EU zvanično produžila sankcije Rusiji!
Evropska unija danas je i zvanično usvojila predlog o produžavanju ekonomskih sankcija protiv Rusije, koje će trajati do 31. jula 2017. godine.
- Savet Evrope produžio je ekonomske sankcije koje se odnose na određene sektore ruske ekonomije do 31. jula 2017. godine - navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu Saveta Evrope.
Lideri zemalja Evropske unije su, uprkos protivljenju više članica, ovaj dogovor postigle još u četvrtak uveče, a danas ga zvanično proglasile. Sankcije Rusiji produžene su zbog ukrajinske krize, što i učinjeno da bi se Moskva posredno "kaznila" zbog istrajne podrške vlasti sirijskog predsednika Bašara al Asada i, posebno, zbog žestoke oružane operacije i bombardovanja sirijskog grada Alepa.
Posle zasedanja šefova država i vlada Unije saopšteno je da "moraju položiti račune oni koji su odgovorni što je tamo (u Alepu) prekršeno međunarodno pravo, a počinjeni su i mogući ratni zločini".
Produžetak sankcija Rusiji zbog, kako je obrazloženo, nerešavanja ukrajinske krize u okviru sporazuma "Minsk plus", nedavno je prilikom susreta s više vođa EU tražio i odlazeći američki predsednik Barak Obama.
Tome su se u Briselu usprotivile neke članice EU, posebno Italija, Mađarska, Grčka, Kipar i Austrija.
Evropski zvaničnici su to nezvanično objasnili nastojanjem većine u EU da se bar za neko vreme predupredi moguća promena politike Bele kuće kad vlast preduzme novi predsednik Donald Tramp koji se zalaže za smirivanje sukoba s Moskvom i za savezništvo s njom u razbijanju glavne svetske pretnje koju on vidi u terorističkoj Islamskoj državi.
Sankcije uvedene zbog učešća u sukobima u Alepu
To se povezuje i s izborima u ključnim evropskim zemljama, i ukazuje na to da bi, recimo, takođe u Francuskoj, čija sadašnja vlast žestoko osuđuje podršku Rusije Damasku, realno mogao doći na vlast Fransoa Fijon koji traži ukidanje sankcija Moskvi i okretanje saradnje s Rusijom ka temelju jasnih zajedničkih interesa.
Fijon je listu "Figaro" izjavio da "Evropa mora imati dugoročnu strategiju s Rusijom - najvećom zemljom sveta, a ne samo reagovati emocijama".
Neke posebne sankcije Rusiji zbog Sirije, kako je objašnjeno, nisu razmatrane, niti su mogle biti usaglašene, ali je poruka vođa evropskih zemalja bila, iako su operacije obustavljene i iz Alepa počelo izvlačenje civila i naoružanih protivnika Asada, da "snažno osuđuju nastavljanje napada na Alep koje izvodi sirijski režim i njegovi saveznici, posebno Rusija i Iran".
Britanski list "Fajnenšel tajms" navodi da je nemačka kancelarka Angela Merkel po završetku zasedanja u Briselu "optužila Kremlj i Teheran za 'zločine za koje mora uslediti osveta' zbog njihove podrške Damasku".
Budući da su "mogućnosti EU sve manje kad je reč o raspletu u Siriji", kako smatra francuski list "Figaro", šefovi država ili vlada evropske dvadesetosmorice traže hitno preusmeravanje sirijske krize ka političkim pregovorima i mirnom rešenju.
Evropa je, podvlače, spremna da obilno finansijski pomogne obnovu Sirije, ali "nema govora da to učini ako bi Bašar al Asad ostao na vlasti".
Lideri EU su u zaključcima zasedanja "ponovili privrženost međunarodnom pravu i teritorijalnom integritetu Ukrajine", i zaključenju sporazuma o pridruživanju zoni slobodne trgovine EU-Ukrajina.
Evropski diplomatski zvaničnici posebno navode da su lideri Unije naglasili da to "odražava stratešku i geopolitičku važnost koju Evropska unija pridaje regionalnom okviru" - odnosima sa susedstvom.
- Ukrajina je tampon-država, preko koje se prelamaju evropski i ruski geopolitički i strateški interesi - ocenio je jedan analitičar.
List belgijskih poslovnih krugova "Eko" ocenjuje da "EU u vezi sa Sirijom samo barata rečima" i navodi izjavu belgijskog premijera Šarla Mišela da "ne sme doći do zaoštravanja, već (treba da dođe do) dobrog dijaloga s Rusijom".
Stavljanje na snagu sporazuma o pridruživanju s Ukrajinom, važno za EU, pod velikim je znakom pitanja jer su Holanđani to odbacili sa 61 odsto glasova na referendumu u aprilu.
Za stupanje na snagu tog sporazuma je potrebna saglasnost svih 28 članica EU. U protivnom i sami čelnici EU smatraju da bi to bio novi udarac evropskom jedinstvu usred kriza imigracije, terorizma, nedovoljnog ekonomsko-socijalnog oporavka i bunta dela građana protiv vladajućih elita i politika.
Na samitu EU je otud dato i pravno obavezujuće jemstvo holandskom premijeru Marku Ruteu da pokuša da ipak u Parlamentu dobije većinu za prihvatanje sporazuma s Ukrajinom.
Evropski lideri su se pred Ruteom obavezali da sporazum s Kijevom neće voditi ulasku Ukrajine u EU "na mala vrata", da nema obaveze vojne podrške Kijevu, niti posebne finansijske pomoći EU, i da će se znatno ograničiti pravo Ukrajinaca da dolaze i rade u Uniji.
Izvor: Sputnik , Blic
