Prof.dr. Milan Blagojević: Državna imovina - kamen spoticanja između Banjaluke i Sarajeva (Video)
Skoro celu 2025. godinu, obeležila je duboka politička kriza između Sarajeva i Banjaluke, najveća od završetka rata. Osim što osporava institucije u Sarajevu, poput Suda i Tužilaštva BiH, još jedna tačka sporenja jeste državna imovina. Visoki predstavnik traži da se to pitanje reši u Parlamentu BiH; novi-stari Predlog zakona, koji je Predsedništvo BiH usvojilo pre godinu dana, stigao je do Parlamenta. Međutim, Banjaluka tvrdi da državna imovina ne postoji. O tom problemu i načinima za njegovo u emisiji Svet i mi, govorio je dr Milan Blagojević, pravni stručnjak iz Banjaluke.
Odlukom Ustavnog suda iz 2012.godine u kojoj je Ustavni sud najpre konstatovao da Ustav Bosne i Hercegovine ne sadrži ni jednu odredbu koja se odnosi na državnu imovinu, da bi potom u istoj odluci naveo da državna imovina reflektuje državnost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH, što dr Milan Blagojević smatra neustavnom normom.
“U međunarodnom pravu ne postoji ni jedna norma, bilo običajna, bilo pisana norma u bilo kom izvoru međunarodnog prava koja bi nalagala obavezu državama da moraju imati državnu imovinu. Zašto to ne radi međunarodno pravo? Pa zato što je to pitanje o kojem odlučuje država u okvirima svog suvereniteta. I s obzirom na takvo stanje u međunarodnom pravu, time se može objasniti jedna činjenica koju Ustavni sud Bosne i Hercegovine uporno krije u svim svojim odlukama - a to je rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 942 od 23. septembra 1994. godine koja je i danas na snazi i tom rezolucijom koja sadrži pravne norme, normativne iskaze,” kaže dr Blagojević.
Pojašnjava da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio teritorijalnu podelu u BiH na bazi principa 49 odsto teritorije pripada Republici Srpskoj, a 51 odsto Federaciji BiH. Ova rezolucija Saveta bezbednosti Un ima pravno značenje da ono što je teritorija Republike Srpske, jeste njena imovina na toj teritoriji, kada se govori o javnoj imovini, ne o privatnom vlasništvu nad kućama ili stanovima.
“Na osnovu te rezolucije koja je obavezujuća, u septembru 1995. godine, 8. septembra, Federacija BiH i Republika Srpska su zaključile takozvani ženevski ugovor, koji su izvršile teritorijalnu podelu između sebe na bazi 49 odsto Republike Srpske, a 51 odsto Federacije. I taj ženevski ugovor je sastavni deo Ustava Bosne i Hercegovine, tako da iz tih razloga u Ustavu Bosne i Hercegovine nema ni jedne odredbe, niti je moglo biti, da Bosna i Hercegovina ima imovinu i da postoji državna imovina, niti ima iz tih razloga odredbe da je Bosna i Hercegovina nadležna da donosi zakone o ovim pitanjima,” rekao je pravni stručnjak.
Oni koji osporavaju stav koji iznosi dr Blagojević kažu, da je aneksom 4 Dejtonskog sporazuma osnovan Ustavni sud BiH, da Ustavu piše da su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće. A taj isti Ustavni sud je utvrdio da državna imovina pripada državi Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji.
“Ustavni sud je to utvrdio povređujući Ustav Bosne i Hercegovine. I Ustavni sud u toj svojoj odluci iz 2012. godine konstatuje da Ustav Bosne i Hercegovine ne sadrži ni jednu odredbu o pitanju te imovine. a onda, to je stav 63 obrazloženja te odluke, a onda u stavu 73, Ustavni sud kreira svoju normu, kakve nema u Ustavu BiH i kaže da je navodno državna imovina integralni deo ustavnih karakteristika i ovlašćenja države. Završen citat. To nigde ne piše u Ustavu, a nije moglo pisati upravo zbog ovoga što sam vam rekao malo pre,” smatra dr Milan Blagojević.
Republika Srpska je pokušavala da donosi zakone, ne bi li rešila pitanje imovine na entitetskom nivou, pa je onda Ustavni sud BiH poništavao te zakone. Blagojević kaže, da je poništavao jer je na nestavan način stvorio pomenutu normu.
“Nijedan Ustavni sud ne može biti stvaralac normi, nego on primenjuje normu koja postoji u Ustavu. Ako nema norme u Ustavu, ne može izmišljati svoju normu. pa onda suditi po svojoj normi kao što je radio Ustavni sud. I onda, pošto je to takva odluka politički jedan projekat, a ne pravni, onda naravno da na bazi te svoje norme koja je neustavna, on poništava zakone Republike Srpske.
Iako Republika Srpska na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti na osnovu Ustava Bosne i Hercegovine i na osnovu Ženevskog ugovora o podeli teritorije, kao i aneksa 2 Dejtonskog sporazuma o granici između Republike Srpske i Federacije, ima svoju teritoriju i sve što je javno na toj teritoriji, zemljište, poljoprivredno, šumsko, građevinsko, vode, reke, to je imovina Republike Srpske i obrnuto na teritoriji Federacije, to je imovina Federacije Bosne i Hercegovine,” objašnjava sagovornik Insajdera.
Predlog zakona o državnoj imovini je sada u skupštinskoj proceduri. Neizvesno je šta će se desiti ako bude usvojen i na koji način će se rešiti pitanje državne imovine.
“Mogu sasvim odgovorno da tvrdim da on neće biti usvojen u parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, jer je suprotan i Ustavu Bosne i Hercegovine, jer Ustav Bosne i Hercegovine se poziva na ženevski ugovor iz 1995. o podeli teritorije između Federacije i Republike Srpske, to piše pozivanje na taj ugovor u preambuli Ustava Bosne i Hercegovine, a ti opet Ženevski ugovor počiva na rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Zato sam siguran da poslanici i delegati iz Republike Srpske u parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, bez obzira da li su iz opozicije ili pozicije u Republici Srpskoj sigurno neće dati svoj glas za taj zakon, a bez njihove saglasnosti ni jedan zakon pa ni ovaj ne može biti usvojen u parlamentarnoj skupštini,” rekao je dr Milan Blagojević, pravni stručnjak iz Banjaluke.
Foto naslovna: Milan Blagojević, pravni stručnjak iz Banjaluke
Video: Insajder Video
Izvor: insajder.net
Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter
