Toni Bler preko Soroša vraća se na mjesto zločina

Koliki je stepen njihove umešanosti, i zašto im je uopšte dopušteno da se umešaju? Pošto je jasno da njihovi motivi, i ishod njihovog pregnuća, za nas ne mogu da budu dobri

-Predsednik samozvanog Kosova Hašim Tači nije uspeo da izdrži a da se, takav je valjda duh vremena u kome živimo, na društvenim mrežama ne pohvali svojim, takoreći, društvenim životom. Pa smo zahvaljujući tome došli u priliku da naslutimo i nešto više o onome o čemu ne znamo skoro ništa, to jest ne zvanično. U ranim jutarnjim satima u subotu 8. decembra – u 4:29, preciznosti radi a i zato što je vreme pomalo bizarno za ovu vrstu aktivnosti pa ga zato i beležimo – Tači je na svoj zvanični tviter nalog okačio fotografiju na kojoj su on i bivši britanski premijer Toni Bler, uz poruku: „Imao sam odličan sastanak s mojim prijateljem Tonijem Blerom. Njegov doprinos našoj slobodi i nezavisnosti je izvanredan. On u potpunosti podržava proces dijaloga za (postizanje) konačnog i sveobuhvatnog dila između Kosova i Srbije, koji vodi ka međusobnom priznanju i članstvu Kosova u NATO-u, EU i UN“, pišu „Novosti“.

Spomenuta zajednička fotografija Tačija i Blera, recimo i to uzgred kao još jedan neuobičajen detalj koji nećemo dalje pokušavati da rastumačimo jer ne raspolažemo dodatnim informacijama, nije napravljena na ovom njihovom sastanku nego još pre osam godina; internet pretragom pronalazimo je u britanskom „Dejli mejlu“ od 16. decembra 2010. (tekst pod naslovom koji vredi citirati: „G. Bler ima neke veoma bizarne prijatelje, ali čudovište koje je trgovalo ljudskim organima sve ih prevazilazi“), a nastala je pet meseci ranije, 8. jula 2010, kada je ovo, jel’, čudovište u Prištini uručivalo svom britanskom prijatelju nekakvu zlatnu medalju slobode Kosova, a uz to i uramljenu deklaraciju nezavisnosti Kosova.

Sadašnji susret dva zločinca protiv srpskog naroda i države i uzajamna podrška koju su pri tome jedan drugome izrazili, elem, bili bi jedva vredni spomena – staro novinarsko pravilo naime kaže da nije vest da je pas ujeo čoveka, hoćemo da kažemo, šta bi drugo i moglo da se očekuje od ovakve dvojice – bio bi dakle ovaj susret Tačija i Blera i njegov zaključak nedostojan naše pažnje da nije šireg konteksta koji nas prisiljava da pažnju obratimo i te kako.

Jer, podsećamo, londonski dnevnik „Tajms“ je u izdanju od 4. oktobra ove godine, u tekstu pod naslovom „Etnička podela koja bi mogla da vrati rat na Balkan“, tvrdio da bivši britanski premijer Toni Bler nije, što se nas tiče, sasvim bivši nego ima izvesnu ulogu u pregovorima koji se vode između Beograda i Prištine: „Iako je Institut za globalnu promenu Tonija Blera demantovao da bivši premijer lobira za dogovor o podeli u ime srpskog predsednika, insajderi upoznati s pregovorima u više navrata su ustvrdili da se g. Bler već sastao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i zamolio je da ponovo razmisli o svom protivljenju planu o podeli, a sada je na putu za Vašington kako bi u prilog podeli razgovarao s Nacionalnim savetom za bezbednost.“

A podsećamo i da smo analizirajući Tačijev nastup u Atlantskom savetu u Vašingtonu, došli da zaključka da je i on potvrdio sumnje da se nekakvi zakulisni pregovori, koji uključuju i neki vid korekcije granica / razgraničenja / razmene teritorije, zaista vode jer, rekao je tamo Tači, „deo ovog (sveobuhvatnog dogovora), gde dve države priznaju jedna drugu, treba da bude i iscrtavanje granice između dve zemlje… Nađite mi primer gde su dve zemlje napravile mirovni dogovor bez definisanja granice. Mi u tome nismo izuzetak“.

