Milo Đukanović je dao oko 600.000 evra za odbranu Slobodana Miloševića dok je bio u Hagu, tvrdi Bulatović
Kako je došlo do toga?
- Mi smo tada bili u ogromnoj nevolji i tražili smo bilo čiju pomoć. Mislim da je Milovan Bojić, kao čovek koji je prijatelj sa porodicom Đukanović, izložio slučaj i rekao da novca nemamo i Milo je taj novac dao. Ja sam mu na tome zahvalan, jer ne bismo mogli da napravimo odbranu i angažujemo advokata da nije bilo i tog priliva. Nije to prvi put, on je i za Nasera Keljmendija plaćao odbranu.
Zašto je Milo odbio da svedoči u Hagu?
- Karla del Ponte, kao glavni tužilac, pretila je da obavezno mora da dođe, ali on je to zamenio izjavom. Nije imao dovoljno hrabrosti, argumenata, da se sretne licem u lice sa Miloševićem, a onda je i sama optužba procenila da bi to bilo štetnije nego da su se sreli tu.
A zašto?
- Nema argumenata. Postoje dva Mila Đukanovića. Jedan je do 1996. godine najbolji mogući premijer, pošten, čovek koji pomaže srpski narod u BiH, u Hrvatskoj, zbrinjava izbeglice, koji je baš u tom srpskom korpusu u kom se borimo za očuvanje i savezne države i položaja srpskog naroda, i onda ucenjen čovek odjednom prelazi na drugu stranu i više nije isti čovek.
Najpopularniji tandem na ovim prostorima - Momo i Milo - raspao se 1997. Da nije, gde biste danas bili i da li bi Crna Gora i Srbija i dalje bile jedna država?
- Pa ne. Istorijska je činjenica da je to bila odluka Amerike. Meni su 1996. ponudili da budem Milo Đukanović, pa nisam prihvatio, Đukanović je 1997. bio prinuđen da to prihvati, jer bi u suprotnom odgovarao za šverc cigareta preko Jadranskog mora. Nezgodno je što je Amerika došla na ovaj prostor sa željom da osvoji apsolutnu vlast što se završilo bombardovanjem ove zemlje i „Bondstilom“.
Crnu Goru već neko vreme trese „afera Atlas“, u kojoj je predsednik ove grupe Duško Knežević iz Londona objavio niz dokumenata protiv Đukanovića. Mnogi smatraju da je ovo najveća politička kriza u novijoj istoriji Crne Gore. Šta vi kažete?
- Duško Knežević je kao insajder rekao ono što svi mi u Crnoj Gori znamo, a ne možemo da dokažemo. Ali izgleda da neće moći da dokaže ni Duško Knežević, jer se dokazuje kod Milivoja Katnića, tužioca kome je osnovni smisao da štiti nezakonitosti porodice Đukanović. Jedina stvar koju ne možete da prevarite je centralni kompjuter banke kod koje ste uzeli kredit. Oni su kupovali vreme podmićujući se raznim dodacima, podmićujući jedno vreme viceguvernera centralne banke, ali sve se desilo onda kada je pao kompjuter i sistem, a ovi krediti se moraju vratiti. To je kraj jedne takve ekonomije koja je potpuno suluda i u kojoj ste smatrali da možete nekažnjeno da prigrabite enormno materijalno bogatstvo jer vas štiti politička moć.
Smatra se da je Knežević sve ovo pokrenuo jer ima podršku stranih sila.
- Mislim da je stvar mnogo gora. Gora je jer je Knežević upropastio dve banke, iz njih isisao ogromnu količinu novca i želeći da izbegne tu odgovornost, on je napravio političku aferu. Još je gore kada vlada Crne Gore u svom neznanju stavlja Atlas banku u stečaj i u tom trenutku gubi 100 miliona državnih para. Centralni problem jeste da Đukanović izjavljuje da ne zna šta je rivolving VIP bankarska kartica, i ja mu verujem, jer nikad u životu nije plaćao svoje račune.
Ko ih je, pored Kneževića, još plaćao?
- To je jedna družina koja nema veze s realnošću niti bilo kakvim obavezama. Ja sam, recimo, plaćao račune Mila Đukanovića za vodu zato što on čak ni to ne plaća. Pošto je zajednički vodomer, mene su tužili i morao sam da platim oko 800 evra. Milo Đukanović ne dobija račune za struju, za vodu, ne traže mu da vrati kredite koje je uzeo. Ne traže mu da popunjava kreditne kartice. Ko zna koliko ima takvih kartica. Dok sam bio predsednik, stalno sam imao takve ponude, ali znate da nijedan ručak nije za džabe.
Pisali ste da su vam ‚96. nudili u Beloj kući da budete Milo Đukanović, ali da niste hteli da budete američki vazal. Jeste li već tada znali budući scenario?
- Da biste bili prihvaćeni od Amerike, morate se odmaknuti od Srbije. Ja sam rekao da bi moje najveće zadovoljstvo bilo, kao i svakog političara, da me podržava Amerika. Ali cena koju moram da platim je prevelika. Ne znam da vodim Crnu Goru protiv Srbije i protiv interesa srpstva. To je bio uslov koji je gospodin Đukanović ispunio. Prva izjava je bila da je Slobodan Milošević prevaziđeni političar, a onda posle toga je sve krenulo jednim putem koji ne čini ni Đukanovića srećnim.
Zašto tako mislite?
- Svi imamo svoju savest, teško je na to se navići. On je uvek bio veći Srbin od mene, ja sam uvek bio onaj tvrdi Crnogorac, a i normalno je. Kako da budem protiv sebe, prvi sam od naroda izabran Crnogorac, a ako se utopim u masu, onda sam neki činovnik.
Kako gledate na evropski put Srbije i Crne Gore?
- EU nema svoju budućnost, jer je njeno najveće dostignuće evro, a on je doveo do toga da se posvađaju narodi i države. EU nema mogućnosti bez produbljenja, a nema ni kapacitet za proširenje. Već je sada izgubila svoj politički uticaj, ekonomski uticaj će da se urušava. Jednostavno, taj projekat je bio zamišljen, u njega sam jako verovao, čak sam i lepe pare zaradio radeći na tim projektima, ali on je prva žrtva svetske ekonomske krize iz 2008. godine.
Kako živite danas kao penzioner, jeste li više u Crnoj Gori ili u Srbiji?
- Obnovio sam svoju staru seosku kuću u Kučima kraj Podgorice. Počeo sam da pravim rakiju kao i svi pravi Crnogorci. Uživam u društvu i činjenici da gde god da prođem, bivam lepo dočekan, i to je najveći stepen slobode - kada sednete na biciklo, a ne bojite se ničega.
Jeste li se u skorije vreme sreli sa Đukanovićem?
- S njim je teško sresti se. Pre dva-tri meseca sam ga sreo, javimo se.
A neka zajednička kafa?
- Pa nema potrebe. Ali Đukanović zna da bih ja njemu pomogao šta god da bi mu trebalo, iz prostog razloga što on jeste sastavni deo istorije i Crne Gore.
A da li mislite da bi on vama pomogao?
- Mislim da ne bi, ali se nadam.
Izvor: Kurir
