RTS u Las Vegasu, Tramp i Hilari u dolini spinova

Posle poslednje debate predsedničkih kandidata demokrata i republikanaca, Hilari Klinton i Donalda Trampa, Amerika ima tri nedelje da se presabere pre nego što podela u društvu ne ode predaleko.

Koliko god da vas upozoravaju da će u dvorani u kojoj se održava debata biti hladno, nije dovoljno. Temperatura teško da prelazi 16 stepeni, ako i toliko, hladnoća se uvlači u kosti, a treba mirni i tihi da presedite dva i po sata. Računajući ulazak i program pre debate.

Usudiću se da ustvrdim da je klima hladila na normalnu temperaturu, dovoljno da se niko ne znoji dok stoji ispod reflektora, a da su je dodatno spustili predsednički kandidati svojim ledenim odnosom. Ova debata nije bila najgora od tri, kako su neki prognozirali, ali će biti upisana u istoriju kao prva u kojoj se učesnici nisu rukovali. Ni pre, ni posle. Ako su na početku to izbegli tako što su došli samo do govornica, na kraju je postalo jasno da postoji namera jer su putevi morali da im  se ukrste. A i rukovali su se sa moderatorom Krisom Valasom.

Valas je pokazao da je odličan novinar, ali relativno slab moderator. Doduše, nisu mu na ruku išla ni pravila koja su predviđala deset minuta slobodne diskusije posle uvodnih dva minuta za svako pitanje za svakog kandidata. Hilari Klinton i Donald Tramp povremeno su se nadglasavali, dešavalo se da sve troje (i moderator) govore u glas, što ne priliči debati. Takođe, u nekoliko navrata morao je da umiruje prisutne u sali zbog glasnog smeha i sličnih reakcija.

Zato je imao odlična pitanja i insistirao je na odgovorima. Zahvaljujući tome dobili smo nekoliko tema o kojima će mediji raspravljati narednih nedelja. Prva je, naravno, namerava li Tramp da pravi probleme ako izgubi.

Ostaviću vas u neizvesnosti, bio je njegov konačan odgovor na ponovljeno pitanje da li će poštovati tradiciju i pozvati protivnicu da joj čestita ako izgubi izbore. Nije propustio da je nazove prevarantkinjom i lažovom, nekoliko puta, ali gledaoci u Sali (koji nisu iz njegovog kampa) smatrali su da je preterao kada je rekao da je Hilari „gadna žena" (nasty woman).

To je bila glavna tema u aleji spinova, odnosno medija centru u koji posle debate dolaze analitičari, političari i javne ličnosti kako bi iznele svoje mišljenje o debati.

Mark Kjuban, biznismen i Trampov arhineprijatelj, objašnjavao je novinarima kakva je Tramp štetočina i neprijatelj demokratije. Stiven Boldvin, glumac, pitao se kako je Tramp uopšte stigao ovako daleko. Džesi Džekson, političar, zgražavao se nad takvim stavom. Dok je Rudi Đulijani, koji verovatno više mrzi Hilari nego što baš voli Trampa, podsećao da se i Al Gor slično ponašao na izborima 2000. i još je dosolio rekavši da su Klintonovi spremni na sve ne bi li pobedili na izborima.

Sudeći po prvim komentarima u medijima, a svi američki mediji imali su najmanje jedan i po sat post analize debate, Tramp je prošao gore. Govori se o njegovim pomirljivim rečima o Putinu, insistiranju na zabrani abortusa, teškim račima upućenim protivkandidatkinji. Ocena je da je Hilari bila bolja, preciznija, kako oni vole da kažu ovde - predsedničkija. S druge strane Trampove upadice bolje su zabavljale publiku u sali koja se više puta nasmejala, mada se dešavalo da to uradi na pogrešnom mestu. Recimo, kada je Tramp pokušao ozbiljno da kaže kako poštuje žene. S druge strane, prvi aplauz osvojila je Hilari Klinton (Trampovi su uzvratili već na sledećoj replici), mada treba naglasiti da je publici i usmeno i pismeno saopšteno da ne sme da se oglašava.

Amerikanci će vam reći da su Trampove pristalice uglavnom belci bez fakulteta, što je značajna baza, ali nedovoljna za pobedu na izborima. Na ovoj debati on je trebao da privuče neodlučne, a pre svega republikance koji strepe od njega. Njima se obraćao kada je spominjao primere država iz kojih poslovi beže u inostranstvo (Florida, Pensilvanija), ali neutralniji posmatrači misle da nije uradio dovoljno.

S druge strane Hilari se nije najbolje snašla kada ju je Tramp prozivao zbog licemerja, zalaganja za prava žena i istovremeno uzimanje donacija od Saudijske Arabije i još nekih zemalja u kojima ta prava nisu baš za ugled, blago rečeno. Ali je delovala sigurnije, glas joj je bio snažniji, nije se hvatala u Trampove zamke da se debata okrene u zaista gadnom pravcu.

Ono što nikako nije dobro je to što kandidati ostavljaju iza sebe podeljenu naciju šaljući čak poruku da je komšija koji glasa za onog drugoga vredan prezira i ne zaslužuje da mu pružite ruku. Jedan ovdašnji profesor na to je reagovao krajnje zabrinuto rekavši da mnogi od tih ljudi imaju oružje i da ne sme ni da pomisli šta bi sve moglo da se dogodi ako se izborna noć zaoštri.

Amerika ima tri nedelje da se presabere pre nego što podela u društvu ne ode predaleko. Ako su Tramp i Hilari modeli tog pomirenja onda su vesti odavde veoma loše. A račun će plaćati ceo svet.

Izvor: RTS