Zašto su telefoni koji nas prisluškuju samo puki mit


Zašto su telefoni koji nas prisluškuju samo puki mit

Jedna firma koja se bavi bezbednošću podataka u mobilnim telefonima sprovela je istraživanje kako bi testirala raširenu teoriju zavere kako nam giganti tehnologije prisluškuju razgovore.

Internet je preplavljen postovima i video-klipovima na društvenim mrežama u kojima ljudi tvrde da imaju dokaze kako kompanije poput Fejsbuka i Gugla špijuniraju korisnike da bi im servirali reklame za što preciznije određene proizvode.

Sve je više svedočenja, ponekad potkrepnjenih viralnim snimcima ljudi koji pričaju o određenom proizvodu, da bi im reklame baš za te proizvode odmah potom iskočile na internetu.

Međutim, stručnjaci za kiber-bezbednost u firmi Vandera ponovili su eksperimente viđene na internetu i nisu našli nijedan dokaz za tvrdnju da nas mobilni telefoni i aplikacije prisluškuju.

Stavili su dva telefona - jedan Samsungov 'android', i jedan Eplov 'ajfon' - u takozvanu „ozvučenu sobu". Punih trideset minuta su u sobu puštali zvuke reklama za mačju i pseću hranu, tako da se iznova ponavljaju. Opit su obavili i na dva identična telefona.

Stručnjaci bi na telefonima otvorili aplikacije za Fejsbuk, Instagram, Krom, Snepčet, Jutjub, i Amazon, i svakoj od tih platformi dozvolili kompletan pristup podacima.

Zatim su brojali reklame za hranu za kućne ljubimce među oglasima koji bi im iskočili na veb-stranicama koje bi naknadno posetili.  

Špijun u vašem džepu

Tokom faze testiranja, analizirali su i potrošnju baterije, kao i količinu podataka prebačenih u telefon.

 

Isti opit ponovili su u istom terminu tri različita dana, i nisu zabeležili pojavu više reklama za hranu za kućne ljubimce na telefonima iz „ozvučene sobe", kao ni povećan prenos podataka, niti veću potrošnju baterije.

I aktivnost ispraćena na telefonima u „ozvučenoj sobi" i gluvim sobama bila je slična. Zabeležili su da se sa uređaja odašilju neki podaci - ali nigde približno količini koja se odašilje kada su aktivni virtualni asistenti poput Siri ili Hej Gugl.

„Opazili smo da je, u istih 30 minuta, protok podataka u našim opitima mnogo manji nego što je potrebno kao kad uključite virtuelnog asistenta, što dovodi do zaključka da se neprekidno snimanje razgovora i slanje u 'klaud' ne dešava ni na jednom od ovih mobilnih uređaja", kaže Džejms Mek, inženjer sistema u Vanderi.

„Da se to dešava, očekivali bismo da vidimo protok podatak na nivou koji je potreban za virtuelnog asistenta", dodaje on.

Već godinama velike tehnološke kompanije poriču navode da koriste mikrofone u našim mobilnim telefonima da bi nas špijunirali.

Prošle godine su Marka Zukerberga, glavešinu Fejsbuka, u sklopu njegovog svedočenja pred američkim Senatom, pitali da li se ovo dešava. Samouvereno je negirao te navode.

Međutim, kako opada poverenje u tehnološke kompanije, mnogi korisnici i dalje imaju osećaj da im se baš to dešava.

Interesantno je da je studija pokazala da većina aplikacija sa 'android' telefona primi mnogo više podataka u gluvim sobama, dok aplikacije sa Eplovog operacionog sistema koriste više podataka u ozvučenim sobama. Istraživači nisu sigurni zašto se ovo dešava, ali su rešili da dublje istraže ovu pojavu.

Kumulativni rezultati jasno pokazuju da se tajni prenos velikih količina podataka ne dešava, uveren je suosnivač i direktor Vandere Eldar Tavi.

„Stojim imenom iza ovog istraživanja, i tvrdim da nismo našli dokaza da se ovo dešava na svim platformama koje smo testirali. Možda se tajni transfer podataka obavlja na neki nama nedokučiv način - ali to je baš malo verovatno", rekao je Tavi.

Rezultati ne iznenađuju one koji rade u industriji zaštite podataka. 

Oni već godinama znaju istinu: da gigantske tehnološke kompanije već znaju toliko o nama da ne moraju još i da nam prisluškuju razgovore kako bi nam servirali vrlo određene reklame.

Istina je da u reklamnoj industriji imaju veoma istančane i suptilne načine za izgradnju profila korisnika.

Podatak o tome gde se trenutno nalazite, istorija stranica koje ste posetili, i prateći „piksel" koji se učita kad posetite bilo koji sajt, nekom zajedno daju dovoljno podataka da predvidi šta razmišljate da kupite.

Android upotreba podataka vs OK Gugl. Izraženo u MB za period duži od 30 minuta.  .

Putem podataka sa društvenih mreža, mogu i da vas povežu sa prijateljima i pogode da i vas zanima ono što oni pretražuju.

Ove tehnike se neprestano usavršavaju i razvijaju,

„Reklame koje na kraju vidite rezultat su ogromne količine podataka o vama sa kojima kompanije raspolažu. Oni dele ogromne količine podataka preko reklamnih mreža koje napajaju neverovatno moćni algoritmi", kaže Soteris Dimitrio, stručnjak za oglašavanje na mobilnim uređajima i zaštitu podataka sa londonskog Imperijal koledža.

„Dosad su već sposobni da predvide šta bi moglo da vas zanima pre nego što to sami otkrijete", kaže doktor Dimitrio.

Naravno, postoje slučajevi kada su neke aplikacije beležile aktivnost korisnika u svrhe oglašavanja.

Prošlog juna, istraživači univerziteta Nortistern u američkoj državi Masačusets, isprobali su 17,000 aplikacija za mobilne uređaje iz brojnih virtuelnih radnji za 'android' aplikacije.

Nisu našli dokaza ni o kakvom prisluškivanju - ali jesu otkrili da neke relativno male aplikacije negde šalju 'skrinšotove', pa i video-snimke aktivnosti korisnika telefona. Ipak, ovo se radilo u svrhe daljeg razvoja aplikacije, a ne radi naknadnog oglašavanja.

Opšte je prihvaćena i tvrdnja i da neke grupe određenih država redovno napadaju mobilne uređaje vrednih meta, radi špijunaže.

U maju su zvaničnici  firme koja je stvorila Vocap priznali da su hakeri uspeli da daljinski instaliraju softver za nadziranje korisnika kroz njihovu aplikaciju.

Iz Vocapa, sada u vlasništvu Fejsbuka, rekli su da je napadom zahvaćen „odabran broj" korisnika, te da je napad orkestrirao neki „tehnološki napredni kiber-akter". 

Od tada je greška zbog koje upad u aplikaciju bio moguć ispravljena.

 

Izvor: bbc.com