Radnici Alumine: Vučiću, pomagaj!

Radnici Alumine: Vučiću, pomagaj!

O kakvoj stabilnosti se danas može govoriti kad je privreda pred kolapsom, a na udaru je i Alumina, čije poslovno djelovanje daje 5% društvenog proizvoda. Zar se ekonomska politika rukovodstva Republike Srpske može zasnivati na devastiranju sopstvenih resursa i stalnom obraćanju za pomoć ''starijem bratu'', sa druge strane Drine.

Vučiću spasavaj 

Ovih dana radnici Alumine Zvornik doo iz Srbije, koji svaki dan prelaze na posao u Republiku Srpsku, nameravaju da se obrate predsjedniku Aleksandru Vučiću sa ciljem da utiče na prvu političku figuru Republike Srpske Milorada Dodika da pomogne konsolidaciju Alumine i okončanje pravnog nasilja i nadležnosti stečajne mafije koja ruinira fabriku. 

Ukoliko se ostvari mafijaški scenario predaje fabrike u ruke nekoj od koruptivnih interesnih grupa, par stotina radnika Alumine sa teritorije Srbije ostali bi bez posla u bliskoj budućnoti. Ostalo bi takođe bez posla i 1.600 radnika Alumine, ali i 20.000 radnika u povezanim firmama, kao što su rudnici boksita, transportni sektor, itd. 

Isto tako, krajnje je vreme da se okonča stečaj i pravno-pljačkaško nasilje koje sprovodi Lazo Djurdjević sa pozicije stečajnog upravnika već šestu godinu. 

Za to vrijeme, kako se tvrdi, ojadio je Aluminu za dobrih 11 miliona KM, a nestručnim poslovnim nalozima naneo štetu od nekoliko desetina miliona KM. Stečajne mahinacije Laze Djurdjevića i njegovo koketiranje sa interesnim grupama koje ne shvataju da ih ''vuče za nos'', u nastojanju da doživotno upravlja Aluminom, prijete da odvuku ovu firmu u zonu u kojoj se sada nalazi Aluminijum Mostar. 

Pošto je lično postavio veći deo menadžmenta, sada maše njihovom podrškom u smislu kako je spasilac Alumine. A spasilac je sam sebi i svom pravnom timu isplatio 11 miliona KM, i još sakriva i negira Odluke Odbora povjerilaca, koje za razliku od nepostojećeg ''proširenog menadžmenta'', zaista figuriraju u pravnom smislu.

Zbog očiglednog kršenja zakona, zbog prikrivanja i odbacivanja njihove odluke, koja ima pravno dejstvo, Odbor povjerilaca je u četvrtak 22. avgusta 2019, podnio krivičnu prijavu protiv stečajnog upravnika Laze Djurdjevića i stečajnog sudije Alide Nađ – Mađarac. 

Ona je već jednom bila suspendovana zbog pristrasnosti i kršenja zakona u slučaju Leze Djurdjevića. Ali, ko o tome vodi računa. ''Potkovani'' Milan Tegeltija koji se proslavio postavljanjem osuđivanih lica na sudijske i tužilačke funkcije.

Baš da vidiomo da li će stati u zaštitu legitimnih i legalnih interesa države u Odboru povjerilaca, i poštovanja zakonitosti. Ako država ne može da zaštiti svoje ekonomske interese, dozvoljavajući nezakonita vršljanja pojedinaca i interesnih grupa, i to iz, i uz pomoć pravosudnih institucija, onda je sudbina Republike Srpske zaista pod znakom pitanja.

Da je privredno stanje u RS u zoni crvenog alarma, najbolje pokazuje podatak o padu proizvodnje 16% u 2019. Nevjerovatno je da Elektroprivreda Republike Srpske ne može da se konsoliduje, ili da Termoelektrana Ugljevik bilježi gubitak 27 miliona KM. Rafinerija nafte Brod a.d. prestala je sa radom, ima milijardu KM gubitka i niko ne zna dalji scenario. Ugroženo je i poslovanje Rafinerije ulja Modriča. Ukoliko se još dovede u pitanje poslovanje Alumine koja učestvuje sa 5% u BDP, onda bi taj trend bio još katastrofalniji. 

Šta je smisao privredne politike u Republici Srpskoj?  Da li to može da objasni neko iz rukovodstva Republike Srpske? 

Dok predsjednik Srbije svaki dan otvara nove fabrike, zapošljava radnike, privlači investicije i rješava ključne infrastrukturne poduhvate, rukovodstvo Republike Srpske svojim neradom, neznanjem i kleptokratsko-koruptivnim odnosom uništava privredne tokove, odbija investitore i zadužuje se učestalim prodajama trezorskih zapisa, kako bi izmirilo elementarne socijalne obaveze. 

Iluziju uspjeha gradi jedino slikanjem sa Aleksandrom Vučićem i rukovodstvom Srbije, prilikom završetka infrastrukturnih i drugih građevinskih poduhvata u Srbiji. 

Ukoliko se od privrede napravi ruina, a od vladavine načini karikatura, koji strani investitor će poželjeti da radi u takvom ambijentu? Kako establišment Republike Srpske vidi izlaz iz ovog sunovrata? Veoma jednostavno. Predlaže se prodaja ERS na sličan način kao ranije Telekoma RS s tim da godišnje rate pokrivaju dio budžetskog deficita. 

Usput bi se preko razvojnih programa ponovo upumpala sredstva miljenicima režima. Poslije toga bi njihova otplata bila otpisana, refinansirana, prolongirana do sudnjeg dana, itd. 

U međuvremenu, niz lokalnih zajednica u nemogućnosti da normalno funkcioniše, upućuje molbe predsjedniku i Vladi Srbije da im se pomogne. I to se zaista dešava. 

U nedelju su na 54. Kočićevom zboru na Manjači zapjevali Milorad Dodik i srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin. Tom prilikom ministar Vulin je podsjetio da je Srbija dala za posljednje dvije godine, za razne projekte širom Republike Srpske ukupno 32 miliona evra. 

To je učinjeno u cilju pomoći srpskom narodu, kao i očuvanju mira, stabilnosti i podsticanju razvoja. Djeluje pomalo paradoksalno da Srbija pomaže ekonomski razvoj Republike Srpske, a da u tome nema odgovarajuću pomoć u vlastima same Republike Srpske. 

Srbija zvanično poručuje da će, dok je vodi Aleksandar Vučić, Republika Srpska biti prioritet spoljne politike i da će biti čuvana i pomagana. 

O kakvoj stabilnosti se danas može govoriti kad je privreda pred kolapsom, a na udaru je i Alumina, čije poslovno djelovanje daje 5% društvenog proizvoda. Zar se ekonomska politika rukovodstva Republike Srpske  može zasnivati na devastiranju sopstvenih resursa i stalnom obraćanju za pomoć ''starijem bratu'', sa druge strane Drine. S obzirom da se to uglavnom dešava posle kolapsa uzornih firmi, zbog nebrige, nestručnosti i pljačke, u slučaju Alumine moglo bi da se predloži da umjesto sumnjivih koruptivnih grupa, država Srbija interveniše i preuzme potraživanja Vlade RS, okonča stečaj i podigne Aluminu na svjetski nivo, gdje joj je zaista i mjesto. A onda neka traže kredibilnog stranog partnera koji bi mogao još više da unaprijedi ovu fabriku sa velikom perspektivom. 

To bi bilo u skladu sa izrekom: - Bolje sprječiti nego lečiti! 

U tom slučaju, Aleksandar Vučić ne bi morao da juri strane investitore u cilju upošljavanja i radnika Malog Zvornika i okruženja ove opštine u Srbiji, niti bi morao previše da brine o stabilnosti zapadnog dijela Republike Srpske.

 

Izvor: rtvbn.com