Od MHE koristi imaju samo bogati i oni koji su bliski vladama i učestvuju u vlasti

Od MHE koristi imaju samo bogati i oni koji su bliski vladama i učestvuju u vlasti

Finansijski podsticaji za male hidroelektrane na Zapadnom Balkanu doprinijeli su neodrživom razvoju sektora i šteti po životnu sredinu. 

Od subvencija koristi imaju bogati poslovni ljudi koji su bliski vladama ili čak učestvuju u vlasti, a doprinos proizvodnji električne energije je skroman, otkriva nova studija koju je objavio CEE Bankwatch Network u saradnji sa Centrom za životnu sredinu.

Podstaknute velikodušnim feed-in tarifama, broj hidroelektrana ispod 10 MW u zemljama Zapadnog Balkana se učetvorostručio sa 108 na najmanje 488 između 2009. i 2018. godine.  

U BIH je 2018. godine čak 81 posto podsticaja namijenjenih obnovljivim izvorima energije išlo malim hidroelektranama: 20,3 miliona evra, dok je oko 99 malih elektrana proizvelo tek 2,6% od ukupno proizvedene električne energije.

Pored malih hidroelektrana (MHE), BIH i dalje pruža značajne subvencije za proizvodnju uglja: oko 110 miliona evra u periodu između 2015.–2017. godine. 

Sa druge strane, podrška solarnoj energiji je vrlo ograničena, a Republika Srpska je ukinula svu podršku za vjetroelektrane u martu 2019. godine.

“Ekspanzija malih hidroelektrana je izazvala otpor javnosti širom regiona, jer su rijeke i potoci, često u ekološki vrijednim i zaštićenim oblastima, preusmjerene u cijevi, ostavljajući korita rijeka često sasvim suvim. Očigledan primjer je rijeka Ugar, koja već godinama unazad, nakon stavljanja u pogon niza malih hidroelektrana, više liči na neki potok nego na pravu rijeku”, navode u Centru za životnu sredinu Banjaluka.

Pored toga što izazivaju štetu, subvencije malih hidroelektrana su izgubile kredibilitet u regiji, jer od njih profitiraju samo dobro povezani poslovni ljudi, kao što se prikazuje u izvještaju kroz slučajeve u Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji.

Nestor Ruiz iz Centra za životnu sredinu ističe da je vrijeme da se u Bosni i Hercegovini okončaju subvencije za male hidroelektrane, i da se pređe na efikasniji i transparentniji sistem podsticanja OIE zasnovan na otvorenoj konkurenciji i aukcijama.

 “U izvještaju se očigledno vidi da ne idu dobro zajedno ni male hidroelektrane i feed-in tarife kao sistem podsticaja obnovljivih izvora energije (OIE), niti male hidroelektrane i energetska tranzicija. Izvještaj jasno pokazuje neadekvatnost i velike nedostatke koje trenutni sistem podsticaja obnovljivih izvora energije ima u kombinaciji sa ovom masovnom ekspanzijom malih hidroelektrana koju doživljavamo na Balkanu, kao i da njihova prava ‘logika’ nije u proizvodnji energije, nego u nečem sasvim drugom”, istakao je Nestor Ruiz i dodao:

“Za zaista malu količinu energije iz nefosilnih izvora dobijamo veliku ekonomsku, socijalnu i ekološku štetu, kao i širom otvorena vrata za korupciju. Tim se Bosna i Hercegovina i njeni građani sve više udaljavaju od demokratije, s jedne strane, i od prave transformacije na čist i održiv energetski sistem na drugoj strani”.

Majda Ibraković iz Centra za životnu sredinu dodaje da je takođe potrebno ukidati subvencije za ugalj.

“Takse na ugljen dioksid će u skoro vrijeme biti aktualne i kod nas u BiH, a govorimo o značajnim prihodima koji bi se mogli preusmjeriti na razvoj obnovljivih energetskih resursa i energetske efikasnosti. Na ovaj način bi se postupno punila kvota obnovljive energije u energetskom miksu, na račun prljave energije koja jednakim tempom smanjuje svoj udio u miksu”, zaključila je Majda Ibraković.

