Hans-Peter Zibenhar: Pri proširenju EU na Balkan kvalitet bitniji od brzine

EU Komisija pri proširenju EU u Jugositočnoj Evropi moćno daje gas. Ali, da li je ta hitnost uopšte u interesu Evrope ?

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića je to bila poseta kod starih prijatelja: za vreme posete Beču je austrijski državni vrh puno tapašao po ramenu nacionalno-konzervativnog političara iz Srbije. Bivši ministar propagande ratnog zločinca Slobodana Miloševića se uljudno zahvalio za „nesumnjivu podršku“ Austrije, članice EU, Srbiji.

Na radost Austriji, EU Komisija moćno daje gas pri proširenju Evropske Unije na Jugoistočnu Evropu. Ako se bude dešavalo po volji briselske egsekutive, Srbija i Crna Gora će već 2025 biti primljene u EU. Ostale zemlje, poput Albanije, Makedonije, Bosne-Hercegovine i Kosova se takodje nadaju da će u najbržoj mogućoj budućnosti moći da udju u ekskluzivni klub.

No, da li je hitno proširenje EU na Balkan uopšte u interesu Evropu ? U šta može da vodi prerani prijem u EU su na žalosni način demonstrirale Rumunija i Bugarska, nespremne primljene već 2007. Što se svima sveti do danas.

Politička nestabilnost je Rumuniji -samo u okvirima jedne godine- podarila već trećeg premijera, sva tri marionete jednog kriminalnog partijskog šefa, presudjenog zločinca. Bugarska, sirotinjska kuća EU, kao ni Rumunija, do danas nije uspela da obezbedi ni punu pravnu sigurnost pa čak ni približno funkcionirajuću državnu upravu. Posledice ovog isčašenja: mladi i talentovani se iseljavaju na Zapad.

A najmladja članica EU, Hrvatska ? Kad je primljena u EU, 2013, su očekivanja u jadranskoj državi bila ogromna. Pet godina kasnije su se nade raspršile poput mehura od sapunice. Jer korupcija, kumovska privreda te birokratija i dalje parališu zemlju. Nacionalistički političari sve više vode zemlju u ćorsokak.

Evropa mora da uči iz negativnih iskustava u Jugostočnoj Evropi. Pri proširenju na Balkan kvalitet je bitniji od brzine. Ne sme se ponovo pasti na potemkinovske reforme glumaca demokratije. Pre nego što se definiše bilo koji termin učlanjenja kandidat se mora ispitati do srži, da bi se sprečilo da mnoge milijarde eura poreskih platiša EU ispare u mračne kanale. Umesto reči – traže se dela.

To podrzumeva smicanje neefikasne uprave, pa reforme da bi se dobilo nezavisno pravosudje, slobodu medija kao i održivu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Iz te pozadine je termin prijema za Srbiju i Crnu Goru već u 2025 ništa više od jednog toplog pozdrava iz Brisela. Osobito i dalje nerešeni Kosovo-konflikt, koji je pre koju nedelju glave koštao jednog srbskog političara u Mitrovici, pretvara ovako uski vremenski okvir u prosto absurdnu pojavu.

Evropa ne sme da ponovi grešku iz predjašnjih prijema novih država i stoga ne sme da ponovo u pogon stavi politički automatizam. Umesto iluzija traži se trezvenost pri odlukama. Na dugoj listi balkanskih država željnih članstva u EU se nalaze i veštačke tvorevine poput Bosne-Hercegovine i Kosova. Mini države skoro da nisu sposobne ni privredno ni politički da prežive a osakaćene su i teškim etničkim napetostima.

Uz taj paket ulazi i ocena Transparency International, da tamošnje političke partije agiraju kao kriminalne organizacije. A da ne govorimo o desetinama graničnih sporova na Balkanu ! Ne može se rešiti čak ni granični spor izmedju dve države članice EU, Slovenije i Hrvatske, oko Piranskog zaliva, a kamo li koji drugi.

Umesto politički opasnog proširenja na Balkan, Evropska Unija mora prvo da prevazidje sopstveni rascep na Istok i Zapad. Istočnoevropske države, pre svega Poljska i Madjarska, kontinuirano štete zajedništvu. Za njih je EU pre svega automat za pare.

Kad Velika Britanija uskoro napusti EU, nestaće i jedan od najvećih neto-platiša Unije. Time će biti okončane i godine blagostanja, kad su pare milijardama tekle ka Istoku. Novom strategijom izdataka se mora obezbediti da se najoštriji protivnici EU više ne alimentiraju milijardama iz Brisela. Tako npr. Madjarska uvek i iznova igra na kartu jačanja podrške od strane Rusije i Kine, ne bi li izvršila pritisak na Brisel. Unija se ne sme više plašiti pretećih kulisa jednog Orbana.

Balkan, uključujući Srbiju i Crnu Goru -kojima se autokratski vlada- je miljama daleko od evropskih standarda. Davanje konkretne godine za prijem u EU je ništa drugo do politička nemarnost, koja Evropu može itekako skupo da košta.

Autor: Hans-Peter Siebenhaar (Zibenhar)/Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Handelsblatt