Miodrag Rajković: Saobraćajni lavirint - Most na kanalu Dašnica i još ponešto (Foto)

Na našoj jedinoj gradskoj ”rijeci”, kanalu Dašnica izgrađano je do sada više mostova, pogotovo ako bi sagledavali cijeli tok kanala od rijeke Drine do rijeke Save, međutim, ono što je meni  a i  svim bijeljincima posebno interesantno su ovi naši, gradski mostovi. O pojedinim se nekada mnogo pisalo, bar su bili predmet interesovanja pojedinih političara u jednoj od ranijih predizbornih  kampanja a najviše pažnje je posvećeno novom mostu, kod Policijske Uprave Bijeljina u vrijeme njegove izgradnje.

Foto: Infomedia Balkan

Podsjetiću ono što je bilo “sporno” oko ovog mosta je bila zvanična cijena njegove izgradnje koja je iznosila oko 550.000 KM i, priznaćete, bila je enormno visoka za to vrijeme. E zbog te činjenice, tadašnja gradska opozicija je žestoko raspravljala i polemisala oko te nerealne cijene i u to vrijeme sam u šali komentarisao kako će pojedini, obzirom koliko su se bavili tim mostom o njemu i pjesme pisati. Najavljivane su i sudske tužbe i mnogo šta još, međutim, kao što je bio slučaj i sa drugim “napumpanim” investicijama sumnjive cijene, sve se po završenim izborima “zaboravljalo” i naša svakodnevica je ostajala ista, pod velom tajnih cifara i visoke kombinatorike?!

Međutim, pošto o takvim investicijama, bar u ta vremena a sve do prije dvije godine, niko nije znao da nađe put do istražnih organa, jer meda je bilo za većinu, onda ću i ja to preskočiti ali ne i zaboraviti i kao temu za ovaj članak izabrati jedan drugi most na kanalu Dašnica a mi, stariji stanovnici našeg grada smo ga nekad zvali “most kod stare ekonomske škole” a za one mlađe naše čitaoce, to je most koji spaja ulice Majora Dragitina Gavrilovića i ulicu Prvog maja koje zajednički presjecaju ulicu Dušana Baranina.

Foto: Infomedia Balkan

Mnogi će taj most pamtiti po velikom broju saobraćajnih udesa koji su se dešavali tu negdje oko njega a u mojoj evidenciji  je upisan kao sporni, čudni ili jedinstveni most. Posle velikog broja udesa, očekivao sam neke radikalne poduhvate oko tog mosta, međutim, odgovorni su, nam “zamazali” oči postavljanjem semafora a načinom kako je on postavljen - rasporedjen i zamišljen ga učinili još čudnijim!

Zašto?

Sam semafor je na čudnom mjestu i da su bar, tada, neke saobraćajne parametre prilagodili toj specifičnosti, sve bi bilo manji problem, ali od toga ni do danas nije bilo ništa i to se, na žalost “zaboravilo”? O tom semaforu se može mnogo polemisati, ali uglavnom su tada svi mediji izvještavali da je na toj raskrsnici, napokon, postavljen semafor, političari su opet aplaudirali i ništa više? Što se tiče medija, njima ništa ne zamjeram, oni se bore da dođu do bilo kakve nove informacije i uglavnom među u svojim redovima nemaju saobraćajnog inženjera i to su bile, uglavnom, samo dobre informacije za građane jer, nešto se ipak dešavalo? Na otvaranjima su dobijali informacije od onih koji su presjecali vrpce a ta gospoda su podatke dobijali od svojih potčinjenih a koliko su oni znali…..? Ako su bili iz struke, mogli su iz projekta ili poziva za javnu nabavku nešto više saznati. Kako su to izvođači izvodili, neki i muku mučili, sa manjkom novca, izborom materijala i mnogo šta još? Ali, radovi su morali napredovati, biti do određenog datuma i povoda završeni a da je bilo pravog nadzora, vjerovatno bi se i mnoge pojedinosti znale više i detaljnije? Da, tako je bilo a sad, sad je bolje ali daleko do odličnog! Zbog svega iznesenog, ne iznenađuju me sva ta “čuda” ali idemo to ispravljati, jedno po jedno!

Foto: Infomedia Balkan

Moja procjena je da se prvo taj most mora, pod hitno, remontovati a to za početak podrazumijeva njegovo proširenje!

Prije nastavka priče o proširenju i adaptaciji, ne mogu a da ne pohvalim sam projekat i izvedbu uređenja kanala Dašnica i kompletnu infrastrukturu koja je urađena uz šetačku zonu. Pri tome napominjem da o cijeni ovog projekta, o kojoj su mnogi raspravljali, ja ovog puta neću, neka ostanu samo riječi hvale.

Pošto širina same kolovozne trake, a to je širina od ivičnjaka do ivičnjaka, iznosi samo 4.950 mm ili ako je nekom lakše, 4,95 m, što je ispod svih minimuma i standarda za širinu same kolovozne trake i za bilo koju ulicu u gradu. Znači jedna saobraćajna traka je široka svegaoko 2, 45 m i svaka druga rasprava je suvišna. Nekako bi to mnogima i bilo podnošljivo da je u pitanju ulica međutim, za mene nije jer normativi kažu nešto drugo! Pri tome, u tom dijelu grada nije ograničeno kretanje lakih komercijalnih vozila (kombija), na primjer i kad se jedno takvo vozilo kreće preko mosta a znamo da je šire od putničkog vozila, “ češanje” o retrovizor malih auta je vrlo vjerovatno?

