Vladimir Gligorov: Američki trgovački deficit i evro suficit
U pozadini Trampovog nezadovoljstva svetskim trgovačkim sistemom jeste pre svega trgovačka neravnoteža koja se vidi na Slici 1. Amerika ima značajan trgovački deficit (robe i usluga), dok Kina, zemlje članice Evropske monetarne unije, a među njima pre svih Nemačka i Rusija, imaju suficite.
To nije odskora već, doduše u znatno manjoj meri, bar od početka osamdesetih godina prošlog veka, od kada počinje serija podataka Svetske banke.
Slika 1: Spoljnotrgovinski bilans u $
Izvor: Svetska banka
Slika 2 daje podatke o izvozu robe i usluga u procentima od bruto domaćeg proizvoda. SAD izvoze najmanji deo ukupne proizvodnje u ovoj grupi zemalja. Podatak o evrozoni nije sasvim uporediv jer je uzeta u obzir i trgovina između zemalja članica, a ne samo ona sa trećim zemljama. Podatak o veoma visokoj otvorenosti zemalja članica Evropske monetarne unije je, međutim, važan jer govori o nivou evropeizacije, za razliku od mnogo manjeg nivoa globalizacije. Izvoz u treće zemlje je za oko dvadesetak procentnih poena manji. No, i tako posmatrano evropske zemlje su znatno više okrenute izvozu od Amerike, za oko 10 procentnih poena. Kina i Rusija su takođe značajno više posvećene izvozu od Sjedinjenih Država, ali ne i od zemalja koje koriste evro. Zapravo, Nemačka posebno odskače od svih drugih velikih privreda po tome što gotovo polovinu svoje proizvodnje robe i usluga izvozi. To su, dakle, veoma različite privrede, nemačka i američka, primera radi, ali i nemačka i sve druge ovde prikazane, ali takođe i kada se uzmu u obzir Britanija ili Indija ili, zapravo, bilo koja velika privreda.
Slika 2: Izvoz robe i usluga, % BDP
Izvor: Svetska banka
Nije mnogo različito stanje ni u uvozu. Zaista, SAD imaju sada deficit od oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je oko 500 milijardi dolara. To je otprilike isto koliki je suficit evrozone, mada je on veći kao procenat od proizvoda evrozone. Ovo zato što je američka privreda znatno veća – oko 18 hiljada milijardi prema manje od 12 hiljada. Slike 2 i 3 pokazuju i da se izvoz evrozone i Nemačke povećava, dok se u drugim zemljama u ovoj grupi ne povećava, ili bar ne značajno, i zapravo se smanjuje kao udeo u njihovim privredama, dok uvoz uglavnom ni u jednoj ovih zemalja i u evrozoni kao celini ne iskazuje rast.
E sada, uzmimo da se trgovina uravnoteži, što je ono što bi Tramp želeo, odnosno to je ono što on želi da postigne novom trgovačkom, uglavnom protekcionističkom politikom. Šta bio to trebalo da znači? Mogle bi zemlje koje imaju suficite da troše više ili da investiraju više ili i jedno i drugo, pa da stoga i uvoze više, ali to nije lako postići merama američke trgovačke politike. Mogle bi Sjedinjene Države da troše manje ili da investiraju manje ili i jedno i drugo, pa da uvoze manje, ali Tramp bi da poveća ulaganja, državna i privatna. Zaista, ona nisu, kao udeo u BDP, još uvek na nivou koji je, recimo, istorijski prosek (oko 22 odsto prema sadašnjih oko 20). Ali povećana ulaganja neće smanjiti uvoz, ako ga već ne povećaju, i stoga trgovački deficit.
Ostaje potrošnja, a kako je javna u Americi gotovo na istorijskom minimumu, to znači smanjenje udela potrošnje domaćinstava u ukupnoj proizvodnji preko, u najboljem slučaju, njenog sporijeg rasta. Kako izvoz zemlja članica Evropske monetarne unije, a pre svega Nemačke, ne deluje kao da će se smanjivati, potrebna bi bila značajna korekcija dolara u odnosu, pre svega, na evro, pa da se svetska trgovina uravnoteži. Nezavisno od retorike, teško je videti da bi se smanjenje američkog trgovačkog deficita moglo ostvariti na drugi način. Naravno, moguće je od tog cilja i odustati, što bi bilo najbolje i za američku i za svetsku privredu.
Slika 3: Uvoz robe i usluga, % BDP
Izvor: Svetska banka
autor: VV
Izvor: Novi magazin
