Austro-kalifat ili kako se Austrija uči strahu

Pošto je prošlog četvrtka kroz austrijsku salafističku scenu protutnjala policijska i bezbednosna racija neviđenih razmera, stvar su preuzeli pravosudni organi Beča i Graca. Sa adrenalinskog vrha, javnost je spuštena u spori ritam sudova i zakona. Šta sledi, više novog straha ili stara opuštenost?

U akciji je učestvovalo preko 800 združenih policijskih snaga, pretresene su desetine stanova i islamskih punktova, uhapšeno 14 osoba. Metro je radio nepravilno, neke linije su potpuno ispadale iz mreže (U-6), u vagonima je vladala gužva i nervoza. Daleko od tipične slike bečkog gradskog prevoza.

Nešto je, međutim, ovoga puta bilo značajno drugačije u odnosu na sve one prekide gradskog prevoza u kojima ljudi trče između vozova i linija, nikad ne saznavši šta se desilo – racija na preprodavače droge, tuča, kratki spoj ili samoubistvo. Ovoga puta nije bilo tajne.

Na neobavezno pitanje novinarke u civilu, u prolazu postavljeno službeniku Bečkih linija na platformi jedne zaustavljene linije: "Šta to radi policija?", došao je nonšalantan odgovor: "Lovi salafiste".

Austrija i Balkan, tako blizu, a tako daleko

To što generalno nema tajne, ne znači da je policija javnosti saopštila detalje. Sigurno je da od 14 privedenih osoba, koje se za sada nalaze u istražnom zatvoru, njih jedanaest dolazi s prostora Balkana. Imenovane su Bosna i Makedonija.

Ako se napravi poređenje sa prethodnim slučajevima, na primer velikom akcijom iz decembra 2014. godine, kada je u Beču i u pokrajinama Gornjoj Austriji i Štajerskoj privedeno takođe 14 osoba i zatvoreno nekoliko džamija, ili sa slučajem od pre desetak dana, kada je zbog konkretne terorističke pretnje uhapšen (maloletni) Austrijanac poreklom s Kosova, očigledan je teritorijalni princip koji austrijsku salafističku scenu deli od nemačke.

Dok se Nemačka nosi sa terorističkom pretnjom koja dolazi iz novijih ili starijih migrantskih krugova iz severne Afrike, sa Bliskog istoka ili sa Hindukuša, austrijski islamisti su prevashodno s Balkana, iz novih samostalnih država Bosne i Hercegovine, Makedonije i sa Kosmeta. Srpski Sandžak takođe ima istaknutu ulogu, on povezuje spomenute teritorije kao šarka vrata i dovratak.

Gledano iz evropske vizure, islamistički terorizam unosi u Nemačku, osim bombi i digitalno treniranih ubica, dozu egzotike i atmosferu dalekih kultura.

Austrijski islamistički terorizam je prevashodno regionalni, balkanski. On se hrani iz ideoloških, pravnih, političkih i istorijskih kontroverzi koje su pratile raspad Jugoslavije.

Druga velika grupa islamista u Austriji, posle balkanskih, posmatranih kao zbirna kategorija, jesu Čečeni.

Prisustvo čečenske islamističke scene ne menja značajno lokalno evropski karakter terorističke pretnje u Austriji, budući da ruska autonomna Republika Čečenija geografski ne teži Evropi ništa manje nego, na primer, Gruzija sa svojim EU aspiracijama.

Čečeni su masovno primani u Austriju na vrhuncu rusko-čečenskih obračuna (1999-2009), tako da se u vrlo kratkom periodu u azilantskom statusu u toj državi našlo njih oko 30.000. Samo mali broj azilanata se danas pojavljuje kao bezbednosni problem, premda većina i dalje ostaje gotovo nesavladiva prepreka za kulturnu integraciju.

Austrijski motiv za gostoprimstvo bio je, međutim, više u vezi sa konfrontacijom ruskoj politici ljudskih prava nego sa kulturnom egzotikom dalekih predela. U tom smislu su i Čečeni za Austriju lokalna tema. Ne kao Balkan, ali sigurno bez trunke egzotike.

