Koje biljke su najbolje za kancelariju
Cveće blagotvorno utiče na produktivnost i treba izbegavati plastične imitacije. Ljubičice, kaktusi i puzavice mogu da oplemene radni prostor.
KORIST od zelenih biljaka u radnom prostoru je dokazano neprocenjiva.
Biljke oplemenjuju svaki prostor, ali i čiste vazduh. Takođe, postoji dovoljno biljaka koje rastu sa malo svetlosti i u kancelarijama koje se vikendom ne greju. Zbog toga, ne treba ukrašavati službene prostorije plastičnim biljkama, jer od njih nema nikakve koristi, već samo štete jer sakupljaju prašinu.
Ipak, treba voditi računa da se ne nabavljaju biljke koje su podložne bolestima ili, pak, prebrzo bujaju, prave nered i stvaraju utisak džungle. Biljke treba birati prema uslovima koji vladaju u kancelariji, količini svetlosti, temperaturi i veličini raspoloživog prostora.
STOLOVI BLIZU PROZORA
Policu ispred prozora ne treba opterećivati sa previše cveća i zaklanjati svetlo zaposlenima. Ukoliko se stolovi nalaze blizu prozora dovoljno je odabrati jednu, nisku biljku koja nikom smetati, a ulepšavaće prostor. Takva je afrička ljubičica koja može da se posadi u zanimljivu posudu sa otvorom. Veoma je jednostavna za gajenje i visoka tek desetak santimetara, a cveta tokom cele godine. Zaliva se umereno, iz podmetača, odstajalom vodom sobne temperature. Potrebno joj je dosta svetlosti i temperatura ne niža od 15 stepeni.
Aloja je, takođe, dobar izbor, kao i kaktus, jer nemaju dubok korak i veoma su dekorativne. ne rastu brzo i traže dosta svetla. Postoji 400 vrsta aloja, a najpopularnija je tajger jer raste do 30 santimetara. Sve aloje i kaktusi prečišćavaju vazduh, presađuju se na dve godine, malo zalivaju i ne traže posebnu negu.
OTVOREN PROSTOR
Kada je prostor otvoren i dosta ljudi prolazi treba birati biljke koje se mnogo ne šire, ne smeta im fizička povreda i dobro uspevaju pod neonskim svetlom. Takvo je, na prvom mestu, indijansko pero ili sanseverija. Naziva se i sablja, jer su listovi duguljasti i prošarani, ako ima dovoljno svetla. Ovo je retka biljka kojoj prija suv vazduh, pa se slobodno može staviti i pored radijatora. Osetljiva je na temperature ispod 10 stepeni, a ne traži nikakvu posebnu negu. Ova biljka deluje dobro poznato i po malo dosadno, ali u zanimljivoj saksiji dobija potpuno nov izgled.
Za otvoren prostor su dobre i paprat i difenbahija koja, istina, voli orošavanje ili brisanje listova mlakom vodom. Difenbahija može brzo da napreduje u visinu, dok je paprati potrebno mesto na visini kako bi listovi padali. Zbog toga je za male prostorije najbolji izbor spatifilum. Voli svetlo, ali ne i sunce. Jedina nega je redovno zalivanje. Ukoliko mu prija prostor podariće beli mesečev cvet.
MALO PRIRODNOG SVETLA
U mnogim kancelarijama zaposleni rade uz neonsko svetlo i na takvim mestima mogu da se oslone samo na filadendron, puzavicu epipremnum i ljiljan hlorofitum. Ove biljke rastu u svim kancelarijama, a jedini način da dobiju nov izgled je saksija. Filadendronu prijaju tamno mesto i razlike u temperaturi, ali zbog veličine traži negu u smislu oslonca i vezivanja. Ova biljka se može i skratiti i time osvežiti.
Zlatna puzavica epipremnum naziva se i đavolji bršljen jer je neuništiv. I ovu biljku treba vezivati i oblikovati. Hlorofitum je dobro poznat državnim službenicima, jer važi za izuzetno tolerantnu.
NASA PREDLAŽE PALME
PREMA vodiču NASA, koje biljke najbolje prečišćavaju vazduh u prostorijama, na prvom mestu nalazi se palma.
Najjednostavnije je gajiti bambus i areca palmu, a obe su vrlo jednostavne za gajenje. Bambus palma uklanja formaldehide, benzene i trihloroetilene! Areca na najbrži način uklanja većinu štetnih materija iz prostorije.
Izvor: Novosti online
