Januarska nedelja depresije
Kada sećanje na novogodišnje i božićne praznike počne da bledi, dolazimo do deprimirajućeg zaključka da smo u „debelom” minusu u banci i osetnom „plusu” na kućnoj vagi, a rezultat je pad raspoloženja na nulu.
a li se u poslednje vreme osećate iscrljeno, tužno i melanholično? Imate li povećanu potrebu za slatkišima i dugim snom? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, postoji velika verovatnoća da u vašoj duši caruje zimska depresija – sezonska boljka koja napada svakog desetog Evropljanina i od koje boluje čak 40 odsto stanovnika Skandinavskog poluostrva. Cinici će reći da zimskoj depresiji u velikoj meri kumuje i činjenica da su nas novogodišnji praznici ostavili ispražnjenih džepova, ali stručnjaci za dušu objašnjavaju da je kratak dan i smanjena izloženost svetlu u najhladnijem godišnjem dobu zapravo ta koja kod osetljivijih osoba izaziva sezonski poremećaj raspoloženja. Zimska depresija se dijagnostikuje kod osoba koje su depresivne svakodnevno, najmanje dve nedelje i kod kojih se melanholično raspoloženje ponavlja dve godine uzastopno...
Profesorka psihijatrije dr Miroslava Jašović Gašić, koja je više od četiri decenije radila sa najtežim mentalnim bolesnicima, kaže da nam je sunčeva svetlost potrebna za život, ali i za dobro raspoloženje.
– Kod osoba sa bipolarnim poremećajem, zimi se mnogo češće javljaju depresivne nego manične epizode, baš kao što su u proleće i leto kod ovih psihijatrijskih pacijenata mnogo češće manične faze. Razlog zbog kojeg i mentalno zdrave osobe pate od zimske melanholije je jednostavan – hladnoća nas nas čini manje pokretnim. Zimi se manje krećemo, manje izlazimo u šetnju, ređe se viđamo sa prijateljima, manje boravimo na svežem vazduhu i zbog toga se ukupno lošije osećamo. Čak i stanovnici skandinavskih država pate zbog deficita svetlosti – zato je u ovim zemljama visoka stopa alkoholizma, samoubistva, saobraćajnih nesreća i nasilja u porodici – objašnjava naša sagovornica.
Dr Miroslava Jašović Gašić napominje da stvari ne treba stvari generalizovati – strastveni skijaši i osobe koje se bave zimskim sportovima jedva čekaju sneg i mraz. Međutim, većina osoba sredinom januara pati od neke vrste zimske melanholije.
„Praznično raspoloženje je ostalo iza nas, vreme darivanja i novogodišnje euforije se završilo, pa sa skidanjem novogodišnje dekoracije, često skidamo i osmeh sa lica“, zaključuje ova profesorka psihijatrije.
Upravo su to razlozi zbog kojih je dr Klif Arnal, istraživač sa Kardif univerziteta, 2005. godine zaključio da je treći ponedeljak u januaru – najdepresivniji dan u godini. Tada na „naplatu” dolaze sva neispunjena obećanja koje smo dali sebi i Deda Mrazu, na naplatu dolaze čekovi koje smo ispisivali krajem decembra, kao da je poslednji dan života a ne stare godine.
„Kraj januara je doba kada smo iza sebe ostavili praznike, slike sa novogodišnjeg dočeka počele su da blede, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi. To je dan kada većina osoba dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli”, poentira dr Klif Arnal.
Osobama koje „napada“ zimska melanholija naši stručnjaci savetuju svakodnevne fizičke aktivnosti.
– S obzirom na to da zimsku depresiju izaziva deficit sunčeve svetlosti, osobe sklone melanholiji treba da provode što više vremena na dnevnom svetlu i u šetnji. Bavljenje sportom ili fizičke vežbe takođe je važna preporuka, jer svaka fizička aktivnost podiže nivo tzv. neurotranmitera zadovoljstva. Pravilna ishrana može biti saveznik u lečenju sezonske depresije, a nutricionisti preporučuju smanjenje unosa ugljenih hidrata i uzimanje hrane bogate proteinima i vitaminima, savetuje psiholog Maja Antončić.
Izvor: Politika
