Ovo je slika sveta - stižu nove krize i potopi
Članice evrozone mogle bi biti pogođene trgovinskim ratovima, inflacijom i rastom kamatnih stopa u SAD-u.
Politička neizvesnost s obe strane Atlantika izaziva rizike po finansijsku stabilnost evrozone, upozorili su iz Evropske centralne banke (ECB) u najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti, čije su poruke prenele svetske agencije.
Veća politička neizvesnost mogla bi dovesti do toga da programi vlada budu više fokusirani na domaće ekonomije, nepoticajni za rast aktivnosti, što bi zauzvrat moglo odložiti nužno potrebne fiskalne i strukturne reforme, navodi se u polugodišnjem izveštaju ECB-a o finansijskoj stabilnosti.
Britanska referendumska odluka o izlasku zemlje iz Evropske unije i američki predsednički izbori izazvali su povećanje ECB-ova, kako ga nazivaju, "ukupnog pokazatelja sistemskih pritisaka". U izveštaju ECB-a navodi se da bi 19 zemalja koje koriste zajedničku valutu evro moglo biti pogođeno trgovinskim ratovima, većom inflacijom i rastom kamatnih stopa u SAD-u. Prema negativnom scenariju, kažu u ECB-u, to bi moglo podstaći dužničku krizu koja je evrozonu bila pogodila 2009. godine. Upozorili su takođe da bi neka tržišta akcija mogla biti suočena s oštrim padom cena deonica.
"Pokazatelji valuacije u nekim su regionima na nivoima koji su u prošlosti nagoveštavale neminovne, velike korekcije", istakli su u ECB-u. Takođe su iskazali zabrinutost u vezi političkih neizvesnosti unutar evrozone, s obzirom na predstojeći referendum u Italiji početkom decembra koji bi mogao dovesti do pada vlade premijera Matea Renzija te izbore u Francuskoj i Nemačkoj koji se održavaju iduće godine.
Osvrnuvši se na stanje u bankarskom sektoru, u ECB-ovu se izveštaju navodi kako je on i dalje opterećen visokim nivoom loših zajmova, visokim operativnim troškovima i prekomernim kapacitetima. Međutim, dodaju i da je finansijski sistem evrozone pokazao otpornost u uslovima ponovljenih talasa tržišnih previranja tokom proteklih šest meseci.
Po rečima potpredsednika ECB-a Vitora Constancia, ECB je zadržao postojeće projekcije za ekonomiju, kojima je prema neutralnom scenariju predviđen slab, ali kontinuiran rast aktivnosti u idućim godinama, pokazao je najnoviji izveštaj. Evropska monetarna vlast već godinama ubrizgava novac u evropski finansijski system u iznosima koji su nezabeleženi u evropskoj istoriji kako bi ojačala rast evropske ekonomije.
ECB bi na zasedanju 8. decembra trebalo da odluči hoće li i nakon marta sledeće godine nastaviti program otkupa imovine vrednog 1,7 biliona evra.
Podsetimo, prilikom predstavljanja programa predsednik te institucije Mario Dragi kazao je da će podsticaji trajati do marta 2017. godine. Sudeći prema izjavama članova Veća guvernera, u ECB-u ne razmišljaju o njegovom smanjenju.
Izvor: B92
