Njegove izjave nisu slučajna provokacija: Dodikova uloga u hibridnom sukobu
Dok Bosna i Hercegovina pokušava da ostane na putu evropskih integracija, Milorad Dodik najavljuje kraj „evropske iluzije“ i osporava samo postojanje države.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je uzdrmao političku javnost izjavama u intervjuu za ruski list Izvestija, u kojem tvrdi da je Bosna i Hercegovina „propala zemlja“, da je Evropska unija „istrošen koncept“ i da je budućnost regiona moguća samo kroz nove globalne saveze, s Rusijom i potencijalno SAD-om pod Donaldom Trumpom.
Iako Dodik ovakvu retoriku plasira godinama, trenutak u kojem ona dolazi i njen sve žešći ton govore mnogo više nego ranije: riječ je o sistemskoj kampanji osporavanja evropskog puta BiH i legalnog poretka koji ga omogućava.
„BiH više ne može sama sebi da pomogne, ona se u suštini raspala“, rekao je Dodik, izjavljujući da „ni Dejton više nije stvaran“ i da su svi zapadni mirovni i bezbjednosni dokumenti – od Minskih sporazuma do Rezolucije 1244 – „zasnovani na laži“. Ovakav narativ direktno podriva ne samo državni okvir BiH, nego i evropske i međunarodne garancije koje taj okvir održavaju. Uporedo s tvrdnjama da EU više ne inspiriše, Dodik afirmiše „stabilnost“ Republike Srpske, sugerišući da je entitet spreman za odvajanje.
U suprotnosti s njegovim tvrdnjama, Evropska unija je u martu 2024. otvorila pristupne pregovore sa BiH, a Evropska komisija priprema okvir za početak formalnog screeninga. Podrška građana članstvu ostaje visoka – blizu 70% – a međunarodne misije, poput EUFOR-a, i dalje su prisutne kao garancija stabilnosti. Evropski zvaničnici već su najavili mogućnost uvođenja sankcija liderima koji aktivno opstruišu reformski kurs. Francusko-njemačka inicijativa iz maja 2025. predlaže zamrzavanje infrastrukturnih sredstava za RS, a sve je češći govor o direktnoj pomoći lokalnim zajednicama zaobilazeći entitetski nivo vlasti.
Dodikova strategija secesionističke retorike, izolacionizma i anti-EU sentimenta ne može se odvojiti od unutrašnje političke dinamike. U trenutku kada se protiv njega vodi krivični postupak pred Sudom BiH, a ekonomski pokazatelji RS stagniraju ispod državnog i regionalnog prosjeka, osporavanje državnih i međunarodnih institucija služi kao paravan za gubitak kontrole. Osim toga, Dodik računa na desno-populističke saveze kao šansu za reset međunarodnih odnosa u kojima bi Republika Srpska imala više prostora za političko razdvajanje od BiH.
U isto vrijeme dok Evropska komisija priprema detaljan plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući i BiH, Dodik tvrdi da „Evropa više nije koncept koji vodi naprijed“. Time pokušava preokrenuti politički narativ u RS: umjesto evropskih fondova, nudi biračima „stabilnost“, „suverenost“ i savez sa državama koje negiraju postratni poredak u regionu. Međutim, stvarnost je drugačija. Evropski put BiH, iako spor i podložan krizama, napreduje. Njegov tempo ne diktira Dodik, već zajednički dogovor svih nivoa vlasti i partnerstvo sa međunarodnom zajednicom. Ako RS nastavi put konfrontacije, EU neće zaustaviti integracije – ali će zaobići one koji ih koče.
Dodikove izjave nisu slučajna provokacija, već dio šire i smišljene strategije. Njihov cilj nije samo osporavanje BiH, već i redefinisanje uloge Republike Srpske u geopolitičkom poretku. Međutim, pitanje koje ostaje jeste da li će Dodik zaista uspjeti da odvuče cijeli entitet sa sobom u izolaciju, ili će građani Republike Srpske, suočeni s ekonomskim padom i međunarodnim sankcijama, izabrati evropski put?
Foto naslovna: Gerila
Izvor: gerila.info
Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter
