Malaga: Nećemo otkriti ko prodaje Titovu Knjigu žalosti

Fransisko Pinetra, iz aukcijske kuće u Malagi, o spornim stranicama istorijskog dokumenta: Nema dokaza da su stranice ukradene. Muzej Jugoslavije: Teško ćemo sprečiti aukciju zakazanu za 3. jun u Španiji
Ako se dokaže da su autografi iz Knjige žalosti Josipa Broza Tita ukradeni, sigurno ćemo ih odmah povući sa aukcije. Zasada nam Muzej Jugoslavije u dva mejla koja nam je dostavio nije dao prave dokaze da su autografi ukradeni. Jedino sud može da utvrdi ko je vlasnik spornih dokumenata, a ne naša aukcijska kuća. Potpuno smo sigurni u autentičnost dokumenata, ali kao ozbiljna aukcijska kuća nećemo otkriti informacije o klijentu, osim ako ih ne zatraži policija.

Ovo je za "Novosti" juče rekao Fransisko Pinera, direktor aukcijske kuće International Autograph Auctions Europe SL iz španskog grada Malaga. Ova kuća će na aukciji 3. juna, uz oko 600 lotova, ponuditi i zapise 12 poznatih državnika iz Knjige žalosti povodom smrti Josipa Broza Tita, za koje Muzej Jugoslavije tvrdi da su im ukradeni.

- Nije problem povući bilo koliko lotova sa aukcije, čak i neposredno pre nje, ali mi nismo policija, niti sudija - kaže Pinera. - Sigurno je da aukcija zakazana za 3. jun neće biti zaustavljena, niti povučeno svih 600 lotova, zbog 12 spornih. Odluku o eventualnom povlačenju lotova iz Brozove spomen-knjige odložićemo do utorka, odnosno dok se ne posavetujemo sa našom pravnom službom.

Po njegovim rečima, pre dva dana primili su dva mejla iz Muzeja Jugoslavije, koji ne sadrže prave dokaze da su dokumenti ukradeni od njih.

- Nijedan dokument, koji traže, nema detaljan opis, a nema ni drugih načina da se predmeti sa ove liste identifikuju - kaže Pinera. - U prvom mejlu su napisali da je "moguće da su ukradeni", dok je nekoliko sati kasnije stigao mejl u kome piše da su "sigurno ukradeni". Proverili smo autentičnost autografa, jer ih drugačije i ne bismo ponudili na aukciji.

U Muzeju Jugoslavije, međutim, tvrde da su stranice koje će se naći na aukciji u njihovom vlasništvu i da su ukradeni.

- Tokom interne istrage proteklih dana proverili smo svih 15 spomen-knjiga, koje se čuvaju u zaključanim vitrinama u našoj biblioteci i utvrdili da nedostaje 12 spornih stranica. Najveći problem je što ne znamo kada su one nestale. Pretpostavljamo da se to desilo pre mnogo godina - kaže za "Novosti" Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije.

Čim su saznali za krađu, rukovodstvo Muzeja pismenim putem se obratilo aukcijskoj kući iz Malage sa molbom da stopira najavljenu javnu prodaju. Odgovor da li će autografi i poruke koje su Indira Gandi, Nikolau Čaušesku, Jaser Arafat, Robert Mugabe, Mobutu Sese Seko, Ali Hamnei, Ulof Palme, Džordž Buš stariji, Mihail Gorbačov, Norodom Sihanuk, Hu Jaobing i Hafez el Asad napisali od 1982. do 1988. biti povučeni sa nadmetanja još nije stigao.

- Sumnjamo da ćemo moći da zaustavimo prodaju - zabrinuta je direktorka Knežević. - Da bi se eventualno uključio Interpol, morali smo krađu da prijavimo našoj policiji. Načelnik Policijske stanice Savski venac mi je objasnio da ne raspolažem sa dovoljno podataka da bi se pokrenula istraga. Naime, traže da im kažemo datum kada su stranice nestale, a mi to ne znamo!

U Ministarstvu kulture juče su dobili izveštaje iz Muzeja Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, u kojima je potvrđeno da su ukradene stranice u vlasništvu Muzeja. Po rečima Miladina Miloševića, direktora Arhiva, u njihovoj "kući" čuva se jedino Knjiga žalosti, koja je stajala tri dana na Titovom grobu, od 6. do 9. maja 1980. U nju su se upisali samo državnici ili članovi delegacija, koji su bili na sahrani. Sve ostale spomen-knjige nalaze se u Muzeju Jugoslavije, pa zato Ministarstvo očekuje od uprave ove ustanove da traži povlačenje ukradenih listova sa aukcije.
Navedene knjige Muzej Jugoslavije nasledio je kao pravni naslednik Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" 1996. godine. One nisu deo muzejskih zbirki, niti kulturno dobro, već dokumentacija zvaničnih poseta i kao takve nisu podlegale reviziji.

- Knjige nisu numerisane, tako da i prilikom njihove digitalizacije 2015. godine nije bilo moguće primetiti da neke stranice nedostaju - tvrdi Knežević. - Pregledali smo i skenirane listove spomen-knjiga od pre dve godine i utvrdili da ne postoje zapisi stranica ponuđenih na aukciji. Zato pretpostavljamo da su sporne stranice ukradene mnogo ranije.

Prema izgledu dokumenata, koji se mogu videti na internet-sajtu International Autograph Auctions Europe SL, uprava Muzeja odmah je posumnjala da su pomenuti listovi upravo deo spomen-knjiga poseta delegacija. Kneževićeva kaže da im je trebalo nekoliko dana da provere evidenciju upisa delegacija koje su posetile Kuću cveća.

- Utvrđeno je da su državnici čiji su autografi na aukciji tih datuma bili u Beogradu, ali da nedostaju njihovi zapisi - tvrdi naša sagovornica.

U Muzeju Jugoslavije nalazi se Knjiga žalosti otvorena u Kući cveća, u kojoj su zapisi od 6. do 9. maja 1980, potom deset spomen-knjiga za upis delegacija koje su je posetile od 1982. do 1996. godine. Osim njih, u ovom muzeju se čuvaju i još četiri spomen-knjige za upis delegacija koje su posetile Titov memorijal od 1996. do 2015. godine i aktivna spomen-knjiga. One nisu deo muzejskih zbirki, niti kulturno dobro, već dokumentacija o zvaničnim posetama.

U vreme postojanja Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" služba protokola vodila je evidenciju o posetama. Knjige su čuvane u Spomen-sobi Kuće cveća, koju su obezbeđivale nadležne službe Gardijske brigade do 1992. Kasnije, obezbeđenje preuzima Muzej istorije Jugoslavije, koji za taj posao angažuje spoljne izvršioce, licencirane za fizičko-tehničku zaštitu.

-Imali smo sličan slučaj sa ukradenom slikom Uroša Predića i odmah smo je povukli sa aukcije - kaže Dejan Popović, direktor aukcijske kuće "Madlart". - Ako je aukcijska kuća iz Malage i najmanje ozbiljna, svakako će povući sporne lotove sa nadmetanja, dok se ne utvrdi da li su ukradeni. Jer, ako slučaj preuzme policija, i stigne do Interpola, oni će biti saučesnici u krađi. Direktorka Muzeja bi morala da insistira da se uključi policija, a aukcija stopira. Možda sporni listovi nisu proglašeni za kulturno dobro, niti su velike materijalne vrednosti, ali su svakako naša baština, koju treba vratiti i sačuvati.

Izvor: Novosti online