Tramp i Zapad: Da li je gotovo sa politikom svetih krava?

Mir, dostojanstvo i opuštenost sa kojima je dosadašnji američki predsednik Obama podneo odlazak sa vlasti su zadivljujući. Tako je, uz stilske varijacije, glasio jedinstveni zaključak niza nemačkih i austrijskih komentatora u direktnom televizijskom prenosu inauguracije novog predsednika Trampa.

I komentari štampanih medija dan kasnije otkrivaju činjenicu da evropske medijske reakcije na smenu vlasti u Vašingtonu i dalje dolaze iz teatra apsurda.

Niko od komentatora da se zapita: A zašto bi jedan predsednik koji je vladao u ustavom maksimalno dopuštenom periodu od dva mandata odlazio s vlasti drugačije nego mirno?

Da li je trebalo da se zabarikadira u Ovalnoj sobi? Da se ugleda na gambijskog predsednika Džameha i odbije da prizna rezultate izbora? Da li bi bilo bolje da je obezbeđenje moralo da ga silom ubacuje u helikopter i pod pretnjom oružjem prati na odmor na Havaje?
"Evropska unija je zbog Trampa postala nesigurna, gubi samosvest", komentariše u subotu austrijski Prese. Zašto? Između ostalog zbog toga "jer je organizator jedne javne manifestacije u Moskvi izjavom 'Vašington je naš' pozivao goste na direktan prenos Trampove inauguracije".

Ukratko, Rusi su ranije provocirali vojno i politički, sada provociraju humorom. Čini se da bi Evropa radije ratovala, nego dopustila viceve na svoj račun.

Amerika i Engleska biće zemlja proleterska

Bečki ICEUR (Internacionalni centar za odnose EU i Rusije), nevladina grupa političara, diplomata i akademskih ličnosti (predsednici Hanes Svoboda i Erhard Buzek) pozvala je, dan uoči inauguracije, na tribinu pod naslovom "Nova vremena" i podnaslovom "Ruske perspektive na početku nove godine".

Gost je bio ruski bilateralni ambasador u Beču, Dmitrij Ljubinski. Pozivnica je bila sastavljena tako da se sadržaj tribine mogao odnositi na doživljaj nove globalne epohe koju, u strahu, evropski političari i mediji vide u Trampovom dolasku, ali je isto tako mogao da se odnosi i na običnu činjenicu da je počela godina austrijskog predsedavanja OEBS-u.

Naslov i velika nova vremena ili podnaslov i mala nova vremena, globalno ili regionalno - šta se kome više dopada, ili šta koga više nervira.

Profesionalne diplomate na javnim skupovima, na veliku žalost novinara, u principu ne otkrivaju tajne. Nije to učinio ni ruski ambasador Ljubinski. Neke od njegovih izjava ipak zaslužuju da se prenesu, jer otkrivaju diskurs pomenutih "novih vremena", u kojima Moskva, sa status kvo pozicije (Krim ostaje u Rusiji) nudi ruku saradnje Evropi.

Prvo, iz izgovorenog je jasno da se ruska diplomatija ne raduje toliko tome što je Tramp postao predsednik već tome što Hilari Klinton nije. Ljubinski: "Pitanje je da li rusko-američki odnosi i sada imaju realnu šansu da izađu iz slepe ulice."

U tom kontekstu, za Ruse postaje vrlo važno to što je turnus u OEBS-u preuzela Austrija. Ali opet, ne toliko Austrija koliko austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, ministar dijaloga, kompromisa i racionalnog argumenta.

Bilo je vrlo interesantno pratiti nastup ruskog diplomate, način na koji je implicitno prenosio poruku „malog rešenja" (EU-Rusija) dok je eksplicitno govorio o „velikom rešenju" (Vašington-Moskva). 

Evropske vođe, evropski medijski analitičari nemaju, međutim, ovog trenutka sluha za sve nijanse ruskih diplomatskih poruka. To je istorijska ironija, kada se ima na umu da je Zapad izrastao veliki u bezbrojnim nijansama političkog univerzalizma, dok je najveća slovenska nacija zaradila epitet grubog i direktnog osvajača.

Suočena sa "notornim lažljivcem i ženskarošem Trampom" (Noje Ciriher cajtung, komentar o inauguraciji), Evropa je potpuno izgubila refleks za nijanse, tresući se pred svakim Trampovim „tvitom" kao da joj je objavio rat ili zajedno sa Terezom Mej planira invaziju na Normandiju.

Sad su Rusi ti koji svoje poruke pakuju i ukrašavaju semantičkim mašnicama. Njihov sadržaj svejedno ostaje dovoljno jasan, isto kao što je sigurno da se u plavom Tifanijevom paketiću koji je nova prva dama gurnula u ruke zbunjenoj odlazećoj prvoj dami ispred portikusa Bele kuće nalazio dekorativni srebrni tanjir.

Tramp, "slučaj za psihologa"

S obzirom na način na koji je Tramp došao na vlast (legalno) a Obama otišao (mirno), moglo se očekivati da ni reakcije evropskih medija nakon smene vlasti neće biti burne. Naprotiv, nivo frustracija samo raste.

Minhenski SDZ: "Svoje prve minute na vlasti, Tramp je iskoristio za tiradu populističkih psovki i uvreda. Nastavljajući svoje predizborne brbljarije, gazio je po istorijskom trenutku. (...) On je produkt duha vremena, birali su ga oni Amerikanci za koje je politika prekomplikovana da bi je shvatili. U protivrečnostima, neistinama i vulgarnosti Donalda Trampa takvi jednostavni umovi vide primer za ugled. Tramp je čisti bes koji se ovaplotio u telu. Njegovu vladavinu ne treba meriti političkim već psihološkim kategorijama. (...) Na kraju, njegov stil vladavine bi se mogao pokazati još opasnijim od politike koju će voditi. Trampizam će kao stil oblikovati čitav niz sebi sličnih vladalaca po svetu. Tramp uništava mehanizam politike, ignoriše argument, gazi racionalnost."

