Mini Šengen bi ojačao EU i obesmislio nacionalizme na Zapadnom Balkanu

Svet je ponovo pred velikim izazovima. Pandemija izazvana virusom Covid 19 je događaj bez presedana koji je potpuno poremetio život ljudi.

Mnogi ugledni stručnjaci širom sveta smatraju da je za ovu pandemiju najviše odgovorna Kina i njena Komunisticka Partija koja je na osnovu brojnih dokaza prikrivala činjenice, hapsila lekare, ućutkivala svedoke i uticala na WHO.

SAD i EU su potpuno nespremno docekale udar virusa, a ono što posebno čudi jeste to da je izostao zajednički odgovor za kataklizmu, s pitanjem kako su zatajile obaveštajne službe SAD i EU.

Odluka da se Kina ne izoluje od ostatka sveta, dok se ne izbori sa epidemijom za koju je po mnogima isključivo odgovorna, samo je Ameriku koštala više ljudskih žrtava nego u II sv.ratu. Crveni alarm je morao da se upali čim je postalo ocigledno da Kina i SZO prikrivaju dokaze o epidemiji čija je silina već toliko bila očigledna.

Tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su počele 2016.god. dodatno su se rasplamsale usled epidemije što je dovelo do najniže tačke u odnosima SAD i Kine.

Ovaj sukob se raširio na sve segmente odnosa, produbljujući i glavne tačke sporenja, uključujući pitanje Tajvana, 5G mreže, kao i povećane tenzije u Juzno kineskom moru.

Američki zvaničnici sa pravom tvrde da je prikrivanjem zaraze u ranoj fazi Kina doprinela njenom globalnom širenju. Državni sekretar M. Pompeo je nedavno ocenio da, prema procenama SAD, globalni trošak koji je nastao kineskim propustima iznosi oko 9.000 milijardi
dolara.

I pre izbijanja epidemije, postalo je jasno da Kineski projekat ,,Pojas i put,, predstavlja najveću bezbednosnu pretnju za EU i njen demokratski poredak.

Korupcijom zvaničnika i celih vlada, narušavanjem tržišta dampinskim cenama, kršenjem pravila ravnopravne poštene trgovine, netransparentnim pogodbama i špijunažom, kineske kompanije su kroz ovaj projekat preuzele kontrolu nad prirodnim resursima, infrastrukturom i komunikacijama.

Rusija i Kina vešto su iskoristile neslaganje SAD i EU posle terorističkih napada 11/9 da se neutrališu odmetnuti režimi kao glavni sponzori i izvoznici terorizma (Irak, Iran,Avganistan). Ulazak zemalja istočne Evrope u EU 2004. god, samo je razvodnilo evropske demokratske kapacitete i otvorilo nove putanje ruskom i kineskom uticaju.

Ruski strateški pritisak u istočnoj i centralnoj Evropi odvukao je pažnju od političke recesije Višegradske grupe koja je pocela da odbacuje ključne evropske vrednosti.

EU odavno posrće pod liderstvom lišenom vizije i odgovornosti. Najveću krivicu za najmizernije stanje u kojem se nalazi EU od svoga osnivanja snose Herman Van Rompej, Donald Tusk, Ketrin Ešton, Stefan File, Žože Manuel Barozo, Žan Klod Junker, Dejvid Mekalister, Frederika Mogerini, Ursula fon der Lajen i Žuzep Borel.

Zapadni Balkan iako obuhvaćen evropskim prostorom u ovom trenutku nema opipljivu evropsku perspektivu. Političko slepilo lidera EU da zemlje Zapadnog Balkana odbace na začelje prioriteta omogućilo je Rusiji, Turskoj i Kini da značajno povećaju svoj uticaj na ovom prostoru.

Nisu ovoga bili svesni evropski zvaničnici u toku poslednje decenije, nažalost nisu svesni ni dan danas.

EU godinama nema rešenja za brojne probleme sa kojima se suočava. Kriza evropskog jedinstva,jaz izmedju starih i novih članica, odlučivanje konsenzusom, ekonomska kriza, terorizam, korucija, kriminal, migranstka kriza, populizam, odsustvo zajedničke spoljne i bezbednosne politike, Brexit.

EU je postala glomazni birokratski aparat koji je godinama paralisan korupcijom od strane kontoverznih biznismena, autoritarnih političara, sumnjivih lobi grupa i kompanija sa Istoka i sa Zapada.

Obećanje iz Soluna 2003. da će države Zapadnog Balkana postati članice EU ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. (od tada do danas samo je Hrvatska 2013god. postala clan).

EU lideri nisu u stanju da shvate i prihvate da je primer bivše Jugoslavije od opšte važnosti a ne samo simbolicne. Oporavak celog evropskog projekta nije moguć bez reintegracije i revitalizacije jugoslovenskog prostora. Jugoslavija je bila preteča EU, danas se jasno vidi koliko je čitav proces raspada Jugoslavije bio nepotreban i dugoročno štetan. Rušenje Jugoslavije je najveći zločin posle Drugog svetskog rata.

Arhitekte rušenja su Rusija i KGB uz asistiranje Nemačke i pojedinih krugova u Londonu i Vašingtonu. Da je Jugoslavija opstala danas bi i bila članica NATO i EU i jedna od najrazvijenijih država u Evropi.

Prošlost je nemoguće ispraviti

Hrvatsko predsedavanje EU od koga se mnogo očekivalo završilo se potpunim fijaskom. Na samitu EU - ZB, koji je održan u Zagrebu 7.maja 2020. godine po ko zna koji put su ponovljene opšte floskule o evropskoj perspektivi koje državama Zapadnog Balkana i njihovim gradjanima ne znače ništa.

Samit je bio samo još jedna propuštena šansa jer EU nije precizirala politiku proširenja na Z.B. sa jasnim vremenskim odrednicama. Zbog takvog odnosa EU prema državama Zapadnog Balkana te države se sve više okrecu ka Rusiji, Kini, Turskoj.

Umesto debalkanizacije Balkana odvija se uveliko balkanizacija Evrope. Populizam je ugrozio i Šengenski sporazum ciji je glavni smisao da obezbedi ljudima neometano kretanje po teritorijama drugih država potpisnica. Hrabra i vizionarska ideja predsednika Srbije o stvaranju "Mini Šengena" je bez dileme najvazniji projekat od raspada SFRJ do danas. On je time probudio optimizam i dao nadu da sva deca na ovom prostoru mogu imati sigurnu i uspešnu budućnost.

Realizacija ,,Mini Šengena,, bi doprinela homogenizaciji evropskog prostora i obezbedila realizaciju evropskih sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga.To bi obesmislio sve balkanske nacionalizme a pritom i osnažilo EU koja je nemoćna pred pritiscima Rusije, Kine i Turske i koja se odlučno ne suprotstavlja populistima koji kolaboriraju sa snagama čiji je jedini cilj razaranje evropskog jedinstva.

Brojni faktori u Evropi i svetu se protive ovoj inicijativi jer njihovim interesima odgovara da Balkan ostane trajno nestabilno područije gde
nikada nece doci do susedskog pomirenja i saradnje, istinske evropeizacije, dugorocnog ekonomskog napretka, stabilnosti, mira, perspektive za mlade i pametne ljude i ulazak svih drzava ZB u EU. 

Piše: M.Jovanović/Tanjug

Izvor: tanjug.rs

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks