Trinaest godina od kosovskog pogroma Srba,17. marta

Danas se navršava trinaest godina od najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu i Metohiji od ulaska međunarodnoih vojnih i civilnih snaga, juna 1999. U trodnevnom naletu, ekstremni Albanci napali su Srbe širom Kosova i Metohije, zapalivši oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava i manastira, grobalja, proterujući tako više od 4.000 Srba sa juga KiM-a. U ovom nasilju, ubijeno je osmoro Srba, ali i 11 Albanaca, koji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje. Među ubijenim Srbima, bilo je dvoje građana Kosovske Mitrovice - Borivoje Spasojević i Jana Tučev. Trinaestogodišnjica 17. Marta biće danas obeležena upravo u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.

Predstavnici lokalne samouprave zajedno sa porodicama nastradalih, položiće vence u 9 i 45 kod spomen ploče Jani Tučev i Borivoju Spasojeviću. Potom će, u 10 časova, vence će položiti i kod spomenika Beli anđeo, nedaleko od glavnog mosta na Ibru.

U Gračanici izložba i akademija

U Gračanici će biti otvorena izložba likovnih radova "Naslikaj mi Prizren", a nakon toga, biće održana i akademija "Da se ne zaboravi" u organizaciji Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.

Povod davljenje trojice albanskih dečaka

Povod za najveće etničko čisćenje Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od 1999. godine bilo je davljenje trojice albanskih dečaka, 16. marta 2004, iz sela Čabra koje se graniči sa srpskim selom Zupče kod Zubinog Potoka. U kosovskim medijima optuženi su Srbi da su nesrećnu decu navodno pojurili sa psima u reku.

Nemiri na mostu

Više hiljada ekstremnih Albanaca narednog dana - 17. marta, krenulo je iz Južne Mitrovice ka glavnom mostu i
tadašnjoj zoni poverenja, najpre paleći vozila međunarodne zajednice i rušeći pokretnu ogradu UNMIK-a, da bi potom prešli u severni deo grada i sukobili se sa Srbima koji su se brzo okupili sa severne strane mosta. Na južnoj strani, u zoni poverenja, UNMIK-policija je upotrebila šok-bombe i suzavac prema albanskim demonstrantima koje su Srbi prethodno potisnuli ka jugu, da bi demonstranti potom uzvratili pucnjavom i molotovljevim koktelima ka policiji i njihovim vozilima. U tadašnjim međunarodnim internim izveštajima, navedeno je da su se u  delu oko opštine, mosta i parka, u Južnoj Mitrovici mogli videti građani sa automatskim oružjem, uperenim ka severnom delu grada, na koji se pucalo u više navrata, a fotografisana su i ambulantna kola koja su prevozila kamenice i oružje, doturajući ih demonstrantima oko glavnog mosta.

Najmanje sedam osoba poginulo, preko 200 ranjeno

U ovim sukobima, ubijeno je dvoje Srba – stariji čovek Borivoje Spasojević i majka dvoje maloletne dece - Jana Tučev. Borivoje je ubijen kao prolaznik na ulici, a Jana dok je otvarala terasu svog stana.

Najmanje sedam osoba je poginulo, dok je preko 200 ranjeno. AP je tada javio da su poginuli četiri Albanca i troje Srba. Bolnički izvori u Južnoj Mitrovici potvrdili su da je u sukobima povređeno 84 Albanaca, dok je bolničko osoblje na srpskoj strani reklo da je 22-oje Srba povređeno, od kojih pet teško, te da su dve srpske žrtve ubijene snajperskim hicima iz južnog dela. U tadašnjem sukobu na mostu, povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR-a koji su pokušavali da zaustave nasilje.

UNMIK demantuje

Portparol UNMIK policije, Derek Čepel (Dareck Chappel) je kasnije, u toku dana, demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba, a što je bio povod za nasilje. Ipak, to nije pomoglo da se napad ekstremnih Albanaca zaustavi.

