Studentski skup -Sve se vidi na Vidovdan- u Kraljevu - Poruke o Kosovu, poštovanju ustava i zakona, prosveti

Studenti u blokadi održali su u nedelju skup u Kraljevu pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan". Tokom dana organizovani su prateći sadržaji na više lokacija u gradu, a centralni deo programa počeo je nešto posle 18 časova na Trgu srpskih ratnika.

Kroz govore učesnika provlačila se tema Kosova i Metohije, uz osvrte na istorijsko nasleđe Vidovdana, ali i poruke o odgovornosti, društvenim prilikama i potrebi za promenama u Srbiji. Skup je završen porukom “Studenti pobeđuju”

Pavlović: Budućnost je u mladima i njihovom obrazovanju

Advokatica iz Beograda Jelena Pavlović u svom govoru je rekla da se “bliži dan odgovornosti”.

Ona je poručila vlastima: “Ovaj narod vam nikada neće oprostiti briselski, vašingtonski, francusko-nemački plan i ohridski sporazum za sramnu predaju Kosova i Metohije, temelja nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta koji za srpski narod predstavlja simbol bolnog stradanja, egzodusa i stalne borbe za opstanak”.

Ona je rekla da se šalje poruka da je budućnost i spasenje u mladima i u njihovom obrazovanju, snovima i nadama.

“Mi ne pristajemo da budemo robovi u vlastitoj zemlji gde bi se vi, rasprodajući sve naše resurse, održavali na vlasti. Zato molim stanovnike ove naše lepe i napaćene otadžbine, radnike i seljake, leve i desne, sve intelektualce, sve podeljene i razjedinjene, da se slože i udruže i da svi razumemo istorijsku odgovornost i obavezu koja je pred nama”, rekla je.

Kako kaže, pitanje je veoma jednostavno: “Srbija ili mafija”.

“Neka nam ovaj Vidovdan bude ne samo dan sećanja, već dan buđenja i novog rađanja. Vreme je da vratimo državu narodu, da vratimo dobrotu, solidarnost, dostojanstvo, poštenje i čast kao osnovne, nužne činioce našeg suživota. Da vratimo zakon u institucije i da pokažemo da je slobodarski duh ove zemlje jači od svakog autokratskog režima”, navela je Pavlović.

Student Poljoprivrednog fakulteta Lazar Stojanović: Zemlja se ne brani ćutanjem, već istinom

Sledeći govornik bio je Lazar Stojanović, student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koji je poručio: “Ja sam student, a ne neprijatelj države”.

“Stojim pred vama kao jedan od devetoro studenata koji su prošle godine na Vidovdan uhapšeni pod optužbom da smo pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Šta je danas zaista opasnost po državu? Da li su to studenti koji traže odgovornost, ili činjenica da živimo u zemlji u kojoj se mafijaški obračuni prepričavaju ujutru uz kafu? U zemlji u kojoj se afere smenjuju toliko brzo da nijednu ne stignemo ni da zapamtimo, a kamoli da za nju neko odgovara”, rekao je on.

On kaže da danas nije više presudno šta ste uradili, već kome ste se zamerili i čije ste interese ugrozili.

“Tamo gde su korupcija, nepravda i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji odbijaju da ćute i traže odgovore. Najgore što nam se dogodilo nije korupcija, nije kriminal, nije čak ni nasilje. Najgore je što smo na sve to prestali da se zgražavamo. Navikli smo da prihvatamo kao normalno ono što nikada nije smelo da postane normalno”, rekao je.

Naveo je da nije patriotski ćutati i da se zemlja ne brani ćutanjem, već istinom.

“Voli se glavom koja razmišlja, ne glavom koja klima. Zato danas ne stojim ovde kao optuženi, već kao čovek koji odbija da prihvati da je sve ovo što nam se dešava normalno”, naveo je.

Vujanić: Vidovdan nas uči da je najveća bitka kad se sačuva ljudski obraz

Studentkinja je sa bine najavila da će se obratiti i Miroslav Vujanić koji je poručio da je, kako je rekao, broj okupljenih manje važan od činjenice da su došli „slobodni ljudi“, ocenjujući da to ima veću vrednost od, kako je naveo, većih skupova na kojima su učesnici „naterani“.