Rezime: Nemačka se našla na meti globalnog islamističkog terorizma, Austrija regionalnog.

Misao globalna, akcija lokalna

Čitaoci će primetiti da ta teza – Nemačka sa globalnom pretnjom islamističkog terora, Austrija s regionalnom – sadrži jednu materijalnu grešku, jer se balkanski islamizam posmatra odvojeno od globalnog.

Egzistencija islamističkih džepova u Bosni, Makedoniji i Srbiji (Kosovo, Sandžak) strukturalno je postavljena još 1991/92. u procesu raspada Jugoslavije, s tim da se od ovog veka skoro bez šavova uklopila u osamostaljene posledice zapadnih intervencija na Bliskom Istoku, na Hindukšu i u Severnoj Africi.

Balkanski terorizam se rodio iz politike nehata, globalni iz politike grandomanije. Sad su postali jedno, neodvojivi kao kokoška i jaje.

Oni su jedno, ali samo na nivou političke analize. Na nivou društvene dijagnoze, na nivou konkretnih policijskih mera, te dve opasnosti i dalje ostaju odvojene.

Konkretno, to znači da će, u odnosu na Nemačku, Austriji biti lakše da se bori sa islamističkim terorizmom, jer je regionalna međudržavna saradnja bolja, krug osumnjičenih uži, a ciljna zajednica u Austriji generalno više raspoložena za integraciju i denuncijaciju opasnih elemenata u sopstvenim redovima.

Ali ništa više na svetu nije jednostavno. Da bi se balkanski islamistički terorizam proglasio za savladivi policijski zadatak, potrebna je prethodna politička oduka. A ona bi značila da Austrija počinje da revidira neke odluke koje je donosila u procesu raspada Jugoslavije.

To Beč nikad neće učiniti sam. Znači, opet smo na globalnom, u najboljem slučaju evropskom nivou, a njega određuju Nemačka i kancelarka Angela Merkel. U perspektivi narednih pet godina.

Šta onda Austrija može, koji joj put ostaje između policijskih i obaveštajnih podataka, pravnih instrumenata i političke korektnosti?

Promeni zakon, otvori oči, opusti se

Saslušanja će voditi pripadnici Službe za zaštitu ustavnog poretka. Sa konfiskovanih 140 digitalnih nosača informacija, očekuje se korisni materijal za dalju obradu.

Sinoć, u zakonskom roku od 48 sati od privođenja, doneta je odluka da svih 14 uhapšenih ostaje u istražnom zatvoru. Taj status se podvrgava reviziji posle dve nedelje, pa nakon mesec dana, posle toga svaka dva meseca. Brzinu ne treba očekivati.

Sudski proces Mirsadu Omeroviću – rođen u Tutinu, s jedanaest godina došao u Austriju, školovan u Saudijskoj Arabiji – čeka na drugu instancu.

Na suđenje Omeroviću alias Ebu Tejmi, "propovedniku mržnje" iz Graca, čekalo se više od godinu i po dana, od hapšenja u novembru 2014. do jula prošle godine. Proces je završen (nepravomoćnom) presudom od 20 godina zatvora.

Ebu Tejma je službeni vrh ovdašnje islamističke opasnosti. Opasniji od njega, barem po mišljenju suda, ne sede u austrijskim zatvorima. Sud je podržao stav tužilaštva da je Ebu Tejma, koristeći elokvenciju, harizmu i moć uzora (sve odreda subjektivne kategorije) u redove ID u Siriji poslao oko 50 mladih ljudi, više od polovine svih "božjih ratnika" iz Austrije.

Omerovićev sledbenik je i Lorenc K, pre desetak dana uhapšeni austrijski državljanin poreklom s Kosova. Kao idol, ne u smislu direktne veze, kažu u policiji.

