Milosav Knežević Mile: Kako se osećaš?!

Milosav Knežević Mile: Kako se osećaš?!

Kako se osećaš kao čovek, kao vernik, kao Srbin? Da, tebe pitam. Tebe koji si postao delija, junak, ma narodni heroj, koji je nasrnuo, navalio, ma jurišaš na ožalošćenog oca Davora. Oca kojem ubiše sina. I to kako ga ubiše, pa onako kako to rade neljudi i monstrumi od ljudi, zverski i kukavički ga ubiše.

A ti, ti veliki srbine, branitelju Republike Srbske i celog srbstva, videvši to zlodelo, ne ćutiš, niti se Bogu moliš, a niti istinu i pravdu dozivaš. A jok, ti si junačina, srbenda, i to ona herojska, neustrašiva i totalno bezverna, koja se ustremila na oca Davora, sa namerom, da ga onako ranjena, a uz pripomoć svojih sledbenika i istomišljenika, tih znanih i neznanih bojovnika, a jurišnika, javno razneseš, raskomadaš i dokrajčiš. Te ga sa lica Zemlje pometeš, zarad sebe i svoga monstruoznog uma.

Uma, koji ne podnosi istinu i pravdu, uma, koji ne podnosi svedoke istine, uma koji ne podnosi Boga, uma koji ne podnosi borce, uma koji ne podnosi dobre i poštene ljude, uma, koji ne podnosi čestite i prave Srbe. Uma, koji se boji svakog čoveka, roditelja i Srbina, koji zna, šta je istina, a šta laž, šta je pravda, a šta nepravda, šta je čovek, a šta nečovek, šta je ljudina i Srbin, a šta ološ, fukara, isprdak i kukavičije jaje, od Srbina.

Kako se osećaš dok gledaš, dišeš i arlaućeš i tim arlaukanjem sazivaš, te nakaze od ljudi, a svoje krvožedne sledbenike, raspamećene, a gladne i željne novog zla i nove nevine žrtve. Kako se osećaš, kada ostaneš sam, opružen u krevetu, a ugošćen mislima, koje su obogaćene savešću i slikama nevino ubijenog Davida.

Kako se osećaš, kad do tebe i tvojih ušiju, dopre glas oca Davora, ili od onih ljudi, koji stoje uz oca Davora i svedoče: Da Davor traži, samo istinu i pravdu, za svoga mučki, zverski i kukavički ubijenog sina Davida i ništa više. Kako se osećaš, kad sretneš i staneš pred čoveka - Srbina i to istinoljubca i pravednika, koji se ne prodaje, a niti se klanja silnicima.

Kako se osećaš, kad ja, kao čovek, kao vernik, kao veteran rata, kao Srbin, kao pesnik za decu i odrasle, kao prosvetni radnik, branim i to javno, istinu i pravdu i kažem: Da je David, sin Davorov, zverski i kukavički ubijen i to više niko i ničim ne može da porekne, a niti da sakrije. Pa ni ti, a niti tvoji monstruozni jurišnici, bez obzira koliku silu ili oružje, u tim svojim prljavim i krvavim rukama, ali i, u smrdljivo - otrovnim ustima imali.

A pošto je to tako i nikako drugačije, prošaptaću: ISTINA i PRAVDA za ubijenog DAVIDA, polako, ali sigurno pristiže. A pošto pristiže, evo i ja im pomažem, te na njihov tas, tas istine i pravde, a uz Božiju promisao, ovo zrno, sazdano od reči, kao istinu prilažem.

 

Piše: Milosav Knežević Mile
Izvor: Facebook/Infomedia Balkan