NATO bombardovanje na KiM Potresne ispovesti lekara koji su 78 dana i noći pod bombama proveli uz pacijente
Na naše pitanje kako je izgledalo operisati dok oko vas eksplodiraju razorne bombe koje su avioni NATO ispaljivali ili moćne krstareće rakete, ovaj hirurg nam je rekao da je na Kosovu, i pored eksplozija, mogao da se skoncentriše samo na pacijenta.
"Morao sam od restorana u domu zdravlja da napravim operacionu salu", kaže Zvonimir Veselinović
- Najviše povreda su pravile nagazne mine, a recimo, svi povređeni policajci, od Orahovca pa sve do Prizrena, dolazili su kod nas na operacije. Morao sam da idem i na hitne intervencije, na kojima se dešavalo da, recimo, reanimiram čoveka koji obilno krvari, i to u vozilu. U to vreme dok sam bio na Kosovu, imali smo pet do šest operacija koje se u rangu onih koje se rade na velikim klinikama. To je bio jedini način da spasemo živote i uspevali smo - prisetio se Veselinović boravka na KiM u vreme bombardovanja 1999.
Momčilo Jakovljević, hirurg i pomoćnik direktora KBC "Dragiša Mišović", bio je dežuran u noći kada je raketa pogodila beogradsku bolnicu na Dedinju.- Toga dana pre 18 godina odigrala se najtužnija slika koju sam video u životu. Tek rođene bebe išle su u zbeg, krvave porodilje i trudnice tražile su pomoć, a mi smo jurcali sa hirurškom opremom - kaže za "Blic" dr Jakovljević.
Te noći zgrada neurologije je sravnjena sa zemljom, a oštećena je i ginekologija.
- Neurologija se naslanjala na ginekologiju, dva metra ispred su bili vojnici u kamionima. Ja sam bio 100 metara odatle, kada je pala bomba. Čuli smo jaku detonaciju, videli dim i odmah zgrabili kofere hirurških setova i odjurili da pomognemo pacijentima. Nikada neću zaboraviti tu jezivu sliku, žene krvavih lica, noseva, obraza, neke bose, neke u papučama i pidžamama, sa staklom po rukama iskakale su napolje - priseća se dr Jakovljević.
Na sreću, pacijentkinje koje su ležale na ginekologiji nisu teže povređene, uglavnom su imale posekotine koje su lekari sanirali na licu mesta.
Plač tek rođenih beba nije prestajao, a one odmah po dolasku na ovaj svet bile su predodređene da postanu mali heroji.- Ušivali smo posekotine na hodniku, na stolici... Nama je to rutinski posao, ali svakako, to je bila tužna slika - kaže hirurg.
- Kolone vozila Hitne pomoći su bile ispred ginekologije. Novorođenčad ne starija od pola sata prevožena je u druge klinike. Po dve-tri žene ulazile su u kola i transportovane dalje. Tog momenta je bolnica zatvorena i nije radila narednih deset godina - objašnjava dr Jakovljević.
Foto: RAS / RAS Srbija
"Krvave porodilje i trudnice tražile su pomoć, ušivali smo po hodnicima", seća se dr Jakovljević
KBC "Dragiša Mišović" bombardovan je 20. maja, poginuli su tri pacijenta, radnik i sedmorica gardista.
Pregled između bombi
Veselinović kaže da su žene koje su živele u blizini Doma zdravlja u Orahovcu često dolazile na preglede.
- Na taj način smo se pripremali za teške operacije koje su nas čekale. Sa pregledima lokalnog stanovništva, kada nije bilo bombardovanja, praktično smo se opuštali. Osim vremena koje smo koristili da spavamo, sve ostalo vreme smo bili u bolnici na intervencijama - opisao nam je Veselinović.
Izvor Blic
