Istorijski referendum: -One man show- počinje?
Turski referendum mogao bi da dovede do najznačajnije političke promene u Turskoj od kako je zemlja 1923. proglašena za republiku, piše "Gardijan".
Turci danas izlaze na birališta i glasaju o ustavnim amandmanima koji treba da zemlju iz parlamentarne demokratije prebace u predsednički sistem.
Reforme su u turskom parlamentu prošle prostom većinom, kasnije ih je odobrio i predsednik Erdogan, ali da bi bile usvojene bila je potrebna dvotrećinska većina.
"Gardijan" ističe to da je odlučnost kojom se Erdogan zalagao za referendum dovela do toga da je ministre slao po Evropi kako bi obezbedili glasove, što je izazvalo dosta bure i svađe sa evropskim zvaničnicima oko toga da li Turska može da ima mitinge po Evropi.
To je i dovelo do toga da je Erdogan, na primer, za holandske zvaničnike rekao da su "ostaci nacista".
Biračka mesta otvorena su u 7.00 sati ujutru na istoku zemlje, dok će u ostatku Turske glasanje početi u 8.00 sati ujutru, a biračka mesta biće zatvorena u 17.00 časova po lokalnom vremenu.
Ukoliko Turska pređe na predsednički sistem to bi značilo da bi Erdogan još dva kruga mogao da provede na vlast. Dakle, ukoliko pobedi na izborima 2019. i 2024. godine to bi potencijalno to bi potencijalno moglo da traje sve do 2029.
Pozicija predsednika trenutno je uglavnom ceremonijalna, ističe "Gardijan", ali je Erdogan ipak imao veliki uticaj na kreiranje politike.
Oni pišu da je Erdogan svojom ličnošću i lojalnošču koju ima u biračkom telu prikupio dosta moći, kao i da će ukoliko glasanje bude bilo u njegovu korist biti još moćniji nego što je sada.
Turci glasaju o 18 ustavnih amandmana, oni uključuju:
- Ukidanje mesta premijera. Predsednik će postavljati kabinet i imaće niz potpredsednika. Parlament više neće nadgledati ministre
- Predsednik više neće biti neutralan, moći će da održi naklonost prema svojoj partiji. Trenutno predsednik mora da prekine sve veze sa svojom partijom kada ga izaberu
- Broj članova parlamenta biće povećan sa 550 na 600, a minimalni broj godina za poslanika biće smanjen na 18
- Biće moguće da parlament pokrene impičment predsednika. Trenutno on može biti krivično gonjen samo ako je počinio izdaju
- Vojni sudovi će biti ukinuti
- Predsednik će moći da postavi četiri od 13 sudija najvišeg suda u zemlji
"Gardijan" navodi da "niko ne zna šta će se dogoditi", da su građani Turske podeljeni i da će ishod referenduma zavisiti od 10 procenata onih koji navode da su i dalje neopredeljeni.
Oni koji podržavaju ustavne promene kao glavni argument navode da će oni dovesti do "snažne Turske" u kojoj će vlast moći da svoju moć usmeri ka ekonomskom razvoju i borbi protiv terorizma, ističući haos u koalicionim vladama tokom devedesetih koji su doveli do recesije i katastrofalne inflacije.
Takođe, ističe se i da će moć u rukama predsednika biti oružje u borbi protiv terorizma "u nesigurnim vremenima", naročito nakon pokušaja puča i nasilja Kurda.
Oni tu kao primere navode Francusku, SAD i Meksiko.
Za to vreme opozicija ističe da će predsednički sistem uvesti "one man show" predvođen Erdoganom za kojeg navode da je postao sve više autoritaran tokom poslednjih nekoliko godina.
Okruženje u kojem se u Turskoj održava referendum sigurno će imati veliki uticaj na glasanje. Vanredno stanje uvedeno je prošlog leta nakon propalog puča tokom kojeg je ubijeno 248 ljudi, a ranjeno preko 1.400.
Turska vlast za taj puč krivi sledbenike Fatulaha Gulena, propovednika koji zbog izgnanstva živi u SAD, a koji je lider pokreta Hizmet. Gulen to negira.
Nakon puča više desetina hiljada građana uhapšeno je zbog navodne povezanosti sa Gulenistima. Erdoganovi protivnici navode da je su hapšenja otišla mnogo dalje od onih koji su osumnjičeni za puč i da je Erdogan krenuo "u lov na veštice" protiv svake opozicije.
"Gardijan" ističe da se trenutno u Turskoj iza rešetaka nalazi 152 novinara, prema podacima opozicije.
Turska je takođe pretrpela niz terorističkih napada, u poslednjem izvršenom u novogodišnjoj noći na klub Reina ubijeno je 39 građana. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država.
Osim toga, napadi pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) nastavili su se nakon što je u junu 2015. propao mirovni pregovor.
Izvor: B92
