Dragićević Šešić o negativnoj prošlosti i kulturi sećanja

Malo je naroda koji su, poput Nemaca, bili primorani da se suoče sa svojom negativnom prošlošću, stoga su umetnici uzeli na sebe da kritički razmotre pitanja negativne prošlosti: tabu teme poput građanskog rata u Grčkoj, zločina u balkanskim ratovima, Informbiroa nekad ili zločina počinjenih u ime nacije prilikom raspada zemlje.

Koliko je to važno vidi se po tome što se rasistički i neonacistički ispadi danas dešavaju češće na prostorima nekadašnje Istočne Nemačke no u Zapadnoj.

Od Johena Gerca i njegovih kontraspomenika koji oživljavaju sećanje na nacističke zločine i nestale zajednice, do Saše Stojanovića, Ane Vilenice, Milice Tomić i grupe Spomenik i Četiri lica Omarske, umetnici se suočavaju kako sa kontroverznim temama o kojima je "uspostavljen društveni konsenzus" tako i zločinima počinjenim u ime "naroda", a o kojima se izbegava javna reč.

Profesorka FDU Milena Dragičević Šešić u rezimeu svog predavanja na tu temu primećuje da je razvoj odgovorne kulture sećanja zadatak o kome nema društvene debate ni u jednoj zemlji Balkana, ne znaju se, kako kaže, ni ministarstva koja su za to odgovorna.

Profesorka Šešić održaće sutra u beogradskom EU info centru predavanje na temu "Negativna prošlost i kultura sećanja: antispomenici Balkana (od Johena Gerca do Milice Tomić - izazovi politike sećanja)" .

Milena Dragićević Šešić redovna je profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Voditeljka je UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, gost profesor na brojnim svetskim univerzitetima, kao i na Evropskoj diplomi kulturnog menadžmenta.

Autorka je 16 knjiga i 150 naučnih studija, prevedenih na 17 jezika. Kao ekspertkinja UNESKO-a, Saveta Evrope, Evropske kulturne fondacije, izvela je niz programa unapređenja kulturne politike i menadžmenta u više država Azije i Afrike.

Izvor: TANJUG