Džinovska „hrpa“ smeća u Pacifiku površine je kao pola Evrope
Prostrani „Veliki pacifički tepih od smeća“ je mnogo veći nego što se ranije mislilo, pokazalo je snimanje iz vazduha. Džinovska „fleka“ na Tihom okeanu pokriva oko četiri i po miliona kilometara kvadratnih, što je skoro polovina površine Evrope.
Izviđanje iz vazduha izvela je fondacija "Ocean Cleanup", finansirana od strane filantropa iz celog sveta i holandske vlade, koja planira da do 2020. godine počne sa čišćenjem ogromne količine plastičnog otpada koji kruži okeanima.
“Uobičajeno je da se prvo izvidi sa čime imate posla i to je bio zadatak pre počinjanja sa čišćenjem. Ali ovo što smo videli nismo očekivali. Količina smeća nas je potpuno iznenadila. Bizarno je videti toliko đubreta u onome što bi trebalo da bude čist okean“, ističe Bojan Slat, osnivač fondacije.
Centar „Velikog pacifičkog tepiha od smeća“ je u mirnom delu Tihog okeana, a morske struje koje kruže oko njega nanose smeće. To uzrokuje akumulaciju plutajućeg đubreta u velikim gomilama. Dok je ranije ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u „Velikom pacifičkom tepihu od smeća“ skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali.
Deo „Velikog pacifičkog tepiha smeća“ koji je sniman iz vazduha je onaj od Havaja do Kalifornije. Glavna koncetracija pokriva površinu od milion kvadratnih kilometara, a periferija još tri i po miliona kilometara kvadrata.
Prema podacima UN, „Veliki pacifički tepih od smeća“ raste takvom brzinom da postaje, poput Velikog kineskog zida, vidljiv iz svemira.
Prošle godine "Ocean Cleanup" je kroz džinovsku deponiju poslao 30 brodova, kako bi procenili veličinu problema. Međutim, novo izviđanje iz vazduha pokazuje da su potcenili razmeru problema.
Ima i dobrih vesti.
„Veći deo otpada je krupna plastika. Moramo da radimo brzo, jer će se u narednih par decenija raspasti na nivo mikroplastike, koja kasnije dospeva u lanac ishrane“, objašnjava Slat.
Fondacija će projekat čišćenja početi raspoređivanjem prototipa džinovske „kante“ u obliku latiničnog slova V, koja će koristiti morske struje da pokupi đubre. Ukoliko se prototip pokaže uspešnim, 2020. godine će u okean postaviti ogromnu „kantu“, dugačku 100 kilometara
Izvor: RTS/GARDIJAN