„Koliko god da nas ima, više je nego dovoljno, jer smo došli slobodni, za razliku od jučerašnjeg skupa gde su ljude naterali. Više vredi deset od sto slobodnih ljudi nego hiljade zatvorenih“, rekao je on.

Govoreći o Vidovdanu, Vujanić je istakao da je reč o prazniku koji podseća na istorijsko nasleđe i vrednosti, ali i prilici da se, kako je naveo, preispita odnos savremenog društva prema tim vrednostima.

On je ocenio da se treba zapitati da li se današnje društvo drži „slavne prošlosti i Kosovskog zaveta“, odnosno da li su očuvani principi istine, pravde i časti.

„Vidovdan nas uči da je najveća bitka kad se sačuva ljudski obraz, a najveći poraz kad se izgubi čast“, naveo je Vujanić.

On je dodao da je srpski narod kroz istoriju, kako je rekao, opstajao u teškim okolnostima i da je Srpska pravoslavna crkva imala važnu ulogu u očuvanju jezika, pisma i nacionalnog pamćenja.

„Crkva je čuvala naše pismo, jezik i nacionalno pamćenje. Ona je duhovni temelj našeg naroda“, rekao je on.

Vujanić je naglasio da, kako je naveo, Crkva ne sme biti zloupotrebljavana u političke svrhe i da ne treba da bude oslonac bilo kojoj vlasti, već da svedoči istinu i pravdu.

„Ako bilo ko, pa makar i vlast, ne živi tu pravdu i istinu, crkveni pastiri su dužni da ga opomenu i pozovu na savest“, poručio je Vujanić.

Veteran 63. padobranske brigade: Stojimo uz studente od prvog dana

Veteran 63. padobranske brigade Vladan Veselinović pozvao je okupljene na skupu da odaju poštu minutom ćutanja Milovanu Jovanoviću, koji je, kako je naveo, izgubio život u mirovnoj misiji u Libanu.

On je istakao da postoje ljudi koji su, kako je rekao, „kada je Srbija zvala, bez oklevanja ustali i otišli da brane otadžbinu“, navodeći da su bili spremni da žrtvuju život za, kako je rekao, budućnost dece i države.

"Postoje ljudi koji su, kada je Srbija zvala, bez oklevanja ustali i otišli da brane svoju otadžbinu. Postoje ljudi koji su bili spremni da žrtvuju državu i sopstveni život za narod buduće naše dece. Postoje ljudi koji su verovali, veruju, svakog dana da Srbija pripada svima nama, a budućnost mladim ljudima koji treba ovde da ostanu, da rade, da žive dostojanstveno", rekao je Veselinović.

Kako je naveo, veterani ne traže privilegije, već dostojanstvo, a godinama dobijaju "simbolične mere i prazna obećanja".

"Žive bez adekvatne podrške, prepušteni zaboravu države za koju su bili spremni život da daju. Zato boli svaka nepravda, posebno boli ona koja se učini prema studentima i svim slobodnim ljudima. Zato su veterani pojavili od prvog dana, stoje uz studente", rekao je on.

Veselinović je rekao da su veterani, kako tvrdi, u prethodnom periodu bili izloženi hapšenjima, pretresima, medijskom linču i inspekcijama, a da su pojedini i ostali bez posla.

On je posebno izdvojio dvojicu veterana, Dragana Radića i Miloša Radenkovića, navodeći da se protiv njih vodi postupak pred Višim sudom u Kraljevu zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

„Nepravedno su optuženi i već mesecima se nalaze u pritvoru“, rekao je Veselinović, dodajući da se ročišta odlažu i da postupak traje dugo, dok su, kako je naveo, oni i dalje lišeni slobode.

On je poručio da ne treba ćutati pred nepravdom i da će njihova podrška studentima i dalje trajati.

Student: Vidovdan je dan kada se gleda pravo u ono što živimo

Student treće godine Fakulteta za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu obratio se na skupu „Sve se vidi na Vidovdan“, navodeći da ovaj praznik, kako je rekao, predstavlja trenutak u kojem se sagledava stvarnost u kojoj društvo živi.

"Vidovdan je dan kada se gleda pravo u ono što živimo, a ne samo dan kada se sećamo prošlosti. To je dan kada se vidi šta je istina, a šta laž, šta je strah, a šta dostojanstvo. Zato smo danas ovde, u Kraljevu, jer - sve se vidi na Vidovdan. Vidi se Kraljevo, vidi se grad koji je nekada imao fabrike, radnike, proizvodnju, sigurnost. Grad koji je znao šta znači kada čovek od svog rada može da živi, da planira, da podiže porodicu, i da veruje u bolje sutra. A vidi se i šta se sa tim gradom dogodilo", rekao je on.

