Klimatske promene u službi političkog nadmetanja
Čovečanstvo nije izazivač globalnog zagrevanja, ali mora da mu se prilagodi.
Tu poruku ruski predsednik Vadimir Putin šalje sa Arktika. Njegov kolega iz Sjedinjenih Država, drugog najvećeg zagađivača na svetu, Donald Tramp potpisao je ukaz o životnoj sredini kojim se nalaže preispitivanje jedne od glavnih mera njegovog prethodnika Baraka Obame o klimi – Plan čiste energije. Za to vreme temperatura na zemlji raste iz dekade u dekadu.
Donald Tramp na prvo mesto želi da stavi radnika, tako na neki način uklanja uredbu kojoj je čovek bio cilj, a kojom se ograničava emisija gasova sa efektom staklene bašte u centralama na ugalj.
"Danas preduzimam istorijski korak da ukinemo propise koji su ubice radnih mesta", rekao je Tramp.
Potom je ruski predsednik Vladimir Putin obilazaći Arktik oslobodio delom odgovornosti čoveka za to što nam se klima menja. Smatra da je zagrevanje počelo 1930. kada čovek nije mogao da utiče kao danas.
"Klimatske promene donose povoljnije uslove da se razvije ekonomski potencijal regiona, istakao je Putin.
Meteorolozi idu dva veka ranije.
"Industrijska revolucija 1750. stavlja se kao ključna za poređenje promena temperature na planeti. Godina 2016. je najtoplija godina otkako se temperatura meri na zemlji. Razvoj industrije, efekat staklene bašte, emisije gasova sa efektom staklene bašte, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, sve postaje esktremno i ne možemo reći da je produkt vulkanskih erupcija niti išta tome slično što se pamti kroz daleku istoriju. Glavni krivac je čovek i to je stav Svetske meteorološke organizacije", objašnjava Biljana Vraneš, meteorolog.
Klima i ovaj put, čini se, gubi trku sa profitom. Vrednost sirovina na Arktiku o kojima govori Putin procenjuje se na 30 biliona dolara. A Tramp nastoji da poveća domaću proizvodnju energenata i podstakne otvaranje radnih mesta.
"To je mešavina politike i ekonomije. Ono što je nesporna činjenica je da ugalj gubi ekonomski značaj. Velike svetske banke prekidaju finansiranje projekata na ugalj i sve više mesta zauzima sve jeftinija alternativna energija. Rusija je peti zagađivač na svetu, zavisna je od fosilnog goriva, uglja, pogotovo u Sibiru", navodi Milan Mišić, spoljnopolitički komentator.
Lideri 195 zemalja potpisali su pre dve godine u Parizu sporazum o borbi protiv klimatskih promena čiji je cilj da se do kraja veka temperatura ne poveća više od 1,5 stepeni. Potpisnice su i SAD i Ruska Federacija, koja ga još nije ratifikovala.
"Reč je dakle o nekoj vrsti labavljenja globalnog konsenzusa o zaustavljanju klimatskih promena ali ne i o njegovom napuštanju", objašnjava Mišić.
Jedno od Trampovih obećanja iz kampanje bilo je da će otkazati međunarodni sporazum i da će iz programa UN o globalnom zagrevanju povući američki novac. Dogovor iz Pariza podrazumeva i i finansijsku pomoć za najpogođenije zemlje od 100 milijardi dolara godišnje do 2020.
Izvor: RTS