Kakve će biti međunarodne implikacije Trampove politike, ostaje da se vidi. Ali otvorene neprijateljske reakcije evropskog medijskog kora na Trampa predsednika već sada imaju razorne posledice na političku praksu i prostor javne reči.

Lanac formalno-logičkog zaključivanja bi išao ovako: od završetka Hladnog rata, Zapad sebe bespogovorno vidi kao "zajednicu vrednosti", ili "wertegemeinschaft", kako kancelarka Angela Merkel s ponosom obrazlaže svaki put kad Moskvi produžuje sankcije.

Vrednosti u pitanju - demokratske, slobodarske i humanističke vrednosti - nisu opcione prirode, ne zavise od partija, parlamentarnih saziva ni redakcijskih urednika, već tvore visoko konsenzualni (samo)identitet Zapada.

Striktna demokratska procedura je neodvojiv deo osnovnih demokratskih, slobodarskih i humanističkih vrednosti, odnosno identiteta Zapada, odnosno svetih krava racionalizma.

Tramp je pobedio na izborima po striktnim pravilima demokratske procedure. Neosvešćeni zahtev Trampovih kritičara je: kad i ako demokratska procedura daje takve rezultate kao što je on, onda treba ukinuti demokratsku proceduru.

To je nesuvislo priznanje evropske političko-medijske klase da "demokratska pravila igre" počinje da razdvaja od "demokratskih vrednosti", čime bez autorizacije vrši reviziju vlastitog identiteta.

"Demokratska proceduralna pravila" bi trebalo ukinuti kako bi "demokratske vrednosti" mogle zablistati punim sjajem.

Problem: demokratska izborna pravila više ne garantuju očuvanje demokratskih vrednosti. I šta ćemo sad?

U tom smislu, problem zapadnih elita sa Trampom počinje da liči na cepanje atomskog demokratskog jezgra, čime "identitet" Zapada prelazi u nadležnost bečke Atomske agencije.  

Cepanje atomskog jezgra, dranje tigrove kože...

Humanističke vrednosti takođe prolaze kroz postupak nuklearne fizije.

Kao glavna definicijska snaga u Evropskoj uniji, Berlin je veliki migracioni pokret u startu interpretirao u terminima humanističkih vrednosti, a njih sveo na striktno humanitarna pitanja. Time je iz "humanističkog paketa" preko noći izbačeno pravo jedne društvene ili političke zajednice da se bori za vlastiti opstanak.

Zajednica "Nemačka" je time redukovana na logistički aparat za opstanak druge, u velikim brojevima nadiruće zajednice.

Kad je vođa nemačkih konzervativaca Angela Merkel u kasnu jesen 2015. otišla naglo ulevo i otvorila monumentalni istorijski proces socijalne nivelacije sa milion i dvesta hiljada instant novih primaoca bogatstva nemačke državne i društvene zajednice, učinila je to pod medijskim fanfarama. Čitav svet je znao da Nemci iskorenjuju svetsko siromaštvo.

Kada se negde krajem prošle godine vratila udesno, učinila je to toliko tiho da je svima promaklo. Do te mere promaklo da su na balkanskoj ruti ostale desetine hiljada migranata na cičoj zimi u siromašni(ji)m zemljama, koje sad mediji u Berlinu, Beču ili Parizu mogu prozivati zbog nedostatka humanističkih i humanitarnih vrednosti, kojih, eto, nema u identitetu balkanskih društava.
Jawohl, mein Führer!

Cepa se i istorijsko jezgro.

Nemački Špigl je pre nekoliko dana nazvao Trampa "fašistom", a u komentaru posle inauguracije čak i "firerom". Reč "firer" je kao zajednička imenica izbačena iz nemačkog jezika, ona kao takva više ne postoji. Nije to učinila nikakva jezička komisija za standardizaciju, za to se pobrinuo kolektivni refleks stida posle 1945. godine.

Zna se ko je bio "firer", jedan jedini. Kad Nemci hoće da kažu "vođa" u smislu "lider", upotrebiće ideološki nekompromitovanu reč "Anführer".

S kojim moralnim pravom sada Špigl jednog demokratski izabranog predsednika demokratske zemlje upoređuje s Hitlerom? Tramp raspolaže snažnim jevrejskim vezama, i porodično i politički. Plus, fašisti su bili neki Italijani, a ne neki Nemci. Neki Nemci su bili nacisti.

Mala digresija: To su poređenja koja nose istorijsku vodu otprilike onoliko kao kad Incko nazove Republiku Srpsku "NDH", ili, opet, sam Tramp evropsku hajku na njega "nacističkom Nemačkom". Štajnmajer je regovao vrlo uvređeno na tu Trampovu izjavu, s tim što su njegovu reakciju preneli svi evropski mediji, ali ne i Dodikov odgovor na okačenu mu "NDH" značku.

Takvo preslobodno korišćenje istorijskih kategorija fašizma-nacizma-firera, švajcarski novinar i konzervativni političar, bivši glavni urednik Velta Roger Kopel je u jučerašnjem tekstu za Fokus nazvao "sindromom oglupavljanja".

Novinara i medija, ne američkog predsednika Trampa. 

Izvor: RTS