Dokument koji će promeniti EU: Turska ispada iz kombinacija, stvara se evropska vojska

Zastupnici iz Evropske narodne stranke, najuticajnije političke 
grupe u EU, iz čijih redova su tri trenutna predsednika tri glavne 
institucije EU, smatraju da EU treba da se prilagodi novim 
okolnostima i da se menja kako bi opstala.

U nacrtu političkog manifesta koji je pripremila ova stranka, 
pod nazivom "Učiniti Evropu spremnom za 21. vek", iznose svoje 
viđenje budućnosti EU, piše zagrebački "Jutarnji list".

Neke od promena za koje se zalažu su u okviru onoga što se već i 
događa, poput zalaganja za mlade, investicije, uklanjanje 
birokratskih barijera za mala i srednja preduzeća, monetarnu uniju, 
ali neki će predlozi sasvim sigurno izazvati kontroverze, verovatno 
i u samim redovima Evropske narodne stranke (EPP), kao što su ideje 
o smanjenju broja poverenika u Evropskoj komisiji ili smanjenje 
područja u kojima se u Veću odlučuje jednoglasno.

Ovaj dokument, pripremljen u vreme kada se EU sprema da obeleži 
70 godina projekta ujedinjenja Evrope, nudi viđenje EPP-a kako se 
suočiti s izazovima i strahovima s kojima se suočava EU danas, u 
vreme kada prvi put jedna članica napušta EU, a i okolnosti u 
svetu se menjaju.

"Evropljani su u strahu od gubitka kontrole nad svojim životima 
jer se suočavaju s izazovima bez presedana. Neki od tih izazova 
imaju tehnološki ili ekonomski karakter: digitalizacija, 
globalizirana ekonomija, klimatske promene, drugi su stvoreni 
spoljnim faktorima: sukobi na Bliskom istoku, nekontrolisana 
migracija, terorizam, agresivna Rusija koja preti slobodi i miru, 
kao i okretanje SAD prema samoj sebi". Tako EPP na početku svog 
političkog dokumenta opisuje izazove i poručuje da se zemlje 
članice samo kroz EU mogu suočiti s njima.

"Evropa je naše životno osiguranje u svetu koji se dramatično 
menja, bez EU zemlje članice biće oslabljene i na milost svetskih 
kretanja. Ko god je pravi patriota mora takođe biti uvereni Evropejac".

Evropska narodna stranka protivi se populizmu, mržnji i stvaranju straha.

"Mi ne verujemo u strah nego u rešenja. Mi se zalažemo za evropski 
način života koji podrazumeva slobodu umesto represije, demokratiju 
umesto diktature, saradnju umesto egoizma, sigurnost umesto mržnje i 
nadu umesto pesimizma. To je ono što nas razlikuje od populista i 
s desne i s leve strane. Nas inspiriše naše zajedničko istorijsko 
iskustvo, judeo-hrišćanske vrednosti i humanističko razmišljanje. 
Zato se mi bezuslovno zalažemo za ljudsko dostojanstvo, demokratiju, 
lične slobode, jednakost, pravdu i solidarnost".

Ovo su zajedničke vrednosti EPP-a, ali ipak, protivnici ove stranke 
upozoravaju na dozu licemerja jer EPP i unutar sebe ima populističke 
lidere i stranke koje u svojim državama ne brane ovakva načela. 
Kao primer navode Orbana i Mađarsku.

Na neki se način i problem implementacije zakona EU i poštovanje 
zajedničkih standarda od nekih država spominje u ovom dokumentu, 
iako ne direktno.

"Uvereni smo da i EU i države članice moraju poštovati vladavinu prava 
i evropska demokratska načela. Etičko delovanje i borba protiv 
korupcije preduslovi su za vraćanje poverenja naših građana. 
Naše vrednosti znače da se jasni uslovi koji su zacrtani u 
Kopenhagenskim kriterijumima i Lisabonskom ugovoru poštuju ne 
samo tokom pristupnog procesa nego i nakon što postane punopravna 
članica". Ova je poruka jasno upućena nekim novim članicama 
EU koje su se više borile protiv korupcije i poštovale standarde 
EU dok su pregovarale o članstvu nego nakon što su postale članice 
EU. Protesti u Rumuniji danas, problemi u Poljskoj i Mađarskoj su 
primer toga.

