Lekari: 40 vrsta terapija se nepotrebno propisuje

Lekari su identifikovali otprilike 40 različitih tretmana za koje tvrde kako često nemaju nimalo ili pak imaju vrlo malo koristi za pacijente, piše "IFL Science". Ovde se naime radi o listi tretmana koja se sastoji od nepotrebnih pregleda CT-a, pa sve do nepotrebnih krvnih analiza.

Svi oni poprilično koštaju Nacionalnu zdravstvenu organizaciju u Velikoj Britaniji, tvrde lekari. Ovu su listu sastavili stručnjaci s Akademije "Medical Royal Colleges", koja predstavlja 22 medicinska fakulteta u Velikoj Britaniji. Oni tvrde kako se pacijentima nedovoljno jasno objašnjavaju delovanja određenih terapija pa im se brojne terapije nepotrebno propisuju.

Radi se o slučajevima manjih preloma kod dece kojima se nepotrebno stavlja gips i o nepotrebnom korišćenju fiziološkog rastvora za ispiranje ogrebotina i posekotina, za šta bi dovoljna bila i čista voda iz slavine.

Lekari tvrde kako pacijenti na njih vrše pritisak

A postoji nekoliko razloga zbog kojih, tvrde lekari, svoje pacijente šalju na rendgenske preglede i zbog kojih im propisuju lekove za koje znaju da im možda baš i neće biti od koristi. Više od 60 odsto ispitanih lekara priznalo je kako analize i preglede često radi čisto kao meru opreza protiv mogućih sudskih sporova, dok određeni broj lekara tvrdi kako ih često pritisak od strane pacijenta natera na to da ih šalju na nepotrebne pretrage. A to ne dovodi samo do porasta računa za zdravstvo, posebno u Velikoj Britaniji, već i do drugih ozbiljnih problema, kao što je razvijanje otpornosti na antibiotike kod ljudi.

Potrebna je bolja komunikacija

Druge pak terapije navedene u ovom istraživanju trebalo bi pre svega da budu temeljno objašnjene svakom pacijentu, kako bi znao koje su sve moguće nuspojave, tvrde lekari. A ovde kao primer navode situacije u kojima se pacijentu koji boluje od smrtonosnog raka propisuju dalje, agresivne hemoterapije. Oni takođe tvrde kako bi između lekara i pacijenata generalno trebalo da postoji kvalitetniji dijalog, kako bi pacijenti u potpunosti razumeli hoće li im svaka od tih vrsta lečenja poboljšati život ili će pak značajno smanjiti njegov kvalitet. A zatim pacijent, u potpunosti informisan, može doneti pametniju odluku.

“Naravno, živimo u svetu u kojem je sve više naučnih otkrića. A što više toga možemo da učinimo, više toga ćemo i učiniti. Međutim, ono što mi tražimo jeste da se komunikacija između lekara i pacijenata s teme “šta možemo da učinimo” prebaci na temu “šta bismo smeli i šta bi trebalo da učinimo”, za BBC Radio4 je izjavila profesorka Dejm Se Bejli, direktorka Akademije.

Izvor: B92