Genetičar Miodrag Stojković objasnio zašto je napustio Leskovac

Genetičar Miodrag Stojković objasnio zašto je napustio Leskovac

Naša zemlja, na žalost, ne ulaže u nauku i to je suština problema, a naučni život ovde u Bostonu je više nego bogat, raznovrstan, sa neverovatno mnogo mogućnosti.

Padamo na Šangajskoj listi jer nam naučnici odlaze, najčešći je komentar kada se pomene da je naš poznati genetičar Miodrag Stojković opet napustio Srbiju. Otišao je na Harvard, koji je na vrhu univerzitetske lestvice sa koje se Univerzitet u Beogradu strmoglavio za više od sto mesta, da bi tamo izučavao matične ćelije. U kratkom razgovoru za „Politiku”, dok je počinjao jutarnju smenu na novom radnom mestu, otkriva sa kakvim je utiskom napustio Leskovac i da li je kupio kartu u jednom smeru.

Mislite li da bi epilog priče u vezi sa centrom za matične ćelije, SANU, kragujevačkim Medicinskim fakultetom bio drugačiji da kritike niste iznosili javno?

Problem sa nama je da, kada nekoga kritikujete, onda se to shvata kao da ga napadate. Kritiku ne doživljavamo kao smernicu da nešto treba popraviti. Bez obzira na to kako neko na kritiku reagovao (vlast, SANU, univerzitet), ćutanje nije način da menjamo nabolje, a svi oni ćute na plagijate i lažne diplome. Možda se ti „uvređeni” raduju mom odlasku, ali ja sam spokojan – sve što je bilo u mojoj moći uradio sam, dokazao da možemo biti uspešni i u Leskovcu. A ako neko godinama neće da mi pruži šansu, naučio sam da postoji neko drugi ko hoće, a da me pritom ne tera na ćutanje.

Koliko vam je u naučnom radu odmoglo političko angažovanje?

Odmogli su ljudi kojima je problem što nisam „njihov”. Bolje je da se zapitamo koliko je našoj zemlji odmogao odnos prema nekome ko pripada drugom taboru i kao takav ocenjen sa namerom omalovažavanja njegovih dokazanih uspeha, stručnosti… Ako bi odgovorni bili ljubazni da daju odgovor na to pitanje, dobili bismo i odgovor na pitanje koliko puta su bili u Leskovcu ili Kragujevcu i koliko puta (ni)su pozivali na razgovor?

Ko je kriv za pad na Šangajskoj listi?

Za ovaj multifaktorijalni problem ni moderna statistika nema pravi odgovor. Sve zajedno. Dozvolili smo da dokazani naučnici odu, da ljudi sa lažnim diplomama dobijaju položaje, da podobni bez kvalifikacije dobijaju funkcije na kojima treba planirati razvoj nauke, a nje nigde u biografiji. Sadašnji ministar prosvete se sada, kada se podigla buka, oglasio rekavši da će ponovo biti raspisan tender za izgradnju centra u Kragujevcu. Lepo, ali gde je bio poslednjih godina zidanja Skadra? Ako naučnicima ne obezbedimo uslove za rad, ako u Srbiji radimo sa opremom koja na Zapadu ima muzejsku vrednost, ako potrošni materijal za eksperimente košta tri puta više nego na Zapadu – kako i čime onda objavljivati konkurentne radove? Naša zemlja, nažalost, ne ulaže u nauku i to je suština problema.

Da li ste otišli da se ne vratite ili ćete nakon godinu dana boravka na Harvardu dati još jednu šansu Srbiji?

Teško pitanje. Naučni život ovde u Bostonu je više nego bogat, raznovrstan, sa neverovatno mnogo mogućnosti. Kada sam se pre 12 godina vratio kući, vratio sam se na sopstvenu inicijativu, s namerom da ostanem. Sada kada sam otišao trebalo bi da se kontrola moći zapita, ne zbog mene, nego zbog novodolazećih koji imaju potencijala da budu bolji od nas, kako im pomoći i zadržati ih.


Izvor: politika.rs