Bezazleno spavanje u odvojenim krevetima ili mnogo dublji problem

Bezazleno spavanje u odvojenim krevetima ili mnogo dublji problem

On hrče, čita do kasno u noć, pati od nesanice, pa se stalno okreće u krevetu – toliko je razloga da ne spavate sa svojim partnerom ukoliko biste da se preko noći odmorite i sakupite prekopotrebnu energiju. Međutim, ovo naoko bezazleno spavanje u odvojenim krevetima ili sobama može da krije mnogo dublji problem.

Mnoge studije govore da se svi mi najbolje odmorimo kad spavamo sami u krevetu, pa samim tim tokom dana imamo bolji odnos sa ukućanima, i sa djecom i sa partnerom, jer smo naspavani i raspoloženi. Ipak, pokazalo se da se supružnici koji duže vrijeme ne spavaju zajedno polako udalje jedno od drugog.

Nije strano da, recimo, mama spava s djetetom kad je bolesno ili ima noćne more ili da neko vrijeme nakon porođaja spava s bebom jer tako lakše brine o njoj, posebno noću, a tata sa starijim djetetom. Problem nastaje kad to odvojeno spavanje zbog praktičnih razloga s vremenom pređe u naviku i postane dugogodišnji obrazac.

– Nije rijetkost i da partneri sa poodraslom djecom uopšte ne spavaju jedno pored drugog. Moguće je da oni tako izbjegavaju da se suoče sa problemima u braku, prije svega s intimnošću. Jer kad djeca zaspe, partneri ostaju sami, pa treba da se okrenu jedno drugom u razgovoru, seksu, gledanju filma… A ako postoji problem između njih dvoje, onda nema želje za bliskošću, već samo potreba da se ta situacija izbegne – kaže Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut.

Ona dodaje da partneri koji ne spavaju zajedno zato što izbjegavaju da se suoče sa nezadovoljstvima u braku s godinama samo pogoršavaju svoj odnos jer emocionalna distanca i usamljenost rastu.

S druge strane, ukoliko ste partner i vi bliski i dijelite mnoge zajedničke intimne trenutke, nije neophodno da spavate zajedno da biste dobro funkcionisali. To može biti stvar dogovora. Važno je samo da ste oboje zadovoljni takvom situacijom.

– Odvojeno spavanje ne mora da pokvari bliskost u braku, ali ono će sigurno dodatno oštetiti brak s problemima. Ipak, iako je ova pojava česta, rijetko koji par će potražiti pomoć zbog toga – kaže Branislava Pavlović.

Praksa kaže da se parovi obično požale jer njihov desetogodišnjak nije samostalan, teško se odvaja od roditelja, ne radi sam domaće zadatke, povučen je u društvu vršnjaka.

Onda se kroz razgovor pokaže da se ispod toga krije narušen model zdravog funkcionisanja porodice, pa pitanje gdje ko spava bude pokazatelj šireg problema, priča naša sagovornica. Tako se ispostavi da sin od rođenja spava s mamom u krevetu, a tata sam u dnevnoj sobi, piše Žena Blic.

Zato se tata godinama osjeća izolovanim i nezadovoljnim, pa se mamin i tatin odnos svede na cimerski suživot u istom stanu.

– Pored štete koju nanosi partnerskom odnosu, odvojeno spavanje loše utiče i na djecu. Ona tada primaju poruku da mama i tata nisu tim. Ukoliko i dijete spava s roditeljima, to mu govori da nema jasne granice između njega kao djeteta i roditelja kao para. A kako odrasta, ono sve više ima potrebu da gradi jasnu granicu između sebe i drugih – kaže Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut. Ona djeca koja tokom odrastanja stalno spavaju sa nekim roditeljem ne grade zdrave navike spavanja, ulaze u zavisan položaj, a psihosocijalni razvoj im se usporava.


Izvor: Žena Blic