Ko su ljudi u crnom koji prave haos po Hamburgu?

Dok je Hamburg tonuo u haos, mnogi gledaoci širom sveta po prvi put su obratili pažnju na demonstrante prekrivenih lica potpuno obučene u crno. Zovu ih Crni blok. Ali to zapravo nije naziv neke grupe već taktike.

Oni su od glave do pete u crnom, sa maramama preko lice ili fantomkama, kapuljačama ili kapama, često i naočarima za sunce. Ceo svet je za njih čuo u predvečerje samita G20 nakon sukoba sa policijom, iako ga, prema izveštajima medija, oni nisu izazvali. Ali su se rado uključili - ka žandarmeriji su leteli molotovljevi kokteli, kamenice, flaše

Zovu ih Crni blok iako taj naziv nisu sami sebi smislili, štaviše dala im ga je omražena država - tako ih je u jednom procesu još 1981. označilo frankfurtsko Državno tužilaštvo.

U petak uveče je, prema navodima policije, oko 1.500 njih pustošilo Hamburg, iza su ostajali spaljeni kosturi automobila i razbijeni izlozi. Žandarmerija je naposletku opkolila četvrt Šancenfirtel u kojoj se nalazi čuveni levičarski alternativni centar Crvena flora. Bilans je 197 povređenih policajaca i preko sto uhapšenih.

Ali ko su oni zapravo?

Iako naziv sugeriše da se radi o nekakvoj grupi, Crni blok je zapravo taktika uličnih protesta, često nasilnih. Tako se obično nazivaju demonstranti koji se umešaju među mirnije nezadovoljnike, a svoj identitet od policijskih kamera skrivaju maskama. To je zabranjeno prema nemačkom zakonu o okupljanjima i bio je isprva razlog da policija zaustavi protestnu kolonu.

Crni blok je u Hamburgu okupio radikalne levičare, autonomne aktiviste i anarhiste. Iako ih ujedinjuju odeća, otpor "sistemu" i spremnost na nasilje, ljudi u crnom zapravo zastupaju raznorodne ideologije. Pored komunista koji se, kako se zna, zalažu za jaku socijalnu državu i preraspodelu tako stoje anarhisti koji bi najradije sasvim ukinuli državu.

Povezani su i međunarodno. "Uglavnom sam čula da govore italijanski i španski. To su dakle ljudi koje je savršeno baš briga kako će Hamburg izgledati u ponedeljak", rekla je jedna žena na ulicama Hamburga za "Dojčlandfunk".

Način identifikacije

U međuvremenu je odeća postala i način identifikacije, signal spremnosti na nasilje. "To je mogućnost da se nastupi militantno, mada ta mogućnost ne mora nužno da se upotrebi", rekao je o tome Sebastijan Hauns, profesor Univerziteta u Bremenu koji istražuje autonomne protestne pokrete.

Ovakav način bacanja rukavice u lice državi postao je popularan osamdesetih u Zapadnoj Nemačkoj tokom protesta protiv nuklearnih elektrana i prisilnog iseljavanja levičarskih skvotova. Tokom samita G8 u nemačkom Rostoku 2007. godine je Crni blok tokom izgreda povredio oko 400 policajaca.

Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da danas u Nemačkoj ima 28.500 "potencijalnih levičarskih ekstremista". "Policija je omiljeni neprijatelj autonomnih, ali i autonomni su omiljeni neprijatelj policije", dodaje Hauns .

Izvor: RTS