Deutsche Welle - Rasizam u Balkan-fudbalu - Duhovno još na nivou osnovne škole

Deutsche Welle - Rasizam u Balkan-fudbalu - Duhovno još na nivou osnovne škole

Rasistički ispadi protiv crnih nacionalnih fudbalera iz Engleske pokazuju: Rasizam i nacionalizam su u fudbalu na Balkanu duboko ukorenjeni – iako to tamošnji odgovorni rado poriču.

Da su Danny Rose i Raheem Sterlingu u ponedeljak tokom utakmice engleskog nacionalnog tima protiv Crne Gore u Podgorici, izvredjani i isponižavani majmunskim kricima, nije nikakvo novo iskustvo za oba tamnoputa fudbalera na internacionalnim nastupima na Balkanu. Već na utakmici engleske momčadi ispod 21 godinu, u oktobru 2012 u Kruševcu a protiv Srbije, obojica su fudbalera na ovaj način ponižavana. Rose, tada 22-godišnjak, je dobio crveni karton jer je od besa zbog rasističkih ispada srbskih navijača šutnuo loptu ka tribini. Sterling, kao rezerva u timu, je imao tek 17.

„Stvarno je prava sramota da sletite negde i da vas tamo podsećaju koje ste boje i kako izgledate“, kazao je Sterling, koji je posle svog gola za 5:1 za Englesku bio demonstrativno naćuljio uši prema crnogorskim navijačima, posle skandala koji mu se prethodno desio. „Ja znam koje mi je boje koža. Sramota je da postoje ljudi koji će me zbog toga ismevati.“

Problem ili negiraju ili prikrivaju

Od raspada bivše Jugoslavije je rasizam u fudbalu na Balkanu široko rasprostranjena pojava. Samo koji mesec pre Roseovog i Sterlingovog iskustva u Srbiji 2012 su hrvatski navijači za vreme Evropskog Prvenstva u Poljskoj bananama gadjali Italijana Maria Balotellia. 2017 je brazilski fudbaler Everton Luiz iz beogradskog Partizana u suzama pobegao sa terena nakon što su ga navijači FK Rad svih 90 minuta vredjali na rasnoj osnovi. Trener Partizana Marko Nikolić je tada kukao kako je tako što „normala u srbskom fudbalu“. No njegovo pozicioniranje je, sva je prilika, izuzetak. Jer, političari, fudbalski funkcioneri i navijači u balkanskim državama ili negiraju ili prikrivaju rasističke ispade u fudbalu.

„Oni prosto ne shvataju šta je to optužba za rasizam jer u njihovim društvima skoro da nema drugih rasa, sem njihove. Oni to prosto ne mogu da prihvate“, objašnjava Damir Pilić, nekadašnji ultraš hrvatskog kluba Hajduk, u razgovoru za DW. „Kad izgube od jakog protivnika onda se osećaju inspirisanim da rasno isponižavaju protivnika koji ih je ponizio igrački. Ali ako ih potom pitaš dal su oni rasisti, odmah će vam to negirati“. Što sa stanovišta Zapada zvuči paradoksalno, kaže Pilić. „Ali kad se radi o rasizmu, puno ljudi na Balkanu su na duhovnom nivou osnovaca. Mi skoro da i nemamo crnog stanovništva u regionu. Ljudima prosto nije jasno koje sve dalekosežne posledice takvo njihovo ponašenje proizvodi.“

Nacionalizma koji se iskaljuje u rasizmu

Pilić je okrenuo ledja ultraškoj sceni Hajduka zbog fašističkih tendencija kod navijača. On danas puno piše o fudbalu u Hrvatskoj i ostalim državama Balkana. Rasizam je nastavak, nadovezak nacionalizma u regionu, kaže Pilić. Crni fudbaleri bivaju tretirani kao „drugačiji“ – isto kao i igrači drugih nacionalnosti. „Ogroman je i dalje problem nacionalizma u celokupnij bivšoj Jugoslaviji“, tvrdi Pilić. „Često se čuju ponižavajuće pesme o fudbalerima jer su Srbi, Hrvati ili Bosanci: uvek onda kad nisu iste nacije kao i navijači. A u svakodnevnici skoro da i nema rasizma, jer prosto nema puno drugih rasa na Balkanu.“

I zagrebački novinar Igor Lasić nije bio puno iznenadjen dešavanjima u Crnoj Gori. Navijači su izgleda crne engleske fudbalere posmatrali kao „temporalni cilj“, veruje Lasić. „I stoga su na fudbalerima protivničkog tima iskalili svoju frustraciju, koja inače potiče iz njihove sopstvene socijalne situacije i problema, koje su sveukupno zaostavština i posledica rata i trajuće privredne krize. Radi se često o omladini bez zaposlenja, koju lako izmanipulišu nacionalističke političke partije“, kaže Lasić za DW. „To je jedna vrlo specifična situacija. 1980-tih godina je to bio samo sporadični fenomen. Ali od ratova na ovamo je eskaliralo u sveopšte ludilo, koje sada živimo.“

„Nismo optimisti“

Bivši ultraš Damir Pilić ukazuje na to da je Hrvatska proteklih godina ipak poduzela puno napora da poboljša državno-pravno-gradjansku naobrazbu u školama. Ali liberalne partije stalno nailaze na otpor u vladi i crkvenim krugovima. Stoga se „kompletan svetonazor u društvu mora promeniti“, kaže Pilić. „Moramo da se vratimo korak nazad, da se udaljimo od nacionalizama u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Crnoj Gor. Ali od raspada Jugoslavije je to tako duboko ukorenjeno u naše kulture, da nisam optimista.“

 
Autor: Matt Ford/Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Deutsche Welle