Upravo ovakvo rešenje kosmetskog pitanja otvoreno zagovara i Fondacija za otvoreno društvo Džordža (i njegovog sina Aleksa) Soroša – razmena teritorija se, kao najpovoljnije rešenje, zagovara u dokumentu ove fondacije pod naslovom „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“ – pri čemu se mlađi Soroš u više navrata sastajao i sa Hašimom Tačijem i sa Aleksandrom Vučićem. S prvim je razmatrao „puteve ka većem priznanju Kosova!“, s drugim je krajem avgusta ove godine imao „još jedan produktivan sastanak (…), nastavljajući napredak ka rešenju za Kosovo, ključnom ne samo za stabilnost na Balkanu već i za čitavu Evropu!“ 

A sada portal syri.net, koji se predstavlja kao „najveća novinska agencija u Albaniji“, u ambasadi Kosova u Rimu dobija potvrdu da je Hašim Tači bio tamo 4. novembra u „privatnoj poseti“ i prespavao jednu noć, a „u danu u kojem je Tači tamo ostao privatno, u italijanskoj prestonici viđen je i Aleks Soroš, sin špekulanta i milijardera, koji, prema svim pokazateljima, stoji iza ovog plana“.

Sve ovo pak spominjemo zato što poprečna veza između Tonija Blera i Soroša više ne predstavlja nikakvu tajnu, a u ovom našem kontekstu ona poprima i dodatni smisao.

Londonski „Gardijan“ pisao je, tako, da Blerova dobrotvorna organizacija „Afrička upravljačka inicijativa“ „savetuje predsednike i premijere u osam (afričkih) država a finansiraju je fondacije Bila i Melinde Gejts i Džordža Soroša“, dok su – citiramo „Dejli mejl“ – „finansijski izveštaji Fondacije za otvoreno društvo otkrili da je 2012. ona potrošila 601.753 dolara za unajmljivanje Blera i njegovih saradnika kako bi pomogli lideru Gvineje da ’efikasno upravlja i sprovede u delo svoju ambicioznu reformističku agendu’“. Štaviše, jedan od procurelih mejlova Hilari Klinton, iz februara 2012, sadrži i lično Blerovo priznanje da sarađuje sa Sorošem. „Moja dobrotvorna organizacija sa Soroševom fondacijom pomaže predsedniku Gvineje“, stoji u Blerovom mejlu Klintonovoj, u kojoj je moli za finansijsku pomoć…

Da li se ova matrica iz Gvineje sad primenjuje i u Srbiji? Množe se, kako smo videli, indicije da su i Soroš i Bler na neki način upetljani u pregovore Beograda i Prištine, a Blerova konekcija s Vladom Srbije dodatno je aktuelizovana ovih dana iritantnim konkursom koji je njegov Institut za globalnu promenu raspisao za dva radna mesta u Beogradu – višeg savetnika, koji bi trebalo da bude zadužen za „rešavanje ključnih problema visoko prioritetnih projekata vlade i davanje podrške i doprinosa projektnom menadžmentu, spoljnopolitičkim brifinzima i strateškim komunikacijama“, i višeg savetnika za komunikaciju visokih zvaničnika.

I Blerov institut i premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić istakli su da ovi savetnici neće biti plaćeni iz srpskog budžeta. No ova informacija, koja bi angažovanju dvoje savetnika trebalo da da pozitivan spin u vidu utehe da nas oni neće koštati ništa, zapravo izaziva mnogo ozbiljnija pitanja. Ko će ih plaćati? I sa kojim ciljem? Jer dosadašnja su nas žalosna iskustva naučila da u tuđi altruizam ne verujemo. A pogotovo je tako nešto nemoguće u slučaju osobe kakva je Toni Bler jer, vraćamo se na onaj naslov iz „Dejli mejla“ o prijatelju čudovištu, s kim si – takav si…

A tu je i pitanje bezbednosnih provera kroz koje će proći, ili uopšte ne mogu da ih prođu, ovi savetnici, a naslućujemo iz opisa njihovih radnih mesta da će biti angažovani na poslovima prilično osetljive prirode.

No ključno je među ovim pitanjima bez valjanog odgovora ono osnovno, koje se tiče stepena umešanosti Tonija Blera i njegovog finansijera Soroša u pregovore Beograda i Prištine. Koliki je stepen njihove umešanosti, i zašto im je uopšte dopušteno da se umešaju? Pošto je jasno da njihovi motivi, i ishod njihovog pregnuća, za nas ne mogu da budu dobri.

Izvor: Novosti