O ovoj temi danas se respravljalo i u Narodnoj skupštini Republike Srpske, a na katostrafalne posljedice koje ostavljaju iza sebe male hidrocentrale ukazala je poslanica DEMOS-a Spomenka Stevanović. 

Ona je rekla da Komisija za koncesije i nadležne inspekcije ne smiju da dozvole da neke firme, gradeći mini-hidroelektrane, uništavaju čiste vodotokove i narušavaju životnu sredinu u Republici Srpskoj.

“Time nastaje nemjerljiva ekološka šteta. Trebamo čuvati planinske, čiste rijeke jer one mogu biti izuzetan turistički potencijal”, rekla je Stevanovićeva, dodajući da je veliki broj primjera u kojima su već uništeni vodotoci, ali i biljni i životinjski svijet u rijekama na kojima su napravljene hidroelektrane. 

Ona je ukazala na loš rad inspekcijskih organa koji ne kontrolišu gradnju malih hidroelektrana, zbog čega se uništava priroda Republike Srpske. Sve ovo je Stevanović dokumentovala brojnim fotografijama rijeka u istočnom dijelu BiH od kojih je ostao samo mulj ili je u potpunosti izvšen pomor ribe.

I poslanik SDS-a Miladin Stanić se uključio u raspravu i rekao da ovdje nije bitna suština već samo forma, što znači da je važno dodijeliti ekološke dozvole za izgradnju elektrana koje kasnije niko ne kontroliše.

„Njima nije važno uništavanje rijeka, potop ribe, pa na kraju i potop Republike Srpske. Njima su bitni samo njihovi džepovi. Šta će biti sa tim zloupotrebama za beskorisne projekte. Ja tražim da se uvede veto na izgradnju mini-hidroelektrana“, rekao je Stanić.

On je naveo da su mini-hidroelektrane samo teret građanima RS i od njih društvo nema nikakve koristi, već samo pojedinci. 

„Šta su inspekcije uradile, šta će uraditi inspekcije, hoće li se sankcionisati oni koji ruše okolinu? Imamo dovoljno negativnih iskustava“, kazao je on.

Ministrica za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenka Golić je rekla da ona ne može da kontroliše šta rade oni koji su dobili koncesije i kojima su dodijeljene ekološke dozvole.

“Ministarstvo nije kontrolni organ i ne može da kontroliše. Lično sam šokirana kad sam došla na mjesto ministra i zatekla 106 koncesija za mini-hidroelektrane. Ja sam šokirana i protiv toga sam. U formalno pravnom smislu vlada će se pozabaviti. Ali šta raditi sa pravima koje je poklonio neko. Ministar Đokić zna koliko je trenutno elektrana dobilo postupke. Vjerujte, kod izdavanja ovih papira smo rigorozni“, rekla je Golić. 

Ministar energetike i rudarstva Petar Đokić je rekao da je tačno da postoji veliki problem zaključenih ugovora još iz prethodnog vremena kad je koncesiju mogao dobiti bilo ko.

„I svaki od tih ugovora ima pravnu snagu i jednostrani raskidi bi nas doveli u probleme. Ukupno smo raskinuli 45 ugovora o koncesijama tamo gdje koncesionar nije ispoštovao ugovor. U RS je na snazi 89 zaključenih ugovora. Sada se ne može dobiti koncesija bez relevantne studije i kroz postupak u kojem učestvuje i Vlada. Ne smijemo dopustiti da se kroz jednostrane raskide dovedemo u situaciju da vodimo nepotrebne arbitraže. Ne možemo ni jednostrano prekinuti politiku izgradnje malih hidrocentrala, ali moramo pojačati kontrolu“, rekao je on. 
 
Izvor: 6yka.com

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks