Put Ante Gotovine: Od ratnog zločinca do milionera koji se obogatio na krvi i paljevini
Vest o snimanju filma i serije "General" o ratnom zločincu Anti Gotovini odjeknula je u regionu. Generala kojeg je Haški tribunal oslobodio 2013. godine hrvatski narod i mediji veličaju kao heroja i dižu u nebesa, iako je milione zaradio zahvaljujući ratnom profiterstvu i zločinima za koje je čak i nagrađen od hrvatskog režima.
Ante Gotovina danas važi za "uspešnog preduzetnika" u Hrvatskoj. Veličaju se njegovi poslovni uspesi, a autori hvalospeva ne obaziru se na njegovu zločinačku prošlost.
Bivši haški optuženik zarađuje milione evra na uzgajanju tune, a kompaniju "Pelagos net" je volšebno otvorio samo sedam dana nakon što je oslobođen iz zatvora u Ševeningenu. Poslovni partner mu je Milan Mandić, bliski prijatelj i vlasnik "Jadran tune", najveće kompanije za preradu ribe u Hrvatskoj.
Hrvatski sud mu ekspresno dodeljuje koncesiju na morsku površinu od 126.000 kvadrata, a od Hrvatske banke za obnovu i razvoj dobija kredit od više od milion evra za kupovinu ribarskog broda, tzv. tunolovca koji je dopremljen iz Alabame. Gotovina tako drugi put biva nagrađen od države Hrvatske.
Video - https://youtu.be/VAlIdBd1q0Q
Za Gotovinu sve ide kao po loju - tunu izvozi u Japan, nule na računima se množe, a narod koji, kako navodi novinar Domagoj Margetić, "nema ni za hleb", veliča ga kao svog heroja. Kao šlag na torti došlo je i imenovanje za specijalnog savetnika potpredsednika vlade.
A ne tako davno u tu istu rodnu grudu vratio se silom prilika, bežeći od francuske poternice, da bi utočište našao u Franji Tuđmanu, koji ga je imenovao za glavnog egzekutora brojnih zločina u ratu devedesetih.
Gotovina je u Hrvatsku došao bez prebijene pare, a Francuska je za njim raspisala poternicu zbog zločina koje je počinio kao pripadnik Legije stranaca.
"Narod koji nema ni za hleb ga kuje u zvezde"
Domagoj Margetić je u nekoliko navrata objašnjavao "uspeh" koji je Gotovina stekao pljačkom i zločinima.
- Potrebno je da samo koristite zdrav razum. Dakle, čovek koji bez prebijene pare dođe u Hrvatsku, nakon samo četiri godine iz rata izlazi sa činom generala, sa kućom u Zagrebu koju mu je poklonilo Ministarstvo odbrane Hrvatske, kao suvlasnik preduzeća "Hidroelektra", vrednog skoro 30 miliona evra, i kao vlasnik luksuzne vile i još nekoliko nekretnina u Pakoštanima koji skupa vrede više miliona evra.
U normalnom svetu, to što je taj čovek uradio zove se ratno profiterstvo. Gotovina je jedan običan ratni zločinac, strani plaćenik koji je zaradio novac na paljevini, leševima i krvi. Najveća katastrofa hrvatskog društva je što je plaćenike i zločince poput njega pretvorilo u narodne heroje - rekao je nebrojeno puta Margetić, i na sebe navukao bes brojnih hrvatskih nacionalista, kako iz naroda tako i iz vodećih političkih struktura.
I zaista, put Anta Gotovine od švorc kriminalca, preko ratnog zločinca do "uglednog" biznismena je sve samo ne čist i transparentan.
Zločini
Gotovina je u Francuskoj tri puta osuđivan. Prvi put 1986. na pet godina zatvora zbog pljačke iz 1981. i tu kaznu je, navodno, izdržao. Drugi put 1993, osuđen je na dve godine zatvora za učešća u otmici i iznuđivanju, a 1995. na 30 meseci, takođe zbog iznuđivanja.
U Hrvatsku se vratio sredinom 1991. i odmah je imenovan za zapovednika I gardijske brigade, a početkom 1993, u činu pukovnika, postavljen je za zapovednika Zbornog područja Split i na tom mestu ostao do 1996.
Njegova jedinica se pominje u vezi sa akcijama kod Maslenice, oko Dinare, na Livanjskom polju i blizu Glamoča, u Bosanskom Grahovu, Strmici, Kninu, Drvaru i Mrkonjić Gradu. Jedinici kojom je on komandovao pripisuje se masakr zarobljenih vojnika Republike Srpske u Mrkonjić Gradu, više od 150 mrtvih. Posle hrvatske vojne ofanzive Oluja, koja je počela 4. avgusta 1995. i zauzimanja Knina, Gotovina je u tom gradu uspostavio svoj štab.
Haški tribunal je u maju 2001. podigao, a mesec dana kasnije otpečatio optužnicu protiv Gotovine i on se tada dao u bekstvo. Uhapšen je na Kanarskim ostrvima 7. decembra 2005.
Haška optužnica teretila Gotovinu za zločine tokom operacije Oluja, od avgusta do novembra 1995. U optužnici se navodi da je kao glavnokomandujući operacije u Krajini ali i zbog individualnog angažmana odgovoran za deportacije, progon, ubistva, pljačku i uništavanje imovina Srba opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš.
Prema navodima optužnice, Gotovina je odgovoran za ubistvo najmanje 150 Srba i progon njih više od 150.000. Zločini su počinjeni u okviru tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata u kom su, sem Gotovine, učestvovali i haški optuženici, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, ali i predsednik Franjo Tuđman i brojni neimenovani funkcioneri državnog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske.
Haški tribunal je odlučio da u prvostepenom procesu 15. aprila 2011. proglasi krivim Antu Gotovinu kao učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, kriv je za dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nzločine protiv čovečnosti i okrutno postupanje, ali ga je 16. novembra 2012. žalbeno veće volšebno oslobađa krivice, uprkos brojnim svedočenjima o zločinima koje je počinio.
Izvor: Blic