Suđenja za terorističku delatnost spadaju pod paragraf 278b, član 2 Kaznenog zakonika, koji sankcioniše udruživanje u terorističke svrhe, poziv na ubistvo, nagovaranje na zločin. Presude su fleksibilne, od jedne do deset godina. U slučaju Omerovića, dupla maksimalna kazna je postignuta proširivanjem optužnice za rušenje državnog poretka.

Austrijska ministarstva policije (konzervativci) i vojske (socijaldemokrate) dogovorila su se o novom "bezbednosnom paketu". Ako vlada ne padne ovih dana, taj "paket" je gotova stvar.

Njegove glavne tačke su: potencijalno opasnim osobama ("Gefährder") egzekutiva može staviti elektronski odašiljač na nogu; vojska, zajedno sa policijom, kontroliše vozove na granici; obim video-kontrole na svim javnim mestima od interesa, ne samo u metrou, znatno se proširuje.

Koalicioni partneri razgovaraju, tačnije svađaju se, i o nastavljanju snižavanja gornje granice za izbeglice (prošle godine 37.500, ove 35.000, iduće 30.000).

Ta granica, međutim, premda deluje na socijalni mir u Austriji, raspodelu državnih sredstava, tržište rada i školsku politiku, ne utiče neposredno na opasnost od islamističkog terora u Austriji.

U Nemačkoj bi veza između nove migracije i islamističkog terora bila direktna, u Austriji ne.

Zašto, već je rečeno – zato što su koreni religioznog islamističkog terora u Austriji više lokalni, balkanski. Njegove strukture nose austrijski državljani, druga i treća generacija izbeglica i migranata koji su ovde stizali od devedesetih godina.

"300" u Sparti, "14" u Austriji

Radikalno novo je to što, za razliku od prošlih sličnih događaja, ovome nedostaje "zaštita javnosti" od eksplozivnih vesti.

Teror je tu, on se već tretira kao deo svakodnevice, a ništa se konkretno još nije dogodilo. U takvim situacijama (u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji), policija će pre naginjati ka korišćenju malih reči, a ne velikih.

Ovoga puta, austrijska policija se opredelila za veliki termin: Austro-kalifat.

Privedeni stoje pod sumnjom da su radili na uspostavi "paralelnih struktura islamskog kalifata".

Kako 14 kriminalnih umova ne može da podrije nijednu sređenu državu i na njenim ruševinama napravi novu, postavlja se pitanje zašto su se snage bezbednosti odlučile da u javnost izađu sa ništa manje nego "Austro-kalifatom"?

Dve su mogućnosti. Prva, ispod vidljive Austrije kreće se jedna nevidljiva, strukturno povezana, brojna islamistička zajednica, koja će u datom trenutku napustiti ilegalu i preuzeti kontrolu nad društvom, onako kako to opisuje desni francuski filosof Reno Kami u svojoj teoriji "velike zamene stanovništva" (le grand replacement). Malo verovatno.

Druga mogućnost: Svi privedeni su kriminalni autsajderi, promašeni revolucionari, mini-vizionari religioznog terora. Kako i takvi mogu da ubiju dok trepneš, policija je odlučila da u pedagoške svrhe pretera, ne bi li javnost razumela sve razmere globalne opasnosti.

Bečlije su, kad ih ne izazivate, dobrodušno pleme. Ako nađu sumnjiv paketić na platformi metroa, uzeće ga u ruke i pitati okolo čiji je, dok bi putnici u Londonu refleksno bežali na sve strane.

Policija sada očigledno želi da i Austrijanci trče i aktiviraju alarme, a ne može ih nagovoriti na promenu ponašanja osim ako im ne posluži teoriju o Austro-kalifatu.

Logika državno organizovanog sekularizma govori u prilog druge mogućnosti, istorijsko religiozno iskustvo u prilog prve.

Očekivano je da će austrijske državne i bezbednosne strukture, pre nego što možda prekrste ruke i prepuste se hodu istorije, učiniti sve da problemu priđu kroz niz kriminalističkih mera za zaustavljanje homicidalnih i ideoloških sociopata.

Izvor. RTS