"Zagreb zbog Beograda pritisli Nemci i Amerikanci"
Dva dana pre skidanja hrvatske blokade za poglavlje 26, u diplomatskim krugovima se znalo da će Hrvatska popustiti pre sredine januara, pišu “Večernje novosti“.
Kako je beogradskom listu potvrđeno iz više izvora, pritisci Berlina i Beča, ali i Vašingtona, očito su dali rezultat, a komesar za proširenje Johanes Han dobio je zadatak da “pogura” i srpsku stranu da pokaže dobru volju, kako bi poglavlje što pre bilo otvoreno i zatvoreno.
Zagreb je primenio gotovo isti scenario prema Srbiji kao što su Slovenci uporno radili sa Hrvatskom, dok je pregovarala sa EU, a isti je i rasplet kao u vreme hrvatsko-slovenačkog graničnog spora.
Intervenisali su Amerikanci i još jednom pokazali da članice EU i NATO najviše slušaju Belu kuću. Telefonski poziv američkog potpredsednika Džoa Bajdena novom hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću bio je dovoljan da dođe do skidanja blokade Srbiji.
“Dva su najvažnija razloga što je Zagreb požurio da posluša svoje partnere. Kancelarka Merkel, kao jedini istinski evropski lider, ionako sada ima velikih problema kod kuće, pa joj “hrvatsko-srpski sukob” u EU sigurno ne treba. Drugo, Amerikancima Srbija treba kao partner u borbi protiv terorizma i moguće nove izbegličke krize, ali i kontrole sve agresivnijeg islamizma u BiH“, rekao je jedan od istaknutih diplomata u Zagrebu koji izvanredno poznaje prilike na Balkanu.
Ova druga hrvatska blokada komšijama trebalo bi da donese pouke i jednima i drugima. Iako je EU krajnje slaba i više ne može da kontroliše mnoga dešavanja, proces proširenja je važan za budućnost evropske porodice, pogotovo zemlje regiona. Zato Brisel očekuje baš od Zagreba i Ljubljane da imaju više razumevanja za zemlje kandidate, pogotovo što mnoge evropske države, poput Holandije, imaju krajnje negativni stav oko proširenja.
“Bilateralna pitanja ionako treba da se rešavaju dijalogom, a ne pritiscima, a to je Merkelova i kazala Plenkoviću. Pokazalo se i u slovenačkom primeru da pritisci ne završavaju dobro“, kaže sagovornik beogradskog lista, podsećajući da je Hrvatska izašla kao “pobednik” u sporu sa Slovenijom.
Poslednjih dana evropska diplomatija vršila je pritisak i na Beograd da pokaže znak dobre volje, što je potpisivanjem aneksa na sporazum o udžbenicima i urađeno.
“Nije ovo kraj natezanja Zagreba i Beograda, u to smo sigurni. Pogotovo pred izbore u tim zemljama. Ali, i Hrvati i Srbi mora da znaju da međunarodnu zajednicu više uopšte ne interesuju njihovi sporovi, pogotovo ne teške reči koje se čuju sa obe strane. Evropa i svet imaju drugih problema“, tvrdi iskusni diplomata.
Ostaje još jedna krajnje bolna činjenica, a to je da EU više ništa ne interesuje kada jedna zemlja uđe u članstvo, što se najbolje pokazuje na primeru Hrvatske. U vreme pregovora pazilo se na svaki detalj, pogotovo kada je reč o položaju srpske manjine, a sada Brisel ravnodušno gleda na krajnje nepriličnu i necivilizacijsku provokaciju da tabla sa napisom “Za dom spremni” danima stoji na mestu gde je zloglasni ustaški koljač Maks Luburić imao svoju kancelariju smrti u ustaškom logoru Jasenovac.
“Čime to može da se hvali hrvatska spoljna politika u 2016. godini. Najgori odnosi sa komšijama, dva puta je bez razloga Hrvatska blokirala Srbiju. A onda su pod pritiskom odustali i naštetili ugledu Hrvatske“, pita bivša šefica diplomatije Vesna Pusić, koja tvrdi da je to bila prava katastrofa.
Izvor: B92
