Andreas Rinke: Da li Trump preti krajem NATO-a ? Većina Amerikanaca ni ne znaju gde se nalazi Crna Gora (Foto)
Mala zemlja na Zapadnom Balkanu sa dobrih 620.000 stanovnika je upravo postala simbolom budućnosti NATO. Jer, u intervjuu za konzervativnu USA Fox televiziju je predsednik Donald Trump nagovestio da on kritički posmatra savezničku klauzulu za Crnu Goru, koja je tek 2017 pristupila zapadnom odbrambenom savezu. Finalno, u Crnoj Gori žive „veoma agresivni ljudi“ pa bi USA brzo mogle da se nadju u III Svetskom ratu. Čime je Trump izazvao talas zabrinutosti upravo u Istočnoj Evropi, gde ionako postoji strah od Rusije, koja se doživljava kao agresivna.
„NATO je garant naše bezbednosti a medjusobne savezničke garancije su njegovo jezgro“, naglašava Henning Otte, poslanik Bundestaga i bezbednosno-politički spiker Kluba poslanika CDU/CSU. Stoga se odjednom diskutuje o nezamislivom: da bi Trump, u svojoj borbi protiv multilateralnih organizacija, mogao da žrtvuje i zapadni odbrambeni savez, koji je do sada izgledao nedodiriv – a iz vizure Evropljana bio garant posleratnog poredka.
„Posve je jasno da Tramp želi da NATO preuredi ili da ga ukine“, naglašava i Thomas Kleine-Brockhoff, direktor berlinskog predstavništva German Marshall Fund (GMF). Ova procena je posle godinu i po dana Trumpove vladavine izgleda vrlo raširena. Zato je Senat USA pre samita NATO prošle nedelje za svaki slučaj sa 97:2 glasova usvojio rezoluciju kojom jasno podržava NATO. A reakcije u Istočnoj Evropi su posle kontroverznog susreta Trump-Putin bile vrlo zabrinjavajuće: vlada strah da bi predsednik USA mogao da pusti niz vodu zapadne saveznike zbog želje da napravi „deal“ sa svojim problematičnim kolegama. Tako je posle sastanka sa severnokorejskim vlastodržcem Kim Jung Unom odjednom otkazao američko-južnokorejske vojne manevre.
Sam Trump je još na samitu NATO demantovao da on preti napuštanjem Alijanse – iako je ubedjen da to može da naredi i bez saglasnosti Kongresa i Senata. Oficijalno on želi samo da se poboljša podela troškova: Trump se diči time da države NATO sada samo zbog njega izdvajaju milijarde dolara više za odbranu nego do sada. Iako su povećanja vojnog budžeta započela već pod predsednikovanjem Obame: dve godine pre nego što je Trump došao na vlast su se države NATO obavezale da će do 2024 povećati izdatke za odbranu u pravcu 2% svog BNP.
„Jedna vrsta Štohkolmskog sindroma“
No Trump kritikuje države poput Nemačke koje svoje obaveze klecavo i neverodostojno izvršavaju. I stvarno je vlada Angele Merkel do 2024 najavila povećanje vojnih izdataka na samo 1,5%. Našta je predsednik USA na samitu u Briselu tražio povećanje za 4%. Pozadina bi mogla da bude takodje i njegova želja da proda više američkog oružja i time ispolira deficitarni američki trgovački bilans.
Meseci bombardovanja američke javnosti o navodnim evropskim zabušantima u NATO izgleda da daju rezultate: po rezultatima zajedničke ankete Reutersa i Ipsosa, 49% gradjana USA je ubedjeno da Amerika treba da brani svoje NATO saveznike samo onda ako oni budu trošili više novca za odbranu. Samo trećina Amerikanaca odbija uvezivanje izdataka i odbrane. U USA gradjani ne žele ni da čuju argument nemačke kancelarke Angele Merkel da je Nemačka drugi najveći finansijer NATO i da daje drugi najveći kontigent trupa za operacije NATO.
„Trump želi da NATO pretvori u sistem plaćanja harača za odbranu“, kaže Kleine-Brockhoff. „A Evropljani su na samitu Alijanse u Briselu delovali kao da pate od jedne vrste Štohkolmskog sindroma“, dodao je on, podsećajući na 1973 po prvi put opisan fenomen u kojem se žrtva pozitivno emocionalno veže za svog otimača. „Šefovi država i vlada su se hvalili da ih je Trump samo dva a ne deset puta išamarao“.
Ali taj efekat neće trajati dugo. U trgovinskoj svadji, gde Trump takodje agira protiv svojih partnera, formira se, posle prvotnog šoka, polako jedna svetska alijansa protiv ovog 72-godišnjeg bivšeg trgovca nekretninama. Nemački političari, eksperti za spoljnu politiku, poput Državnog ministra u MIP Nielsa Annena (SPD) ili Jürgen Hardta (CDU), Alexandera grofa Lambsdorffa (FDP) te Omida Nouripoura (Zeleni) naglašavaju da Evropljani napokon moraju da čuju zvona na uzbunu. Kancelarka Merkel i predsednik Macron su već obećali tešnju evropsku saradnju u pitanjima bezbednosti.
„Demokratije su spore, ali nisu glupe“
Jeste da se time ne može nadomestiti zaštita super i atomske velesile USA, ali GMF-direktor Kleine-Brockhoff polaže nadu u druge snage. „Paralelno sa Trumpovom dinamikom razaranja razvija se i dinamika otpora“, opisuje on unutrašnjo-američke debate. Što radikalnije i jače Trump radi protiv zapadnih partnera, time jača tabor njegovih protivnika u USA. Tako da vidnom radikalizacijom svoje spoljne politike Trump samo škodi samom sebi.
Zato su i američki EU i NATO partneri oficijalno tako opušteni, iako je zabrinutost zbog mogućeg razaranja multilateralnog, na pravilima baziranog svetskog poredka iza kulisa ogromna. „Solidarnost u okviru samog NATO uopšte nije dovedena u pitanje“, garantuje poslanik Bundestaga Henning Otte. „Ni cik-cak izjave predsednika Trumpa tu ne mogu da promene ništa“. Ali, zato se mora ozbiljno poraditi na realizaciji dogovorenih izdataka za odbranu od 2%, „pri čemu nije odlučujuće da li to predsednik Trump hoće - odlučujuće je da mi prosto moramo da stvarno izdvojimo više novca za sopstvenu odbranu, jer je to važno za našu bezbednost.“
Što biva još važnije ako uskoro ne bude više dosadašnje USA zaštite. Kleine-Borckhoff polaže nadu u to da će otpor Trumpu izazavati slamanje otpora većim izdacima za odbranu u Nemačkoj. „Demokratije su spore, ali nisu glupe. Na kraju se ne radi o cilju 2%, nego o tome da ćemo bez NATO morati dramatično puno više od 2% da izdavajamo za odbranu.“
Piše: Andreas Rinke/Prevod: Mirko Vuletić
Izvor: REUTERS
