Dimitrije Boarov: Čudan start godine
Ako je suditi po početku ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, 2017. godina će po svemu biti vrlo neobična, a naročito će biti neobičan raspored zagovornika različitih ekonomskih filozofija na globalnom tržištu ideja.
Naime, već i sama činjenica da je sada glavni gost Davosa kineski premijer Si, a da će biti odsutni predsednici ili premijeri praktično svih drugih članica famozne Grupe 9 privredno najmoćnijih država sveta, baca senku na levičarski stereotip da se u ovom otmenom švajcarskom skijalištu okupljaju tajna društva svetskih reakcionara i neoliberala da bi uskladila akcije protiv svetske sirotinje i njihovih političkih lidera.
Još je neobičnije to što je u Pekingu već uoči Svetskog foruma najavljeno da kineski premijer ide u Davos, pre svega, da se založi za očuvanje načela slobodne svetske trgovine, nasuprot najavljenom, takozvanom, “novom američkom izolacionizmu”, s kojim novoizabrani američki predsednik Donald Tramp preti kako Kini tako i Evropi, ciljajući najviše na Nemačku.
Pre tri decenije SAD su bile šampion borbe za slobodnu svetsku trgovinu i prigovarale su Kini na zatvorenosti unutrašnjeg tržišta, a prigovaraju joj isto to ili slično i dan-danas. Setimo se, uzgred, da je 1979. godine samo sedam odsto kineskog BDP-a stvarala međunarodna trgovina, a danas se u razmeni sa svetom formira između 40 i 50 odsto BDP-a Kine. Pri tome, poslednje decenije iz Vašingtona je vršen strahovit pritisak na Evropsku uniju da sa Amerikom zaključi transatlantski trgovinski sporazum, kojim bi čuvena američka efikasnost dobila značajan dodatni prostor na evropskom tržištu. Sada Tramp ne bira reči da opiše “zastarelost” ne samo NATO saveza već i same evropske integracije i najavljuje novo okretanje Amerike samoj sebi (tobože s pratećim novim detantom sa Rusijom).
Uprošćeno, Tramp se, iako je sam milijarder, prikazuje kao čovek zaštite “američkih radnih mesta” i via facti protivnik “elitnog američkog neoliberalizma”, što pokušava da dokaže preteći kineskom neoliberalizmu, a približavajući se ruskom neoliberalizmu!? To treba malo objasniti srpskim čitaocima domaće štampe i braniocima tradicionalnog srpskog egalitarizma. Naime, jedan od najuglednijih istoričara neoliberalizma Dejvid Harvi smatra da su Kina i Rusija svoj povratak u društvo megavelesila u svetskoj ekonomiji dugovale kopiranju “reganizma” i “tačerizma”. To zbunjuje i levičare i desničare u Srbiji, koji veličaju Putina i kineski CK, a istovremeno bacaju drvlje i kamenje na svetski neoliberalizam. Izgledalo je da je takvu protivrečnu idejnu poparu moguće skuvati samo u Srbiji, ali sada vidimo da kuvara novih idejnih čorbi ima širom sveta, pa i u samim Sjedinjenim Državama Amerike. Mimo tih ideoloških fraza uvek se, zapravo, vodi bitka oko toga ko će kontrolisati “aktivnu akumulaciju kapitala” (kako dobro primećuje Harvi).
Kad smo već kod kapitala i kapitalista, moramo primetiti da je kod nas ovoga puta skroman publicitet dobila famozna “regionalna lista” bogataša magazina Forbs. U Srbiji su prva tri mesta zauzeli Filip Cepter (5 milijardi dolara), Miodrag Kostić (540 miliona dolara) i Miroslav Mišković (520 miliona dolara) – i to nije iznenađenje. Međutim, u drugim eks-Ju državama sve češće nailazimo na nova imena. U Hrvatskoj je na prvom mestu hrvatsko-čileanska porodica Lukšić (15 milijardi dolara), zatim austrijsko-hrvatski vlasnik Red bula Ditrih Matešić (10,8 milijardi dolara), a tek treći je Ivica Todorić (499 miliona dolara). U Sloveniji su na prvom mestu Iza i samo Login, koji su se obogatili na aplikaciji Talking Tom Cat (700 miliona dolara), u Crnoj Gori vodi bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra (1,6 milijardi dolara), itd. I ovaj letimičan pogled na listu bogataša u našem regionu upućuje na zaključak da se Srbija najsporije menja. Dok, na primer, Kina i Rusija snažno napreduju, pa zajedno već imaju preko 200 dolarskih milijardera, ne računajući one koji kriju svoj lični imetak.
autor: VV
Izvor: Novi magazin
