DW: Verovati punom televizoru ili praznom frižideru?
Ekonomska situacija u Rusiji sve je gora, ali mediji i dalje hvale predsednika Vladimira Putina.
Televizor u dnevnoj sobi i pobeđuje sve prazniji frižider u kuhinji, ali jednom će frižider da uzvrati udarac, smatra Miodrag Šorić, dopisnik Dojče velea iz Moskve.
“Graditi dvorce u oblacima ne košta ništa. Ali njihovo održavanje zna da bude skupo. Ruski predsednik Vladimir Putin obećava da će, nakon što bude reizabran, uložiti više novca u obrazovanje i zdravstvo, obećava veće plate, ekonomski rast, konsekventnu borbu protiv korupcije, pravnu sigurnost, bolju infrastrukturu... Ukratko: najavljuje da će uraditi sve ono što je već obećao na prošlim izborima, ali obećanja nije ispunio. U intervjuu na godišnjoj konferenciji za novinare obećava zvezde s neba. Samo, da li će zaista nešto da se promeni nakon njegovog reizbora?”, pita Šorić.
Autor potom nudi i odgovor.
“Teško da će od toga išta biti. I dalje će se nastaviti „provlačenje“, što će državu koštati milijarde. Tržišno-ekonomske reforme ostaju nedosanjani san, a u stvarnosti se nastavlja resovjetizacija i podržavljenje ekonomije. Tri četvrtine ukupnog ruskog bruto društvenog proizvoda otpada na firme koje su pod državnom kontrolom – a ta tendencija raste. Posledice su neefikasnost, komplikovana birokratija, nedostatak konkurentnosti... To se naročito dobro dobro vidi u bankarskom sektoru. Centralna banka danas ima reč u mnogim novčanim institutima Rusije. Kada finansijske kuće zapadnu u probleme, obraćaju se Centralnoj banci koja ih dalje finanisira i to uvek na račun poreskih obveznika. Drugi primer: u privrednim granama koje je država označila kao važne za nacionalnu bezbedenost, ne smeju da se angažuju stranci. Koga onda čudi to što strane firme u velikom broju okreću leđa ruskom tržištu – iako bi lobisti i spoljnotrgovinske komore rado da predstave neku drugačiju sliku”, ističe Šorić.
Prema njegovim rečima, rast ruske privrede već godinama je slaba.
“Privreda de fakto stagnira od 2013. Novi zamah na tržištu mogao bi da dođe samo ako država dozvoli više konkurencije, ako pobedi birokatiju i korupciju i ostavi sudove da rade svoj posao bez mešanja spolja. Ali to su puste želje, jer to bi ugrozilo Putinovu moć. A tu su i mnogi njegovi politički saputnici, prijatelji, oni koji ga podržavaju, oni koji su na „državnim jaslama“. Zato popularnost Alekseja Navalnog dolazi upravo odatle što on javno i bez straha osuđuje korumpiranost političke elite. Ali, ruku na srce, Navalni sa svojom samozaljubljenošću i samoglorifikacijom je sve drugo samo ne alternativa današnjoj vladi. Samo javno osuđivanje ne doprinosi privrednom rastu. Ipak, taj opozicioni političar postigao je jedno: među mnogim studentima i đacima podmićivanje više nije u modi”, navodi Šorić.
Ipak, kako navodi, rezultat je taj da će Rusi 18. marta ponovo izabrati Putina, bez obzira na to što se plate smanjuju već godinama, životne namirnice poskupljuju, a poboljšanje situacije u ovom trenutku skoro i da nije na vidiku.
“Zbog čega? Zato što državi bliski mediji obmanjuju narod mantrom da na ovim „predsedničkim izborima“ nema alternative – „Putin ili haos“. Oni bude strahove da sve može ponovo da postano strašno kao devedesetih. I tako televizor u dnevnoj sobi pobeđuje sve prazniji frižider u kuhinji. Ali, jednom će i frižider da uzvrati udarac”, zaključuje Šorić.
Foto naslovna: Ilustracija/Thinkstock
Izvor: DW/B92