Eskalacija nasilja
 
Nasilje je posebno eskaliralo u Svinjaru, Čaglavici, Lipljanu, Kosovom Polju, Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, i Peći. Obilić i Svinjare su tada potpuno očišćeni od srpskog stanovništva. Spaljene su kuće u Kosovom Polju, kao i kuće u jednom od tadašnjih najznačajnijih povratničkih sela - u Belom Polju. U Gnjilanu su srpske kuće spaljene takođe. Zapaljene su škole i pošte. U Obiliću je napadnuta i zapaljena škola u trenutku kada je oko tridesetak đaka imalo časove.

Manastiri na udaru

Manastir Sv. Arhageli Prizren stradao 17. marta 2004.

Monasi i monahinje, manastiri i crkve u Metohiji su posebno bili na udaru, kao i relikvije, od kojih su neki bile remek dela hrišćanske srednjevekovne umetnosti, kao što je Bogorodica Ljeviška iz XIV veka, koja je danas pod UNESCO zaštitom, manastir Devič, Saborna crkva Sv. Đorđa, sedište Raško-prizrenske eparhije, bogoslovija sv. Kirilo i Metodije sa kojom je izgoreo i prizrenac Dragan Todorović, starosedelačka prizrenska četvrt Kaljaja, Manastir Sv. Arhangela sa tadašnjim tek obnovljenim konakom, crkva Sv. Spasa i crkva Sv. Save u Južnoj Mitrovici koje su obnovljene poslednjih godina.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=uJ7bp1qKTFY

Martovsko nasilje okvalifikovano kao etničko čišćenje

Admiral NATO snaga, Gregori Džons, pažljivo biranim rečima opisao je eskalaciju trodnevnog nasilja - "Ova vrsta aktivnosti zapravo je skoro jednaka etničkom čišćenju i ne može da se nastavi." To je bila jasna poruka da etničko nasilje protiv Srba mora odmah da prestane. Na samom terenu se Džonsova poruka poklopila i sa delovanjem američkih vojnika u Čaglavici koji su snažnim odgovorom zaustavili albanske ekstremiste.

Spontano ili planirano?

Neposredno nakon martovskog pogroma - za srpsku stranu, odnosno martovskih nemira - za kosovsku i međunarodnu, otvorilo se upravo pitanje da li je nasilje bilo unapred pripremljeno i organizovano.

Portparol UNMIK policije, Derek Čepel, ocenio je da je nasilje imalo "stepen organizovanosti".

Osim Čepela, i tadašnji šef UNMIK-a Hari Holkeri, rekao je prilikom posete Obiliću, koji je bio jedno od mesta koje je stradalo u ovom nasilju da su albanski ekstremisti imali "spreman plan za nasilje". I tadašnji  Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer opisao je 17. Mart kao "neprihvatljivo nasilje", "orkestrirano i organizovano od strane ekstremne frakcije u albanskoj zajednici". U svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: "Napad koji su predvodili albanski ekstremista protiv kosovskih Srba, Roma i Aškalija je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja." I više drugih evropskih zvaničnika je imalo slične izjave da je akcija bila unapred pripremljena.

U nemačkim medijima su se neposredno nakon nasilja pojavili i izveštaji o tome da je nemačka obaveštajna služba, BND, nekoliko meseci ranije, presrela telefonske razgovore Samedina Džezairija, poznatog i pod ratnim nadimkom "Komandant Hodža", jednog od najkontraverznijih bivših boraca OVK, saznavši da se nasilje planiralo.

"Albanci frustrirani nerešenim statusom"; Spontani i organizovani elementi delovali sa zajedničkim ciljem: osloboditi se preostalih etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica

Ubrzo potom, međutim, otvorilo se i pitanje "frustracije Albanaca" usled "nerešenog statusta Kosova".

"Zapravo, martovsko nasilje na Kosovu bilo je spontano i organizovano. Glavni razlog zašto su demonstracije tako brzo narasle i postale tako nasilne jeste to da su mnogi kosovski Albanci, posebno mladih ljudi, bili frustrirani i, po rečima jednog diplomate u Prištini, 'raspoloženi da to pokažu'," pisao je Human Rights Watch u svom izveštaju.

