Luka Bar gubi bitku sa Koprom i Solunom
Privatizacijom Luke Bar, a tenderje u toku, Vlada nastoji da tu kompaniju učini konkurentnom u odnosu na luke Kopar, Solun, Pirej, Rijeka i Drač. Radi se o lukama sličnog kapaciteta, pogotovu su uporedivi kapaciteti luka Kopar i Solun sa barskom lukom, s tim što naša luka gubi poslove, a susjedne šire obim transporta i pretovara, piše Pobjeda.
Koristi trećinu kapaciteta
Lučki saobraćaj za EU je izuzetno važan, jer predstavlja 90 odsto spoljno-trgovinskog prevoza Unije, a Crna Gora je u decembru prošle godine zvanično otvorila poglavlje 14 Saobraćajna politika, u kome pomorski saobraćaj zauzima značajno mjesto. Prema Pomorskoj saobraćajnoj politici EU do 2018. godine, očekuje se postepeni oporavak svjetske ekonomije, što će doprinijeti povećanju ukupnog brodskog pretovara, ali će zahtijevati nova ulaganja u cilju podizanja konkurentnosti evropskih luka. U lukama u okruženju evidentan je investicioni zamah, dok Luku Bar karakteriše svojevrsna izolacija u odnosu na glavne centre distribucije na Mediteranu i u odnosu na čvorišta transevropskih saobraćajnih koridora. Luka ne koristi puni kapacitet, što pokazuju rezultati pretovara u 2015. godini, koji su iznosili 812.764 tona (3,3 puta manje u odnosu na projektovane kapacitete i 25 puta manje nego u Luci Kopar).
Poređenja radi, Luka Kopar koja je izgrađena kad i Luka Bar, sa sličnom infrastrukturom i projektovanim kapacitetima u 2015. je imala promet od 20,7 miliona tona. Za ovu godinu planiran je pretovar 21,4 miliona tona, u skladu sa vizijom da ova luka postane vodeći logistički sistem za Srednju Evropu. Lani su ukupni prihodi barske like bili 8,5 miliona eura, što je za 95 odsto manje od Luke Kopar. Profit Luke Bar je bio 212,9 hiljada eura, 99 odsto manji nego koparske luke, čiji je profit bio 32,4 miliona eura. U poređenju sa Lukom Solun, koja zapošljava skoro identičan broj radnika (420 radnika u odnosu na 412 u Luci Bar), profit barske luke bio je 84 odsto niži.
Vlada je, kroz Strategiju razvoja saobraćaja, prepoznala problem niskog korišćenj a kapaciteta Luke Bar kao jedan od suštinskih nedostataka saobraćaja na nacionalnom nivou. Luka ima, uprkos problemu sa stanjem željezničke infrastrukture na pravcu Beograd-Bar i zastarjelosti voznih sredstava, značajan prostor za iskorištenje kapaciteta, ali su posljednjih godina izostale investicije u održavanje operativnih obala i lučke suprastrukture. Kako je potpuno suprotna situacija u okolnim lukama, rezultat je da je Luka Bar ove godine obustavila pretovar žitarica i saradnju sa željezarom iz Smedereva.
U paketu
Luka Bar ima komparativne prednosti, kao što su dužina operativne obale, dubina akvatorija, veliko područje za širenje, pa nudi mogućnosti za unapređenje i dalji razvoj kombinovanog saobraćaja i povezivanje regiona, jer u zaleđu ima neophodnu drumsko-željezničku infrastrukturu. Kroz povećanje stepena iskorišćenja raspoloživih resursa i nove investicije u optimizaciju Luke, uz poboljšanje kvaliteta usluga i konkurentne cijene, Luka Bar može da podrži i podstakne ekonomski razvoj Crne Gore. Treba imati u vidu da je dalji razvoj Luke Bar nezamisliv bez paralelnog razvoja željezničkog kargo transporta, odnosno Montekarga. Privatizacija bi trebalo da dovede do internacionalizacije Luke Bar i usmjeravanja robe proizvedene širom Evrope na transport Montekargom i barskom lukom, što nije moguće ako luka ostane državna i ne bude dio nekog većeg sistema. Tender za prodaju 30 odsto državnog udjela u Luci Bar i 51 odsto u Montekargu raspisan je 19. oktobra. Rok za dostavljanje ponuda za Luku je 21. decembar ove, a za Montekargo 16. januar naredne godine.
Kapacitet 2,7 miliona tona
Luka Bar je praktično jedina crnogorska trgovačka luka preko koje se odvija 95 odsto pomorskog saobraćaja. Osnovana je 1954. godine i kroz više faza razvoja izgrađeni su kapaciteti za pretovar pet miliona tona robe. Nakon restrukturiranja iz 2009. godine, koje je pratilo osnivanje novog akcionarskog društva „Kontejnerski terminal i generalni tereti“, koji je prodat turskoj kompaniji Global Port, Luka Bar posluje kao akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države (54 odsto). Nosilac je koncesije za pružanje usluga na terminalima za suve rasute terete, generalne terete, žitarice, tečne terete, putnički i ro-ro saobraćaj. Projektovani kapaciteti Luke Bar, nakon izdvajanja Kontejnerskih terminala, iznose 2,7 miliona tona.
Izvor: CdM