Govoreći o Kraljevu, ocenio je da je reč o gradu koji je nekada bio industrijski razvijen, sa fabrikama i sigurnim radnim mestima, ali da su se, kako je naveo, vremenom dogodile velike promene u privredi i životu građana.

On je naveo da su ga posebno pogodili, kako je rekao, problemi u pojedinim lokalnim preduzećima i situacija radnika, uključujući fabrike „Leonija“ i „Giro“, kao i proteste i zabrinutost zaposlenih.

Prema njegovim rečima, nestanak velikih industrijskih sistema poput Magnohroma i fabrike vagona ostavio je dugoročne posledice na život u Kraljevu.

"Kada su one propadale, nisu nestajale samo hale i mašine, nego i čitavi životi: porodični planovi, zanati, dostojanstvo, i osećaj da čovek ovde ima budućnost. I zato nas danas boli kada ponovo slušamo o otkazima, o strahu radnika, o fabrikama u kojima ljudi ne znaju šta ih čeka. Boli nas kada radnici Leonija strepe od smanjenja proizvodnje i mogućih otkaza. Boli nas kada radnici Gira, kraljevačke fabrike nameštaja, protestuju zbog zarada koje su već zaradili, a nisu dobili. Ako grad nema zaposlenog koji živi dostojanstveno, onda nema ni razvoja, ni napretka, ni budućnosti", rekao je on.

Student je istakao i položaj prosvetnih radnika, navodeći da su, kako je rekao, pod pritiskom zbog podrške studentskim zahtevima i izražavanja stavova.

„Kada nastavnik mora da se pita da li sme da kaže šta misli, kada profesor mora da strahuje zbog podrške svojim učenicima, to više nije problem pojedinca, već poruka svima da ćute“, naveo je on.

On je poručio da škola, kako je rekao, ne sme biti mesto straha, već prostor slobode, znanja i dostojanstva.

Studentkinja Univerziteta u Prištini: Indeks gore, ne kao znak inata, već kao simbol znanja, slobode i prava

Studentkinja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici izjavila je na skupu da se Srbi na Kosovu i Metohiji, tretiraju kao stranci i da se uvode ograničenja boravka.

„Srbi u Srbiji su stranci. Srbima je dozvoljen boravak najduže 72 časa. Gospodo, ovo nije apsurd, ovo je naša realnost“, rekla je studentkinja.

Ona je ocenila da su, kako tvrdi, vlasti u Prištini najavile promene koje se odnose na status srpskih dokumenata na Kosovu i Metohiji, dok je kritikovala i reakcije institucija u Beogradu.

Prema njenim rečima, studenti i profesori se suočavaju sa, kako je navela, posledicama takvih odluka, uključujući potrebu za dodatnim dozvolama za boravak i rad.

"Danas su profesori i saradnici primorani da pribavljaju dozvole za boravak i rad. To znači, ako profesor nema tu dozvolu, nema pravo da predaje. Bez profesora nema nastave, bez nastave nema univerziteta. Mi studenti prolazimo kroz isti taj proces. Od dolaska sadašnje vlasti mi smo izgubili svoju policiju, poštu, telekomunikacije, elektroprivredu, valutu, tablice, dokumenta. Sada gubimo poslednje što nam je ostalo: srpstvo, zdravstvo i školstvo", rekla je ona.

Ona je ocenila da Univerzitet u Prištini predstavlja važan oslonac srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o podršci studentima, istakla je da se deo akademske zajednice suočava sa pritiscima, ali i da postoji solidarnost među studentima i profesorima.

„Indeks gore, ne kao znak inata, već kao simbol znanja, slobode i prava da se naš glas čuje. Studenti ne traže privilegije, studenti traže budućnost“, poručila je ona.

Profesorka Petrović: Sprovodi se integracija poslednje dve srpske institucije u takozvani kosovski sistem

Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Milena Petrović izjavila je da profesori već neko vreme pokušavaju da pronađu izlaz iz situacije u kojoj su se našli zbog, kako je ocenila, „upitnih, sumnjivih i netransparentnih postupanja uprava fakulteta, uz posredovanje takozvane kosovske policije“.

„Tražili smo odgovore od niza relevantnih institucija Republike Srbije. Niko tobož ništa ne zna. A sprovodi se integracija poslednje dve srpske institucije u takozvani kosovski sistem“, rekla je Petrović.

Prema njenim rečima, od svih dosadašnjih promena koje su se odnosile na srpske institucije na Kosovu, „ovo poslednje koje se odnosi na Univerzitet je najperfidnije“, jer se, kako je navela, „epilog za širu javnost predstavlja kao dobrovoljna predaja sa ličnim potpisom“.

Petrović je rekla da će profesori sačekati odgovore nadležnih institucija o, kako je navela, „sporazumima na osnovu kojih nas popisuju u institucije nama nepriznate i samoproglašene države“.

Ona je potom postavila pitanja Vladi Srbije, navodeći da očekuje odgovor da li su tačne, kako je rekla, „nezvanične glasine iz Brisela“ da su Srbija i Kosovo zaključili bilateralne sporazume u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja na maternjem jeziku.

Profesorka je pitanje uputila i Ustavnom sudu, navodeći da očekuje ocenu da li predstavnici uprava fakulteta i njihovi nalogodavci krše Ustav Srbije ukoliko od zaposlenih traže da se prijavljuju organima kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ona je dodala da očekuje odgovor i na pitanje da li eventualne posledice sporazuma koje je, kako je navela, izvršna vlast zaključila mogu imati elemente krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije.

Petrović: Nismo došli zbog dnevnica, već zato što želimo promene

Doktor Dušan Petrović iz Kosovske Mitrovice poručio je na studentskom skupu u Kraljevu da su se građani okupili jer smatraju da u Srbiji institucije ne funkcionišu i da su potrebne promene.

Obraćajući se okupljenima na Vidovdan, Petrović je rekao da bi voleo da je skup održan na Gazimestanu, mestu za koje je vezan i koje smatra simbolom stradanja srpskih vitezova.

„Da je sreće da sam vas tamo, zajedno sa mojom porodicom, rodbinom i meštanima, dočekao i da vam budem dobar domaćin, jer se moje selo nalazi nekoliko kilometara od Gazimestana. No, ni ovde se nismo slučajno okupili. Nismo došli iz dokolice ili dosade, nismo došli zbog sendviča i dnevnica, nisu nas ovde dovezli autobusima ili službenim automobilima. Došli smo jer osećamo da se u državi Srbiji stvari ne dešavaju onako kako treba i da treba da se menjaju. Da pravde nema, da sistem ne funkcioniše, da je država u rukama kriminalnih struktura, da se afere ređaju jedna za drugom, da kriminalci vode državu", rekao je Petrović.

On je naveo da okupljeni nisu došli „iz dosade, zbog sendviča ili dnevnica“, niti su, kako je rekao, na skup dovezeni autobusima ili službenim automobilima, već zato što smatraju da se „stvari u državi ne odvijaju onako kako bi trebalo“.

„Došli smo jer osećamo da u državi Srbiji pravde nema, da sistem ne funkcioniše, da se afere ređaju jedna za drugom i da kriminalci vode državu“, rekao je Petrović.

Dodao je da je, prema njegovom mišljenju, Srbija „umorna od nepravde i osećaja da se odluke donose daleko od naroda“.

„Ovde smo da gradimo, a ne da rušimo, da volimo, a ne da mrzimo. Da se ne delimo, već da se ujedinimo. Jedino ujedinjeni možemo da ih pobedimo“, poručio je.

Petrović je pozvao studente da sačuvaju jedinstvo pokreta, ocenjujući da bi eventualne podele koristile vlasti.

„Nemojte da dozvolite da se unutar studentskog pokreta dese podele, jer te podele odgovaraju samo režimu i Vučiću. Nijedna vlast nije jača od naroda ukoliko narod zna šta hoće. A mi znamo šta hoćemo – državu u kojoj se znanje ceni više od veze, sistem u kojem mladi ne odlaze i pravdu i istinu, koliko god da su teške“, rekao je Petrović.

VIDEO:

Pišu: Agencije
Foto naslovna: Jelena Djukic Pejic/DW
Video: nova.rs
Izvor: insajder.net

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter