Thomas Braj: Djukanović želi da kao predsednik države osigura svoju vlast u Crnoj Gori

Thomas Braj: Djukanović želi da kao predsednik države osigura svoju vlast u Crnoj Gori

Već skoro tri decenije je Milo Djukanović mera svih stvari u Crnoj Gori. Ali njegova moć se osipa. Ovaj proces politički nadotac želi da zakoči uz pomoć predsedničke fotelje.

Mala Crna Gora na južnom Jadranu u nedelju bira novog šefa države. Već decenijama svevladajući Milo Djukanović želi da to opet bude, ne bi li zaustavio mogući „sumrak bogova“ svog sistema vlasti. Jer u važnim gradovima njegove mini-države, sa samo 620.000 stanovnika, su njegovi socijalisti u poslednje vreme morali već da predaju vlast. Novi opštinski izbori slede uskoro pa Djukanoviću prete i novi gubici.

USA i EU su Djukanoviću (56) savetovali da se ne kandiduje ponovo za najviše mesto u državi. Jer on je jedan sumnjivi i krajnje problematični vrhunski političar. Koji je od 1991 –ako se izuzmu kraće pauze- do sada stalno bio ili premijer ili predsednik države. Zapad ga je ranije podržavao: kad je 2006 odvojio Crnu Goru od Srbije i kad je prošle godine uveo u NATO. Time je Alijansi uspelo da nekadašnjeg bliskog saveznika Rusije privuče na svoju stranu. Sva nastojanja Moskve su bila uzaludna.

No, cena za bezuslovnu podršku Zapada Djukanoviću je visoka. Ne optužuje ga samo crnogorska opozicija da malom zemljom vlada kao da mu je djedovina. Skupa sa užom familijom i uz podršku kumovskih tajkuna on svako malo stavlja van snage temeljne vrednosti demokratije. A i usko je povezan sa kriminalnim miljeom – djene u milijardama teškom švercu cigareta 90-tih godina, djene u okretnoj privatizaciji državne imenovine, djene u sopstvenim poslovima.

Ana, njegova sestra, je vodeći advokat, pored koje ni strani investitori ne mogu da promaknu. Acu, njegovom bratu, pripada najveća banka Crne Gore koju svako malo spasavaju državnim parama. Blažo, sin mu, je odavno postao jedan od najbogatijih Crnogoraca. Milo Djukanović inače pravi pare na jednom privatnom univerzitetu i u poslu sa nekretninama. A medijima ovaj porodični klan vlada kako im se svidi.

Odavno medjusobnom totalno posvadjana opozcija nevoljno služi osiguranju Djukanovićeve vladavine. I na ovim redovnim predsedničkim izborima izlazi sa ne manje od 6 knadidata, od kojih svi zajedno nemaju skoro nikakve šanse. Stoga ispitivanja javnog mnenja vide Djukanovića kao pobednika već u prvom krugu. Po tim merenjima, dovoljno mu je da dobije samo 160.000 glasova za pobedu. Što neće biti teško skupiti, jer radna mesta puno birača zavise od države ili socijalističke partije. Odavno je u Crnoj Gori razvijen sistem, koji kontorliše i osigurava da ljudi glasaju za „pravog“ kandidata.

Uprkos svemu i Brisel i Vašington i dalje igraju na Djukanovića, ne bi li isčupali Crnu Goru iz ruske sfere uticaja. Posle učlanjenja u NATO prošle godine, na programu je sada učlanjenje u EU. Ni jedan drugi kandidat nije tako daleko otišao u pregovorima kao Podgorica. Moto glasi: Crna Gora mora bezpogovorno biti usidrena na Zapadu. Iz tog razloga je ovoj zemlji 2002 čak odobren euro kao valuta, iako Crna Gora ne ispunjava ama ni jedan uslov za prijem u monetarnu uniju.

Moskva je uvek ismevala sićušnu armiju Crne Gore sa samo par hiljada vojnika. No, njene sredozemne luke, poput Bara ili Kotora, poseduju i dalje nemali militarni značaj.

 

Autor: Dr. Thomas Brey (Braj)/Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Deutsche Presse Agentur (dpa)