Zašto postajemo otporniji na antibiotike?
Upotreba antibiotika u svetu porasla je za 65 odsto između 2000. i 2015, posebno u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama, što preti svetskom zdravlju, upozoravaju naučnici.
Stručnjaci ističu u izveštaju da je "otpornost na antibiotike kao posledica njihovog neumerenog uzimanja, sve veća pretnja svetskom zdravlju".
Studija objavljena u američkom časopisu “Proceedings of the Nacional Academy of Sciences” koja se delom temelji na predviđanjima, upozorava: "Upotreba antibiotika u svetu u 2015. bila je procenjena na 42,3 milijarde standardno propisanih dnevnih doza za odrasle osobe".
U 76 zemalja u kojima se sprovodilo istraživanje, upotreba antibiotika je s 21,1 milijardu standardno propisanih dnevnih doza u 2000. porasla na 34,8 milijardi u 2015.
U poređenju s rastom njihovog bruto domaćeg proizvoda, nivo upotrebe antibiotika posebno je porastao u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama: za 114 odsto u šesnaest godina i iznosi 24,5 milijarde standardno propisanih dnevnih doza.
Eili Klain, istraživač u "Center for Disease Dynamics, Economisc & Policy" i jedan od autora studije, kaže da ovaj porast znači "bolju dostupnost potrebnim lekovima u zemljama s velikim brojem bolesti koje se uspešno mogu lečiti antibioticima."
Ali istovremeno upozorava: "Budući da sve više zemalja dobija pristup toj vrsti leka, stopa (upotrebe) će rasti (...), što će prouzrokovati veću stopu otpornosti" na antibiotike.
Takva otpornost na bakterije odgovorna je za smrt 700.000 ljudi na godinšnjem nivou širom sveta, ocenjuje grupa međunarodnih stručnjaka osnovana 2014. u Velikoj Britaniji.
Upotreba antibiotika je manja u bogatim zemljama i iznosi 10,3 milijarde standardno propisanih dnevnih doza. Između 2000. i 2015. porast je bio tek šest posto.
Turska, Tunis, Alžir i Rumunija su 2015. bili među šest zemalja s najvišom stopom upotrebe antibiotika.
U poslednjih 16 godina upotreba antibiotika dvostruko je porasla u Indiji, u Kini za 79 odsto a u Pakistanu za 65 odsto. Te tri zemlje su najveći potrošači antibiotika među nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.
Naprotiv, porast je bio neznatan u trima zemljama koje su prve po potrošnji među bogatim zemljama, u Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Italiji, navodi se u studiji.
Otpornost na antibiotike mogla bi do 2050. odneti deset miliona života, ocenjeno je u nedavno objavljenoj britanskoj studiji.
Spas bi čovečanstvu možda mogao doći od čudnovatog kljunara ili platipusa. Ta životinja koja živi u Australiji jedan je od retkih sisara koji legu jaja. Australijski naučnici su nedavno otkrili da protein u majčinom mleku čudnovatog kljunara možda deluje lekovito na ljude.
Foto: O2 Screenshot Video
Izvor: HINA/B92