U njihovom izveštaju iz tog perioda se navodi da su se mladi Albanci "osećali duboko marginalizovani i frustrirani usled nedostatka mogućnosti i stagnacije ekonomije Kosova".

"Ipak, dok se većina albanskih pobunjenika verovatno protestima pridružila spontano, nema sumnje da su neki albanski ekstremistički elementi radili da organizuju i ubrzaju nasilje. Kao i kod akcije protiv srpskih i jugoslovenskih snaga od strane OVK 1998-99, većina ovih ekstremnih elemenata organizovana je na lokalnom, a ne na regionalnom nivou, i njihove pripadnost varirala je od grada do grada. Neki su bili radikalni članovi albanskih političkih partija, drugi su pripadali OVK, a neki su bili pripadnici ekstremnih grupa kao što je misteriozna 'Albanska nacionalna armija', čiji su inicijali (ANA, Armata Kombetare Shqiptare) često sprejom bili ispisani na mestima gde su se desili nemiri," dodaje se u ovom izveštaju i zaključuje:

"Spontani i organizovani elementi koji stoje iza nasilja delovali su sa zajedničkim ciljem: da se oslobode preostalih etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Nakon što je nasilje buknulo, raširilo se Kosovom sa skoro kliničkom preciznošću: posle dva dana nemira, svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute."

Promena: "Standardi pre statusa" u "Standardi i status"

Bio je to jedini događaj o kojem su zapadni mejnstrim mediji tada izveštavali kao o događaju u kojem su Srbi bili žrtve, ali je on i ubrzao proces jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koje će uslediti četiri godine kasnije. Upravo je opisana "frustracija Albanaca" poslužila da se dotadašnja politika za Kosovo "standardi pre statusa" zameni novom - "standardi i status".

Tači: Lično me je sramota i tada i danas

Dan pred trinaestogodišnjicu 17. Marta, kosovski predsednik Hašim Tači se u Čaglavici sastao sa srpskim medijima i civilnim društvom i odgovarao na njihova pitanja. Govoreći o 17. Martu, rekao je da je njega "lično sramota" zbog događaja koji su se desili marta 2004. godine. Dodao je: "Stvarno ne želim da se ikada više ponovi".

"Tada, 2004. godine, desilo se ono što je najmanje trebalo da se desi Kosovu. Desilo se nešto što je dovelo do toga da se Kosovo osramoti. Desilo se ugrožavanje crkava, paljenje nekoliko njih, spaljeno je nekoliko kuća. Mene je, lično, ako me pitate, i tada i danas sramota zbog tih akcija," kazao je Tači, javlja RTV Kim.

Dodao je i da su martovsko nasilje sproveli "pojedinci", te i da će oni biti kažnjeni.

"Ko god je to počinio biće kažnjen. Nije u tradiciji Albanaca da ugroze kulturno-istorijske spomenike, da ugroze imovinu, da popale kuće, da ugroze decu, žene i starije osobe. Uvek će takva dela biti kažnjiva. Stvarno ne želim da se ikada više ovo ponovi," naveo je, takođe.

Udruženja nestalih: Za zločine niko nije odgovarao, proteranim Srbima nije omogućen povratak

Iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije ističu da su se "pred očima" međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, dogodili teror i progon Srba.

Za zločine niko nije odgovarao, a proteranim Srbima nije omogućen povratak i nije im nadoknađena šteta za uništenu imovinu, navode ova udruženja.

Porodice žrtava, takođe, pozivaju međunarodnu zajednicu, vlasti u Beogradu i Prištini da se intenziviraju razgovori o životnim pitanjima svih ljudi na Kosovu i Metohiji, te da se napokon otvori i pitanje procesuiranja počinioca ratnih zločina, pronalska nestalih lica, suočenja sa prošlošću i satisfakcija svim žrtvama.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=L87WAGJD3Gg

Pogledajte video - Neredi u Kosovskoj Mitrovici

Izvor: KoSSev