Svetlana Cenić: Sklopi srbušku, obuci babušku i čekaj NATO ćušku

Svetlana Cenić: Sklopi srbušku, obuci babušku i čekaj NATO ćušku

Zar nije fantazija što se Hrvatska zalaže za NATO, a u ljubavi i zajedničkom frontu je sa Srbima iz RS koji neće u NATO, dok Srbija putem svog Prvog i Jedinog kaže da ni slučajno neće, a vi vidite šta ćete! Zar nije čista poezija iščekivanje zvaničnog odgovora Ambasadi SAD ima li ili nema konsenzusa oko NATO članstva?

Ima ona ruska izreka, koju su ruski oligarsi često ponavljali: Nikad ne reci nikad siromaštvu i zatvoru. Još jedna kaže: Ono što ne raste i ne širi se, nestaće i umreće.

Umreće i država i nestaće, jer ne raste i ne širi se (ne mislim teritorijalno), ne jača, a ko kaže da i naši moćnici mogu da kažu zbogom siromaštvu i zatvoru?!

Ono što je i Marx nazvao vampirski kapitalizam, misleći da vampir ne odustaje do poslednje kapi krvi, dođe na naplatu ako ne ovde, ono negde u svetu gde  sede veći i iskusniji vampiri. Iznesi pare, živi kao lord i razmišljaj kome ćeš na senku stati. Da upotrebim još jednu poznatu izreku, sve dok tvoje sranje ne zakači ventilator.

Kod nas se samo prepliću prošlost i sadašnjost, a budućnost je negde tamo i niko o njoj ne razmišlja, ne planira. Samo sada i ovaj izborni ciklus. Osim u nekim deklaracijama i sporazumima, gde je nešto maglovito, pa je sasvim jasno sve kad se čita ono „poštivati, raditi, stvoriti, dogovoriti, provoditi, nastaviti“, a na kraju se i poziva. E?!

Sve je to više-manje sadašnje vreme, a glede i unatoč NATO-a, stoji u tački 3:

“Komisija za NATO integracije BiH će sarađivati sa svim relevantnim institucijama s ciljem realizacije odnosa sa NATO-om, uključujući izradu nacrta i planova, na bazi odluka Predsjedništva BiH i Vijeća ministara”.

Jednu imamo još iz 2009. godine, a hoće ili neće biti ANP, meni je jasno i iz navedene rečenice. Ne možeš potpisati decembra 2006. Sporazum o pristupanju BiH Partnerstvu za mir, a juna 2009. formalni zahtev BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP), napisati u pomenutom sporazumu partijskih lidera da ćeš sarađivati i uključiti izradu nacrta i planova, a onda reći puj pike nije to to, nismo tako mislili, ima rezolucija NSRS.

Roman Abramovič je jednom rekao da je razlika između pacova i hrčka u odnosnima sa javnošću. Za svoje hrčak, za druge pacov – može i tako.

Ovde NATO, tamo rezolucija i obratno. Sa sve priključenjem suseda. Zar nije fantazija što se Hrvatska zalaže za NATO, a u ljubavi i zajedničkom frontu je sa Srbima iz Republike Srpske, koji neće u NATO i pominju rezoluciju, dok Srbija, s druge strane, putem svog Prvog i Jedinog kaže da ni slučajno neće, a vi vidite šta ćete?!

Zar nije čista poezija iščekivanje zvaničnog odgovora Ambasadi SAD ima li ili nema konsenzusa oko NATO članstva? Koje se, sve da ide kao po loju, ne može ostvariti u narednih barem 10 godina. O EU da ne govorim. Zar apsolutno nije za roman ovaj rok sporazuma od 30 dana, rok u kojem će sporazumu nazočni Wigemark otići i proglasiti svoj mandat uspešnim?

Eto sporazuma, eto akciza, šta hoćete više?! Reformska agenda će, možda, još dobiti neki nastavak, iako niko nije siguran, osim impresioniranih međunarodnih karijernih diplomata (da budem fina i blaga), je li preživeo i prvi deo. Karijerni uspeh za državni neuspeh.

Tako leto provodimo slušajući predsednicu Kolindu kako uz pevanje podvriskuje da je htela pušku da uzme i bori se protiv tih Srba sa kojima koalira u BiH, a razmenjuje vatru sa onima iz Srbije; Vučića koji šalje poruke Srbima u RS, a mi razmišljamo šta je govornik ustvari poručio, kakva mu je gestikulacija bila u tom momentu, šta je između redova; Izebegovića koji kaže jeste, Dodika koji kaže nije, Komšića koji kaže da neće, dok je Čović za akciju i optimizam, stojeći na Aluminiju, izbornom zakonu i Mostaru, u kojem izbora nema već 10 godina.

Zato sklopi srbušku, obuci babušku i čekaj NATO ćušku. Ko je veći Srbin u nemaštini, odavno mi dalo ideju da to bude glavi suvenir Republike Srpske (a i preko Drine). Srbuška u srbušku, pa sve do najvećeg Srbina, odnosno Vođe lično. On je obično, jel’ te, najveći sin našeg naroda i samim tim najveći Srbin.

Pevanje i izjave gospođe Kitarević bi mogle da poluče izradu jedne babuške sa dugim trepevicama, a pride ide ono „Obuci babušku za svaku priliku“. Za Srebrenicu jedno, za Knin drugo, za Izrael treće, četvrto za Trampa, peto za NATO, šesto za Brisel, za susret sa Vučićem sedmo, za koncert Tompsona osmo, a najkomplikovanije za posetu Komšiću. Za to vreme Bošnjaci mogu komotno da igraju zuce  – čija će ruka više pojačati NATO ćušku. Ako i kad babo Erdoan dozvoli.

Za ono od čega ćemo živeti uvek imamo dijasporu. Dok ne budu svi u dijaspori. Shit hit the fan.


Piše: Svetlana Cenić

Izvor: https://inforadar.ba