Siniša Pavić: Danas ne može da se piše -Bolji život-

Pisac Siniša Pavić o jubileju kultne serije, nastavku sage o Popadićima, novom sistemu vrednosti.

MARKANTNA slika upada u oči, svi su živi, zdravi i rade - prvo je što je pisac Siniša Pavić rekao za "Novosti" povodom fotografije kojom je jedan beogradski nedeljnik sa TV Popadićima na okupu obeležio 30 godina od početka prikazivanja serije "Bolji život", koju on, uz suprugu Ljiljanu Pavić, potpisuje kao scenarista. Ipak, na istu konstataciju jednog od glavnih protagonista priče, glumca Marka Nikolića, koji je zabeležio legendarnu rolu Dragiše Gige Popadića, i njegovu želju da bi voleo da se ponovo okupe na snimanju, Pavić kaže:

- Teško je okupiti ljude oko bilo čega, a i ne može danas da se pravi "Bolji život". Lepo što su svi Popadići zajedno proslavili taj jubilej. Oni jesu glavni akteri priče, ali mnogo je drugih, sjajnih glumaca koji su obeležili tu seriju, a nisu više živi. Kada se radi tako velika priča, nijedna uloga nije mala. Ukoliko bismo sastavili sve što je Bata Živojinović odigrao kao Macola, dobili bismo tri igrana filma. Bio je tu i Mihajlo Vitorović, Danilo Lazović, Radmila Savićević, Miloš Žutić, pa Dušan Poček, kome je hipohondar Jezdimira Uskokovića bila životna uloga. Ne može se reći da su to epizodne uloge, velike su bile i po obimu i sjajno su odigrane.

Ne želeći da komentariše veliku gledanost još jedne (nedavno završene) reprize "Boljeg života", kako bi izbegao da objašnjava svoje delo, Pavić ističe da su se 1987. stekli gotovo svi elementi za dobru seriju, od scenarija do režije, a najviše zbog glume.

MARKANTNA slika upada u oči, svi su živi, zdravi i rade - prvo je što je pisac Siniša Pavić rekao za "Novosti" povodom fotografije kojom je jedan beogradski nedeljnik sa TV Popadićima na okupu obeležio 30 godina od početka prikazivanja serije "Bolji život", koju on, uz suprugu Ljiljanu Pavić, potpisuje kao scenarista. Ipak, na istu konstataciju jednog od glavnih protagonista priče, glumca Marka Nikolića, koji je zabeležio legendarnu rolu Dragiše Gige Popadića, i njegovu želju da bi voleo da se ponovo okupe na snimanju, Pavić kaže:

- Teško je okupiti ljude oko bilo čega, a i ne može danas da se pravi "Bolji život". Lepo što su svi Popadići zajedno proslavili taj jubilej. Oni jesu glavni akteri priče, ali mnogo je drugih, sjajnih glumaca koji su obeležili tu seriju, a nisu više živi. Kada se radi tako velika priča, nijedna uloga nije mala. Ukoliko bismo sastavili sve što je Bata Živojinović odigrao kao Macola, dobili bismo tri igrana filma. Bio je tu i Mihajlo Vitorović, Danilo Lazović, Radmila Savićević, Miloš Žutić, pa Dušan Poček, kome je hipohondar Jezdimira Uskokovića bila životna uloga. Ne može se reći da su to epizodne uloge, velike su bile i po obimu i sjajno su odigrane.

Ne želeći da komentariše veliku gledanost još jedne (nedavno završene) reprize "Boljeg života", kako bi izbegao da objašnjava svoje delo, Pavić ističe da su se 1987. stekli gotovo svi elementi za dobru seriju, od scenarija do režije, a najviše zbog glume.

Kada bi danas pisao "Bolji život" slika ne bi bila ista kao pre 30 godina, jer, kako tvrdi pisac, sve se promenilo - ljudi, navike, odnosi, društvo, sistem vrednosti... Već sredinom devedesetih nam je to pokazao drugom pričom.

- "Srećni ljudi" su srećni samo zato što su živi - kaže Pavić. - Tu je Popara preteča političara siledžije, Ozren Soldatović tajkuna, "jezičko odeljenje" je metafora za one sa dugačkim jezikom, koje šalju u podrumske prostorije da se tamo glože. To je drugi milje u odnosu na "Bolji život", gde se još znalo ko je ko u društvu, iako je ono bilo na izdisaju i u silaznoj putanji. Rezime te priče je novac od nasledstva, koji su svi jurili, a koga na kraju nema, ali je svaki učesnik prošao kroz neočekivanu dramu života. Svako od njih je postao drugačiji čovek, bolji ili ne. To je smisao cele priče.

Taj smisao danas, uprkos drugačijem sistemu vrednosti, shvata više generacija koje su gledale "Bolji život", premijerno ili reprizno, a upravo to hrabri Pavića:

- Reprize danas gledaju i mladi, a to znači da nije sve izgubljeno. Ljudi vole pravu i istinitu priču. Nedavna repriza je bila u jutarnjem terminu, osuđenom na manji broj gledalaca, a bila je gledana. Svi su se opet vratili priči i drago mi je jer se to dešava spontano. Ovo je doba marketinga, što u vreme snimanja te serije nije bilo izraženo u tolikoj meri. U vreme nametanja vrednosti, malo je spontanih reakcija, a kada nekoliko miliona ljudi vidi nešto, tu nema manipulacija. Žao mi je jedino što televizija, koja je vlasnih serije, nije nigde pomenula njen jubilej.

VREME JE ZA DRUGE ISTINE

ISTIČUĆI da televizija nije medij za lovorike i spavanje na starom uspehu, Siniša Pavić otkriva:

- Vreme je za druge istine. Pišem, videću kako će ispasti. Pogledajte koliko se promenilo vreme od "Vrućeg vetra". Šurda je menjao poslove, nije hteo da radi nešto što ne voli. To je odnos čoveka prema svojoj sudbini. Tema moje sledeće serije je čovek koji danas prihvata svaki posao, da bi preživeo, da bi školovao decu, odgajio porodicu. Danas Šurda ne bi preživeo. Divim se ljudima koji prihvataju svaki posao, bez odnosa prema tome da li su sposobni za to ili ne. Posledice mogu da budu pogubne.

REALAN ŽIVOT
GOVOREĆI o maestralnim rolama koje su glumci odigrali u "Boljem životu", kao i o onima kojih više nema, Pavić kaže: - Danas kad gledamo tu seriju, u prvih nekoliko epizoda, kada smo imali samo početne fragmente priče, vidi se da nisu svi odmah ušli u svoj lik. Da ne otkrivam o kome se radi. U hodu se "peglalo", a već u četvrtoj epizodi svi su bili u svojoj koži. Zanimljivo je da kada je lik ujaka Koste, koga je tumačio Pepi Laković, u seriji umro, glumci su se pobunili. Rekao sam im tada da pravimo realan život. Njegova uloga je možda bila i suštinska za tu priču.

Izvor: Novosti online