Svetlana Cenić: Reformofobia

Svetlana Cenić: Reformofobia

Dvanaest godina kasnije mi po ko zna koji put o istoj temi a da niko ne pita šta bi sa onim parama i onom najavom? Da ne kažem reformom.

Kad god pomislim na reformu pravosuđa – stresem se. Gde su oni koji su je uvodili da ih kolektivno pitamo zašto je proglašena uspehom?! Da ne nabrajam sve naše reforme i deforme, pitam se u čemu je uspeh Reformske agende za koju nam rekoše da će postaviti temelje našoj obnovi?

Bila, prošla, pamtimo samo ime. Je li standard bolji? Nije. Je li privreda srećnija? Nije. Srećnija je samo vlast, kojoj su novi nameti omogućili opstanak i ostanak. Za razliku od desetina hiljada građana sa radnim vizama za Nemačku, Sloveniju, Austriju i dalje. Oni opstaju i ostaju tamo.

Kad eto ti ovoga puta nešto što se zove Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019-2022. Da pokrije lokalne izbore 2020. i opšte izbore 2022.

Prethodno nešto nazvano Reformska agenda pokrilo je lokalne 2016. i opšte 2018. Razlika je što su agendu usvajali i u Veću ministara, a ovo samo entiteti, uz izjavu zadesnog premijera Viškovića 10. oktobra u Banja Luci:

„Sve se možemo dogovoriti kada nas puste da se mi unutar BiH dogovaramo. Nikakva nametnuta rješenja niti želimo, niti možemo provoditi, već želimo da aktivno učestvujemo u kreiranju novih rješenja”.

Kako se mi unutar BiH dogovaramo, nisu hteli da vide samo inostrani konsultanti brojnih dosadašnjih reformi. Jer, i ovaj dokument, kako rekoše, pripreman je u saradnji sa Delegacijom EU i uz podršku britanske ambasade u BiH. Ma, jok. Eto, ništa izvana. Samo pamet obe entitetske vlade i ljubav unutar BiH.

Ovaj novi dokument, kojeg su nazvali malo drugačije od lošeg prevoda prethodnog, obećava odlučne korake za smanjenje poreskog opterećenja u cilju podsticanja konkurentnosti i omogućavanja povećanja plata. U FBiH će se smanjiti ukupna stopa doprinosa, a u RS će se pročistiti parafiskalna davanja.

Čekaj, pa zar nije Reformska agenda gromoglasno najavljena tako što će doći do smanjenja opterećenja privrede, pa je urađen i registar parafiskalnih davanja?! Odnosno, uradili ga opet stranci, tj, USAID. U ovoj novoj agendi (sic!) kaže se da će Veće ministara i vlade oba entiteta nastaviti da rade na ograničavanju zaposlenosti i ukupne potrošnje na plate u javnom sektoru i unapređenju efikasnosti i produktivnosti javne uprave. Ako će nastaviti kao do sada – očekujem tender po skraćenom postupku za radne stolove na sprat.

Uz to, kad se to zadesni premijer Višković dogovarao sa Većem ministra koje se odjednom pominje?! Da ne govorim da je i u prethodnoj agendi-legendi stajalo smanjenje plata i zaustavljanje novog zapošljavanja u javnom sektoru. E, ali sada će svi nivoi izraditi javno dostupne i harmonizovane registre javnih preduzeća sa ažuriranim informacijama o vlasništvu, zaposlenima i sveobuhvatnim finansijskim izveštajima, uključujući stanje duga preduzeća.

U agendiranom dokumentu, koji je otišao u legendu, stajalo je: “Javna poduzeća će biti podijeljena na ona koja su održiva s manjim ili većim potrebama za rekonstruiranjem, i ona koja nisu, što će biti objavljeno. Ona će formirati osnovu za sveobuhvatno restrukturiranje i program privatizacije ili likvidacije u srednjoročnom razdoblju.”

Nakon toga je MMF-u trebalo godinu i po najmanje da dođe do podataka o javnim i državnim preduzećima, s tim da 134 javna i državna preduzeća ne dostavljaju finansijske izveštaje. Hoće li korigovati iznos javnog duga, kojeg konstantno umanjuju za iznos duga državnih i javnih preduzeća, a koji je po izveštajima do kojih je došao MMF iznosio na kraju 2017. godine preko osam milijardi?

Bez ovih 134 što ih ili nemaju ili su tako grozni da se do njih i ne dolazi. Ali, oba entiteta će, kaže se, „preduzeti hitne korake kako bi zaustavili rast neizmerenih obaveza u zdravstvenom sektoru (takođe spada u javni dug) i kako bi ostvarili finasijsku stabilnost“. Iz kojih izvora, da mi je da znam. Veći PDV? Nove akcize uz kolače? Porez na šećer, pivo i alkohol, bez vina?

Pazi sad: zajedno sa Svetskom bankom entiteti će izvršiti popis svih obaveza zdravstvenih ustanova. Ništa opet bez stranaca i sasvim jasno da je ovo domaća pamet koliko i sve prethodne agende-legende. Reformatorske.

Pa će, kaže se, biti preduzete i mere poboljšanja IT obrazovanja, počevši od nivoa osnovnog obrazovanja. Valjda zajedno sa veronaukom sve do fakulteta. Posebno je veseo onaj deo koji kaže da će RS osnovati Fond za nauku i inovacije, a svi nivoi će podržati naučno-istraživački rad koji stvara inovacije za privredu. Čim provere svoje diplome, sa kojima su značajno unapredili nauku u oba entiteta, dodala bih ja.

Državni nivo će izmeniti Zakon o porezu na dodatu vrednost da bi se uskladilo sa direktivama EU. Što je jasan signal koje su direktive i ko će direktno da snosi posledice. Iz iskustva znamo da poštujemo jedino direktive koje znače veći namet.

Svašta tu ima: opet o infrastrukturi, saobraćaju, povezivanja sa globalnom ekonomijom i da ne nabrajam već viđeno u onom prvom legendarno-agendarnom delu. Reformskom.

No, samo još jedno, s obzirom da je i ovo delo od prolazne izborne vrednosti podržala Velika Britanija. Pominje se po ko zna koji put online registracija preduzeća, pa da podsetim da je još za ambasadorovanja Matthewa Raycrofta juna 2007. godine 2,7 miliona KM dala Kancelarija za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije – DFID i najavljena je registracija preduzeća za maksimalno pet dana. NJ. E. Raycroft je ubrzo i najavio početak registracije dajući link www.bizreg.ba, koji nikad nije proradio.

Dvanaest godina kasnije mi po ko zna koji put o istoj temi a da niko ne pita šta bi sa onim parama i onom najavom? Da ne kažem reformom.

Mogla bih ja ovako još satima, no nema ni vajde, ni potrebe. Ljudi i dalje veruju u ono u šta žele i kome žele. Meni kad se pomene reč reforma dobijem napad panike. Sve nešto i dalje željno iščekujem dan da neko kaže radimo svoj posao, za platu koju dobijamo od privrede i građana i odgovorni smo za rezultate. No, dok je reformi samo da spasavaju fotelje i ono u foteljama – uzalud mi nada.

Piše: Svetlana Cenić

Izvor: https://inforadar.ba/

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks