Insajder: Zašto su klubovi i svačiji i ničiji?

Neraskidiva veza članova uprava klubova, vođa navijača, biznisa i političara jedan je od razloga zašto su najveći klubovi u Srbiji i dalje svačiji i ničiji.

Istovremeno, od transfera igrača dva najveća kluba - država bi trebalo da zarađuje od oporezivanja, ali ne zarađuje jer kontrole nema. Vođe navijačkih grupa imaju važnu ulogu u odlukama koje donose uprave, pa čak i kada je u pitanju prodaja igrača.

Pojedinci na razne načine uzimaju procente van legalnih tokova dok država gubi i dok u upravama klubova sede predstavnici nadležnih institucija koji ćute.

Posledica ovako nesređenog sistema i društva u kojoj su moć i uticaj menadžera, agencija, pojedinaca postali zaštini znak ovog sporta jeste i činjenica da je sve više dece, uzrasta od 12 , 13, ili 14 godina, uz dozvolu roditelja potpisuju ugovore sa raznim menadžerima ili agencijama čiji su vlasnici čak i osobe sa kriminalnim dosijeima.

Sve mlađi igrači “vlasništvo“ menadžera

Od 2015 godine fudbalski menadžer može da bude svako. Do 2001. menadžeri su morali su da dobiju licencu od FIFA. Nakon 2001.godine licence su izdavali fudbalski savezi. Odlukom FIFA od 2015. godine potpuno su ukinute licence pa tako danas svako može da bude posrednik ili menadžer.

Dok s jedne strane državu, FSS i klubove ne interesuje ko su oni koji postaju vlasnici omladinaca, s druge strane posledica je da je sve više dece od 12 do 18 godina u vlasništvu raznih agencija ili pojedinaca, uz dozvolu roditelja.

Malo ulaganja, a potencijalno velike zarade su razlog zašto sve više agencija i menadžera potpisuje ugovore i sa nekoliko omladinaca iz jedne generacije.

Istovremeno, roditelji pristaju na ovakve ugovore za svoju malolotenu decu jer im menadžeri obećavaju da će njihov sin igrati u prvom timu ili im isto tako zaprete da neće igrati nikada u prvom timu, ako ne potpiše ugovor.

Od igranja u utakmicama mlađih kategorija zavisi pozicija u reprezentaciji. Po pravilu igrač koji se nije pokazao dovoljno da postane član ovih selekcija nema velike šanse da bude prodat u veliki inostrani klub.

Istovremeno, menadžer ima veliku ulogu u periodu odrastanja deteta sa kojim potpiše ugovor. Pojedini menadžeri zaista vode računa o tome da li deca idu u školu i pravilno se razvijaju dok postoje i oni koji mlade fudbalere guraju u svet estrade i sistem vrednosti karakterističan za period 90ih.

Prema pravilniku FSS do kraja marta svake godine komisija saveza mora da objavi registrovane posrednike. Iako je u toku svakog prelaznog perioda prema dnevnim izveštajima medija jasno da u Srbiji radi na desetine menadzera, koji daju izjave, obećavaju i objašnjavaju pod kojim će uslovima i gde otići njihovi igrači, spisak koji je objavljen 31. marta ove godine pokazuje gotovo neverovatnu situaciju.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima objavljenim na sajtu FSS, radi samo 7 posrednika i da posrednici zastupaju samo 15 igrača.

Isplate “nepostojećim” menadžerima

Prema istraživanju Insajdera, dešavalo se da uprave klubova isplaćuju procente od transfera onima koji nisu ni na jedan način učestvovali u nekom transferu. To može da se utvrdi kada se uporede podaci koje u izvestaju o transferima objavio FSS sa onim informacijma koje se javno saopštavaju prilikom transfera:

Na osnovu zvaničnih podataka jasno može da se utvrdi da je na primer Crvena zvezda isplatila procenat od tri posto agenciji ili pojedincu koji nisu zvanično i javno posredovali u prodaji igrača. Zvezda navodi da je da je za posredovanje prilikom transfera igrača Predraga Rajkovića u FK Makabi Izrael bio angažovan posrednik Lanigan Management i da je ugovorena naknada u iznosu od 90.000 evra.

Ovakav podatak je neobičan jer je u javnosti poznato da je menadžer Predraga Rajkovića bio Zoran Stojadinović koji je zajedno sa njim otputovao u Tel Aviv. Tada je Stojadinovic rekao, a mediji preneli, da od Zvezde neće uzeti nijedan evro provizije od obeštećenja koje pripada Zvezdi.

Ostalo je nejasno zašto je i kome Zvezda isplatila ovaj iznos kao procenat za transfer ako menadžer fudbalera Rajkovića taj novac nije hteo da naplati od Zvezde.

Umesto rat protiv huligana – rat protiv menadžera

Umesto rat protiv huligana uprava Partizana je 2014.godine najavila rat protiv menadžera što je mnogima u tom trenutku izgledalo čudno. Naime, u decembru 2014. godine smenjena je uprava Partizana na čijem je celu 6 godina bio Dragan Đurić.

Mesec dana ranije, u januaru 2015. godine osnovana je menadžerska agencija International sports Office. Ova agencija je zanimljiva jer je od tog trenutka dobila glavnu ulogu posrednika odnosno menadžera fudbalera Partizana najviše omladinaca. Jedan od suvlasnika je Dejan Grgić za kojeg su mediji pisali da je prema podacima MUP od 1997. do 2002. godine protiv njega podnete prijave za 28 krivičnih dela

Agencija samo prema podacima sa njihovog sajta ima ugovore sa šest mladića koji su 2000 godište, i ugovore sa dva dečaka koji su 2002. godište. Uradili su transfer Abubakara Umarua u Kinu, a letos potpisali ugovor sa napadačem Partizana Urošem Đurđevićem.

Fudbalski menadžeri rade svuda u svetu, veoma su važna karika u sistemu kupoprodaje fudbalera i to nije sporno. Postoje oni koji se godinama uspešno bave ovim poslom, njihov interes je da igrača prodaju u najbolji mogući klub, po najboljoj mogućoj ceni. Na taj način uvećavaju svoju zaradu jer naplaćuju procenat od ove prodaje, ali i donose više novca za klub iz kojeg igrač odlazi. Takvim menadžerima važno je da li njihov igrač igra sredini u kojoj može da se razvija i napreduje, čime mu i vrednost raste, kao i njihov procenat prilikom dalje prodaje.

Činjenica da je proces često bio potpuno nekontrolisan doveo je do toga da u posao uđu mnogi sa kriminalnim dosijeima. Sistem u kojem pravila ne postoje, godinama je usavsrsavna za brojne zlopotrebe.

Jos jedna od uspešnih menadžerskih agencija jeste Seven stars koja je registrovana 2008. Vlasnik agencije je Milan Bogdanović Miško. Bogdanovićevo ime se nalazi u Beloj knjizi o članovima organizovanih kriminalnih grupa koja je objavljena 2002 godine. Bogdanović je označen kao član Voždovačkog klana. Među igračima koje zastupaju bili su brojni igrači Crvene Zvezde, ali i Partizana.

Da li su i navijači menadžeri?

Dok se menadžeri bore da potpišu ugovore sa što većim brojem igrača u Partizanu od početka 2016. traje svojevrstan rat za pozicije u upravi kluba. Skupština dva puta nije mogla da se održi kako bi izabrala novog predsednika, a dokle je otišao ovaj sukob najbolje pokazuje napad huligana ispred zvaničnih prostorija kluba u aprilu ove godine.

Prema istraživanju Insajdera, u pozadini napada trojice huligana na vozača i pripadnika obezbeđenja direktora kluba Miloša Vazure bio je sukob u vezi s procentima od prodaje fudbalera.

Odmah posle napada na parkingu ispred kluba, koji je zabeležen sigurnosnim kamerama, Uprava Partizana je saopštila da je prava meta napada bio upravo Miloš Vazura, koji je uspeo da se skloni. Tada su tvrdili da je motiv napada deo svojevrsnog rata za upravljanje klubom.

Međutim samo nekoliko meseci kasnije u avgustu ove godine na suđenju trojici huligana Miloš Vazura je rekao da nije video ko je udario pripadnika njegovog obezbeđenja. Prema saznanjima Insajdera, uprava Fudbalskog kluba Partizan, koju operativno vodi Vazura, pristala je da učini niz ustupaka huliganima, što je predstavljalo i kraj sukoba koji je kulminirao napadom u aprilu.

Kada je u oktobru jedan od napadača, osiđivani kriminalac, Aleksandar Stanković ubijen u mafijaškom obračunu, na sahranu su mu došli predstavnici uprave – Milorad Vučelić I Miloš Vazura, klub je dao čitulju u novinama, a igrači su mu odali priznanje

Ovaj sukob ali i pomirenje navijača i članova uprave bio je još jedan pokazatelj da postoje daleko od javnosti neki neraščišćeni računi koji nemaju veze sa sportom. Javna je tajna da se vođe navijača pitaju za mnoge stvari kao i to da se svi plaše gurpa huligana koji su spremni da svakog trenutka napadnu bilo koga za koga dobiju naredbu vođe ili vođa.

Istovremeno u upravama klubova sede predstavnici nadležnih institucija.

Prema saznanjima Insajdera, policija je upoznata sa informacijama da se desava da navijači Partizana dobijaju po nekada i procenat od prodaje igrača, ali ne prilikom transfera svakog igrača.

Informacije da isto kao i pojedinci iz navijackih grupa partizana i pojedinci iz navijackih grupa crvene zvezde uzimaju ponekada procenat od prodaje fudbalera tesko je dokazati jer ne ostaje pisani trag, ali policija o tome ima operativna saznanja. Da je to javna tajna potvrđuju i pojedini clanovi uprava

Navijači imaju svoje predstavnike I u zvaničnim organima kluba. Delije zvanično imaju 20 delegata u Skupštini FK Crvena Zvezda od ukupno 146, ali je taj broj prema saznanjima Insajdera, obično veći. Imaju svog predstavnika u Nadzornom odboru Crvene Zvezde, Stevana Sojića.

Prema informacijama sa zvaničnog sajta Crvena Zvezda Sojić je član Nadzornog odbora, na čijem je čelu Dragan Milošević. Milošević je istovremeno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal.

Dok u upravama klubova sede predstavnici nadležnih institucija drzava porucuje da nema snage da zakonski uredi tu oblast. Snaga za tako nešto nije ni potrebna. Potrebno je primenjivati zakone koji važe za sve građane ove države. Isto kao što i plaćanje poreza važi za sve osim za fudbalske klubove.

Izvor: B92