Foto: Infomedia Balkan

Za sada preko mosta se mogu, ali veoma oprezno, mimoići samo dva putnička vozila ako jedan od njih ne pokuša da zaobiđe jednu rupu u asfaltu koja je “ničija” a koja se možda i sada nalazi na samom početku mosta? 

Obzirom da je tokom čitavog dana tim dijelom velika frekvencija saobraćaja, zapitajte se kako tim mostom prolaze pješaci, majke sa djecom u kolicima a i svi ostali a onako uskim trotoarom i u neposrednoj blizini putničkih vozila koji tom deonicom prolaze?

Da napomenem za još jednu nepravilnu u nebezbjednu naviku biciklista ?!

Dešava se i da se ovim mostovskim trotoarom voze i biciklisti a zašto? Zato što im je to bezbjednije nego voziti saobraćajnom trakom!? 

Međutim, ono gdje biciklisti griješe je da sve češće bicikl voze i pješačkim prelazom, (dok pješacima gori zeleno svjetlo) preko tzv. zebre. Biciklisti moraju da znaju da tada nisu pješaci i da tada nemaju pravo prelaziti pješakim prelazom. Ako ste biciklista i nađete se u takvoj situaciji, siđite sa bicikla i gurajući ga pored sebe, pređite preko “zebre” na drugu stranu ulice! Zapamite, vozila prilikom skretanja desno imaju zeleno svjetlo za pješake, kao kod Osnovnog suda, ne moraju propuštati te bicikliste kao i u svim ostalim raskrsnicama takvog režima regulisanih svjetlosnih intervala !!!

Ono što je čudno je da opšta policija sve to gleda nonšalantno, nezainteresovano i ovo je, na žalost, postala praksa biciklista, velike većine, i tako iz slučaja u slučaj svi, generalno sve više kršimo propise a o pješacima kao učesnicima u saobraćaju ću pisati jedan poseban članak….

Pošto sam i to konstatovao i objasnio, vraćam se na HITNE OPERACIJE koje treba uraditi u sklopu potpune adaptacije predmetnog mosta i njegovog prilagođavanja zahtjevima svih učesnika u saobraćaju? Prije nego predložim rješenje i izlaz iz ove zavrzlame, naglasiću da sam u svom radnom vijeku, pored saobraćajnog fakulteta, mnogo ranije studirao mašinstvo i u mojoj dugogodišnjoj karijeri u oblasti metalogradnje, imao priliku da radim nekoliko mostova sličnih ovom “našem” ali i druge vrste metalnih konstrukcija, što mnogi naši sugrađani zasigurno znaju.
Zbog te činjenice, biću slobodan da se ponudim i da besplatno učestvujem u timu koji će uraditi idejno rješenje za proširenje pomenutog mosta uz  pomoć  metalnih komponenti kao kostura a onda je finalizacija lakši dio posla.

Da ne bi bilo polemike, siguran sam da ova adaptacija ne smije koštati ni blizu nekih, naprijed navedenih investicija na drugim mostovima. Svakako da bi najbolje rješenje bilo uraditi potpuno nov most, sa najmanje tri saobraćajne trake od  po minimalnih tri metra, plus pješački trotoari. Siguran sam da i pored ovih aktuelnih, ludih, povećanja cijena repromaterijala, sigurno ne bi koštao kao njegov “polubrat” koji  je izgrađen kod PU Bijeljina a koji sam pomenuo u uvodu ovog teksta. 

Međutim, pošto sam siguran, da gradski budžet to u ovom trenutku, zbog raznih okolnosti, ne bi mogao realizovati, t.j. podržati, vraćam se ovoj povoljnijoj varijanti, bar što se finansija  tiče.

ŠTA ČINITI ?

Najkraće, postojeće trotoare “pokloniti” saoabraćajnim trakama a pješake “prebaciti” na nove trotoare, koji bi se trebali nadograditi sa obje bočne strane mosta, oivičiti ih još jednom sigurnosnom ogradom a gazišta uraditi od najsavremenijih, laganih materijala koji će imati potrebnu nosivost.
To je ono što je najkraće, finansijski najpovoljnije i može svaka legitimna firma uraditi sa deset radnika za  40 dana. Napominjem,  ne znam od kog materijala je građen most, ali garantujem da sa metalnom nadgradnjom, kao osnovom, se može uraditi osnovni kostur a posle toga se mogu praviti razne varijacije u traženju adekvatnih rješenja. 

Mali “problem” je što sa jedne bočne strane mosta prolazi jedna od glavnih transferzala gradskog toplovoda ali i to bi bio izazov za projektante koji se može riješiti i to na više načina, siguran sam!

Toliko o samom mostu a semafor ćemo rješavati posle iz nekog drugog budžeta.
Živjeli i srećno preko našeg mosta !

Za Infomedia Balkan 
Piše: Miodrag Rajković, ing.drumskog saobraćaja
Foto naslovna: Infomedia Balkan
Izvor: www.infomediabalkan.com/Infomedia Balkan

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter