Radulović: Reforme bitnije od članstva Srbije u EU
Direktor Atlantskog saveta Srbije Vlade Radulović smatra da je za Srbiju bitniji proces celokupnog sprovođenja reformi od toga da li će jednog dana ući u EU i da li će ta unija uopšte postojati.
"Da mi kao društvo usvojimo jedan sistem vrednosti i funkcionisanja, taj evropski. A to da li ćemo ući u EU u jednom trenutku ili ne, odnosno da li će ona postojati, manje je bitno. Postoji nešto što se u određenim krugovima u Briselu razmatra - to nisu dve Evrope, razmišlja se čak i o Evropi sa pet liga. Takozvana 'Evropa pet liga' možda i slikovito objašnjava koliko je zapravo duboka podela u samoj EU. Srbija će ostati na evropskom putu i verujemo da se neće drastično promeniti ništa, da će se pronaći čak i neki kompromis sa Velikom Britanijom," kaže Radulović za Glas Amerike.
On smatra da hladni rat nije nikada prestao, već je samo menjao svoj intezitet, kao i da se
"Neki teoreticari u poslednje vreme često pominju i teoriju hibridnog rata, koji se ne tiče konkretno samo Moskve i Vašingtona. Teorija hibridnog rata obuhvata u svojoj definiciji i sajber prostor, nadzor i observacije, takođe rat informatora i obaveštajaca na terenu, pa onda uticaj putem kulture i putem medija.
"Mi u Srbiji doživljavamo tu situaciju iz perspektive prostora na kom živimo, jer ovde se sukobljavaju pre svega interesi Rusije i Amerike. Ako pogledate dešavanja na Pacifiku, videćete da se u tom prostoru dve sukobljene strane Amerika i Japan na jednoj strani, a Kina na drugoj. Stvar je samo konteksta i mislim da hladnog rata, onog starog, knjiškog zaista nema", objašnjava Radulović.
Radulović smatra i da se na Srbiju neće vršiti pritisci u bilo kom obliku.
On dodaje i da Srbija nije više u poziciji na Balkanu da sluša samo jednu stranu, kao i da su diplomatske igre prenete na više frontova i da više to nije samo odnos Rusije i NATO.
Kada je reč o migrantskoj krizi Radulović rešenje problema vidi u odnosima Turske i EU, kao i u usaglašenosti spoljnih politika zemalja clanica Unije.
"Pre svega EU ima problem da unutar svojih članica postigne koncezus. To je najveći problem. Međutim, jako bitna zemlja po pitanju budućnosti migrantske krize je Turska. Tu je sada težište diplomatske igre kada je u pitanju buducnost i EU i migrantske krize", smatra Radulović.
"Moj stav je da verujem da će evropski zvaničnici na sastancima uspeti da se dogovore. Postoji neka vrsta rivaliteta, između Centralne Evrope - tu mislim na Češku, Slovačku, Mađarsku i Zapadne Evrope. U tom dogovoru internom, pa i u dogovoru na relaciji Berlin-Brisel-Ankara može se naći rešenje," kaže Radulović.
Izvor: TANJUG