Ovoj grupi kao posmatrač se priključila i Srpska napredna stranka 
Aleksandra Vučića.

Iako EU, pa i države gde su na vlasti stranke iz EPP-a, priznaju 
da bez Turske ne mogu da reše jedan od najvećih problema, izbegličku 
krizu, EPP jasno ne vidi Tursku kao moguću članicu u EU, iako se 
s njom već 12 godina pregovara o članstvu.

"Samo države koje geografski većinski pripadaju Evropi mogu dobiti 
članstvo u EU. Turska ne može dobiti punopravno članstvo jer bi 
to bilo osetljivo i za EU i za samu Tursku. Zato želimo da Turska 
bude deo kruga naših partnera oko EU koji još ne mogu ili neće 
pristupiti Uniji", piše u ovom dokumentu.

U EPP-u se zalažu za bezrezervno očuvanje četiri temeljnih sloboda 
EU: slobodu kretanja roba, kapitala, usluga i ljudi. "O ovim 
slobodama ne može se pregovarati. One su preduslov za očuvanje 
evropskog jedinstva koje ne želi mržnju i zidove".

EPP ne vidi problem u budućem odnosu EU i nacionalnih vlada, 
smatra da se EU mora "povući" i ne mešati se u stvari koje 
države mogu same rešavati, ali sarađivati tamo gde bude 
potrebne zajedno delovati.

"Odgovor na glasanje o Bregzitu ne može biti manje ili više Evrope. 
Odgovor je bolja saradnja između EU i njenih država članica. 
EU i države koje je čine nisu suprotstavljene. Naprotiv, one 
pripadaju jedne drugima. EU može uspeti samo ako države članice 
budu uspešne i ako konstruktivno deluju zajedno. Ova saradnja 
mora uključiti i građane".

Iz redova ove stranke zalažu se i za smanjenje područja o kojima 
se u Veću odlučuje konsenzusom kako bi se time stalo na kraj 
praksi prema kojoj pojedine države članice često blokiraju odluke 
u Veću. Usvajanje odluka jednoglasno treba da postane izuzetak, 
a ne pravilo. Ova grupa se zalaže za smanjenje broja poverenika 
u Evropskoj komisiji kako bi se stvorio delotvoran kolegijum 
s relevantnim resorima.

Ovo će sasvim sigurno izazvati negodovanje nekih država članica 
jer su one ustrajale na načelu "jedna članica - jedan poverenik", 
čime bar simbolički drže osećaj ravnopravnosti u EU.

Ova se stranka zalaže i za stvaranje evropske vojske, kao 
dugoročni cilj.

"Mi želimo stvarnu evropsku odbrambenu politiku koja zahteva i 
stvaranje stalnih operativnih komandi, strukturnu saradnju i 
razmenu informacija, i borbene jedinice koje su spremne da deluju 
u bilo kom trenutku. Tražimo korišćenje punog potencijala koji 
daje Lisabonski ugovor o obliku zajedničke sigurnosti".

Ova se grupa, prema ovom dokumentu, zalaže za "odbrambenu Uniju" 
koja će ojačati spoljno delovanje i angažovanje bilo u okviru UN-a, 
NATO-a ili putem koalicije voljnih zemalja.

"Vrlo uska saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama esencijalna 
je za celu Evropu. Moramo brzo da izgradimo ovu sigurnosnu uniju 
i da dopustimo državama članicama koje su pod posebnim pretnjama 
međunarodnog terorizma da zajedno deluju. Zato smo spremni da 
prihavtimo više brzinsku Evropu u ovom području", kažu i spominju 
da je dugotrajni cilj stvaranje evropskih oružanih snaga.

U ime Zastupničkog kluba narodnjaka ovaj dokument će predstaviti 
i na samitu lidera EPP-a na Malti krajem marta, na kojem će 
učestvovati i šefovi država ili vlada EU iz redova ove grupe.

Izvor Blic, Jutarnji list