Zečević: Kada sam odlazio 2007. nisam dobio ni kafu
Rukovodstvo crno-belih se prigodnom svečanošću zahvalilo legendarnom generalnom sekretaru za pola veka u Humskoj.
Partizan pazi na svog Zeku kao na malo vode na dlanu!
Rukovodstvo crno-belih, predvođeno predsednicima – počasnim: Ivanom Ćurkovićem i aktuelnim: Miloradom Vučelićem, je priredilo iznenađenje legendarnom Žarku Zečeviću ceremonijom za pamćenje: u trofejnoj sali na stadionu u Humskoj uručeni su mu pokloni za jubilej – pola veka u Partizanu!
– Žarko Zečević, pre svega – naš prijatelj, sportista, košarkaš – ne mogu reći baš posebno briljantan, ali zato kao prvi operativac, generalni sekretar JSD i FK izuzetno uspešan – briljantan. Dragi Zele, čestitam ti na svemu što si uradio za klub. Apostrofirao bih naš zajednički rad na dve funkcije, različite ali toliko bliske i vezane, gde se uspeh ne može ni zamisliti ako ne postoji poverenje, transparentnost, iskustvo, prijateljstvo i poštovanje. Sve to je bilo prisutno duže od 18 godina. Imali smo sjajnu podršku u ljudima iz upravnih i izvršnih odbora, saradnicima – profesionalcima iz kluba – uvodno „slovo” na dobro posećenom skupu držao je Ivan Ćurković.
Najtrofejniji predsednik crno-belih, pre nego što je zajedno sa čelnicima JSD - Miloradom Vučelićem i Milanom Obućinom pokrenuo „lavinu” poklona, čestitki, aplauza i fotografisanja, emotivno je zaključio obraćanje, uz Nenada Bjekovića, dugogodišnjem članu antologijskog trija:
– Bio si generalni sekretar koji je najteže i najkomplikovanije probleme rešavao znanjem i energijom kojoj nije bilo ravna. Ponekad sam i sumnjao da se neke ideje, zadaci i projekti neće tako lako rešiti, ali ti si uvek bio pun optimizma, entuzijazma i izlazili smo iz toga uspešno. Čestitam ti redak jubilej s željom da ostaneš prisutan kao i do sada, kad nemaš zvaničnu funkciju, ali si uvek tu kada je našem klubu potrebno. Želim ti dobro zdravlje i sreću u godinama koje dolaze i - uvek uz naš Partizan!
Slavljenik je bio vidno potresen izašavši pred improvizovanu govornicu:
– Stvarno sam iznenađen, nisam ovo očekivao, znao sam da će nešto da se desi, ali ovo... Čovek kad provede 50 godina u ovakvom klubu, onda je to ceo život...
Morao je na kratko da zastane, prekinut dobacivanjem najboljeg prijatelja Svetomira Kete Tanaskovića:
– Ajd' ne drhti...
Glasan smeh kćerke Mie dao mu je novu snagu:
– I to je, praktično, druga porodica sa kojom sam živeo i radio. Sve što mi je Partizan pružio ne može da se meri ni sa čim, sem – velikim ponosom i obavezom da uvek budem u funkciji kluba kada je to moguće. Došao sam u Humsku 15. decembra 1966. kao igrač i sećam se tog prvog treninga, u sali Vojne gimnazije. Klinac, iz Kragujevca, drugi igrači me gledaju popreko, na ovaj ili onaj način, priđe mi Bata Jelić, tada već veliki košarkaš i kaže: „Ajd' mali, ti sa mnom...” To je bio moj prvi susret sa Partizanom.
Žarko Zečević je zavrteo vrtlog sećanja:
– Svih ovih godina, kao igrač i funkcioner, u Partizanu sam stekao ogroman broj prijatelja, ljudi sa kojima sam sarađivao – želim svima da im se zahvalim, bez njihove podrške koju su pružali u procesu rada: ništa mi se značajno ne bi desilo. Partizan mi je puno pomogao da postignem domete koje možda i ne bih. Kada sam odlazio 2007. niko se nije setio ni kafom da me ponudi, zato - zahvaljujem se svim ljudima, aktuelnima, na ovom lepom trenutku koji će zauvek da mi ostane u pamćenju. Srećna Nova godina, sve najbolje, puno zdravlja!
Najdraži kup iz 1989. i NJukasl
Žarko Zečević je otkrio i koji mu je najdraži trofej sa Partizanom:
– Kup iz 1989, osvojen posle 32 godine, pobedom protiv Veleža 6:1 u Beogradu! Događaj za nezaborav i - utakmica sa NJukaslom, kada smo se plasirali u Ligu šampiona.
Kroz Partizan, dok mu je on sa Bjekovićem i Ćurkovićem bio na čelu, prošlo je oko 200 fudbalera:
– Sve su to bili moji sinovi...
Izvor: Sportski žurnal
