Evropa traži od Srbije da odblokira borbu protiv korupcije
Čak 54 državne institucije podnele izveštaje delegaciji Evropske komisije o sprovođenju Poglavlja 23 - pravosuđe i ljudska prava
Delegacija Evropske komisije koja proverava napredovanje Srbije u Poglavlju 23 - pravosuđe i ljudska prava, zatražila je od Srbije da odblokira rad nezavisnih tela koja je se bore protiv korupcije - Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije, saznaje Danas.
Kako objašnjava više izvora našeg lista koji su upućeni u razgovore, Vladi Srbije je "snažno preporučeno" da "uvažava i reaguje na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije", ali i da na predlog Saveta izabere veći broj članova tog antikorupcijskog tela, odnosno da "kadrovski osposobi Savet".
Savet za borbu protiv korupcije, koji je vladino savetodavno telo, u blokadi je već tri i po godine, a sve vlade od njenog osnivanja - oktobra 2001. godine pa do danas odbijaju komunikaciju sa ovim vladinim savetodavnim telom. U ovom trenutku Savet je u potpunoj blokadi poslednje tri i po godine, jer Vlada Srbije odbija da izabere osam novih članova Saveta a uz postojećih pet članova Savet bi bio osposobljen da nastavi rad. Istovremeno, Savet je Vladi Srbije predložio pet članova, ali Vlada do danas ništa nije uradila da popuni sastav Saveta i osposobi ga za rad.
Advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da Vlada Srbije nikada nijedan izveštaj nije razmatrala od osnivanja Saveta 2001. godine.
- Slali smo izveštaje vladi redovno. Čak ni o izveštaju o 24 sporne privatizacije nikada nismo dobili povratnu informaciju da li je razmatrana ili nije. Jednom smo bili kod tadašnjeg ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca kada smo uradili izveštaj medijima i to je to - naglašava Slijepčević.
Agencija za borbu protiv korupcije je takođe u krnjem sastavu jer nema devet članova, nego samo šest, a u toku je izbor za direktora Agencije.
Istovremeno, čak 54 državne institucije koje sprovode Akcioni plan za Poglavlje 23 su podnele tromesečne izveštaje o primeni tog poglavlja. Izveštaje su podneli i predstavnici civilnog društva.
Kako za Danas objašnjava Milan Antonijević, direktor JUKOM-a, civilno društvo je podnelo izveštaj o praćenju Poglavlja 23, odnosno šta je usvojeno od zakona a šta nije, kao i koji zakoni se ne sprovode na adekvatan način.
- Srbija je bila dužna da uradi šestomesečni presek sprovođenja Poglavlja 23 i to je učinjeno jednim temeljnim dokumentom i koji je poslat EU - ističe Antonijević. Na pitanje koje je primedbe imalo civilno društvo na sprovođenje Poglavlja 23, Antonijević kaže da "moramo biti iskreniji prema tome šta je sve učinjeno kao pomak u pravosuđu, medijima i manjinskim pravima".
- Kasni se sa usvajanjem brojnih zakona, recimo o besplatnoj pravnoj pomoći, ali i o tome da li smo uspeli da pružimo dokaze da se suđenja odvijaju bez pritisaka i da je pravosuđe bilo nezavisno u ovom periodu, a to je veoma teško dokazati po predmetima koji se odvijaju pred našim sudovima - navodi Antonijević i dodaje da su pominjani konkretni slučajevi - slučaj diskriminacije iz 2009. godine.
Mekalisterov izveštaj
U nacrtu izveštaja Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, navodi se da je u Srbiji došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno kad je reč o usaglašavanju sudske nadležnost i pospešenju dolaska na položaje na temelju zasluga, ali da nezavisnost pravosuđa nije primenjena u praksi.
povezane vesti
Izvor: Danas
