Zašto su izbori na Zapadnom Balkanu svojevrsni referendum ili Zapad ili Rusija
Upravo završeni izbori u Crnoj Gori u neku ruku bili su i referendum za ili protiv ulaska ove zemlje u NATO i Evropsku uniju (EU), odnosno za jače odnose za Rusijom. Za razliku od Srbije i BiH, Crnogorci su se još jednom učvrstili u uverenju kojim putem žele da idu, što zapadni mediji tumače kao još jedan poraz Rusije.
Upravo je područje Zapadnog Balkana decenijama unazad "poligon" za demonstriranje uticaja Rusije i Amerike. Zato se većina parlamentarnih izbora na ovom području upravo tako i tumačila, kao opredeljenje "ili-ili" za jedne ili druge. Tu borbu za sada dobijaju SAD i NATO, ali ni Rusija ne želi da se preda, odakle njeno često kontriranje i stajanje u odbranu nacionalnih interesa Srbije, a donekle i BiH, odnosno Republike Srpske.
Pobeda DPS-a Mila Đukanovića na nedeljnim izborima u Crnoj Gori zapravo je pobeda NATO, smatra Danijel Server, analitičar i profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, koji, međutim, ističe da u ovoj zemlji i dalje postoji protivljenje evroatlantskim integracijama, koje podstiču Rusi.
Sa druge strane, Rusija je svoj uticaj, vrlo uspešno, demonstrirala u RS prilikom održavanja referenduma o Danu nezavisnosti. Takođe, demonstrira ga veoma često i u Srbiji, kojoj je mnogo stalo do ruskog mišljenja, iako je deklarativno opredeljena za EU.
- Rumunija, Bugarska i Hrvatska su u NATO, a Crna Gora je na tom putu. Mi u svemu tome dođemo kao jedno igralište velikih sila. Zato imamo i imaćemo pokušaje Rusije da nas zadrži, a SAD i pre svega EU da nas privuče. Tako će biti sve dok se naša dilema kome ćemo da se priklonimo ne razreši - priča sociolog i politički analičar Milan Nikolić.
On navodi da se nekadašnja Jugoslavija, a danas Srbija, uvek trudila da bude između dva bloka, i da tu ostane. Međutim, kako kaže, ta neopredeljenost nas je mnogo koštala a tako je i dalje.
- Ozbiljni su otpori da uđemo u NATO. Međutim, iako ne želimo, moraćemo da uđemo u bilo šta što je nekakva organizacija. Najgore je da budemo između jer smo tako na brisanom prostoru gde lete meci - priča Nikolić.
Da li će "u srcu Balkana" prevagnuti ruski ili američki uticaj videće se, ali ono što je loše, ona se odvija i odvijaće se preko "naših leđa".
- Legitimno je da velike sile imaju različite interese tamo gde opredeljenja nema - kaže Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.
Međutim, pitanje je šta je u sedištu ove borbe? Odgovor na to pitanje sasvim sigurno nisu ni Srbija ni Zapadni Balkan.
Kako piše BBC, "ostalo nam je samo dobro staro takmičenje za uticaj u svetu, u kom je današnja Rusija ipak manja sila nego što je to SSSR nekada bio, ali i nego što SAD trenutno jeste".
- Novi američki predsednik, ko god to bio, moraće da pronađe zajednički jezik sa Rusima, a sve u cilju svetske stabilnosti, jer je fenomen "Pax amerikana", unipolarni svet u kom su SAD jedini svetski šef, bio kratkog daha, a sada je definitivno gotov - zaključuje "BBC", uz opasku da je "prvobitni greh na duši Amerikanaca, čija je nezasita želja za NATO ekspanzijom i kontrolom sveta naterala Rusiju da se ponaša na ovaj način".
Izvor: BLIC
