Zašto je Rusima i Ukrajincima važan Kerčki prolaz

Kijev je optužio Moskvu da pokušava da nametne "de facto" ekonomsku blokodu svojih luka u Azovskom moru, što oni tumače kao dio "hibridnog rata" protiv Ukrajine, i pozvao Zapad na dodatne sankcije protiv Moskve

Rusija je zaplijenila tri ukrajinska broda nakon što je otvorila vatru na njih u blizini Krima u nedelju. Incident je zaprijetio da preraste u raspali sukob između dvije zemlje, koji godinama već traje sa promenjivim intenzitetom, piše „Harretz“.

Konfilkt se dogodio u Azovskom moru koje „dele“ Ukrajina i Rusija.

Kijev je optužio Moskvu da pokušava da nametne „de facto“ ekonomsku blokodu svojih luka u Azovskom moru, što oni tumače kao dio „hibridnog rata“ protiv Ukrajine, i pozvao Zapad na dodatne sankcije protiv Moskve.

Dvije zemlje su u oštrom sukobu od kako je Krim pod kontrolom Rusije od 2014. godine, od kako je Rusija podržala pobunu u Donbasu.

Istorija sukoba

Rasprave o kontroli nad Azovskim morem i Kerčkim prolazom, koji ovo more spaja sa Crnim morem, nisu ništa novo. Tenzije su se razvile još 2003. godine tokom prvog predsjedničkog mandata Vladimira Putina.

Tenzije su tada smirene bilateralnim ugovorom iz 2003. godine kojim se predviđa da obe zemlje mogu slobodno da koriste Kerčki prolaz i Azovsko more za potrebe komercijalnog prevoza, pri čemu jedni druge moraju da obavještavaju kad šalju vojne posade.

Šta se dogodilo ove godine

Tenzije u toj oblasti pojačane su ove godine, kada je Ukrajina optužila Rusiju da uporno zadržava brodove moru, posebno kod Marijupolja i Berdjanska, sa ciljem otežavanja trgovine.

Rusija optužuje Ukrajinu da zadržava ruske brodove i poručila da su kontrole nad ukrajinskim brodovima zakonitr i neophodne zbog pitanja bezbednosti.

Marijupolj, koji je 2014. nakratko bio pod kontrolom ruskih pobunjenika, predstavlja središte izvoza čelika, žita i uvoza uglja.

Ukrajinci tvrde da je obim trgovine u ovim lukama opao za 30 odsto od kada je „Rusija počela da zadržava brodove“. Izvoz iz Marijupolja pao je za šest odsto, a uvoz za skoro 9 odsto ove godine, dok je izvoz iz Berdjanska pao za 12,3 odsto, podaci su na koje se poziva ukrajinska strana.

Ukrajinu je takođe zabrinulo to što je Rusija u maju otvorila most vredan 3,6 milijardi dolara koji spaja Krim preko Kerčkog prolaza.

Most je prenizak da bi ispod njega mogla da prođu određeni brodovi, što dodatno otežava trgovinu, žali se Kijev.

Ukrajina je sada rasporedila više vazdušnih, kopnenih, morskih i artiljerisjkih snaga u to područje i planira izgradnju vojne batze na Azovskom moru.

Šta se desilo u nedelju

Rusija je zaplijenila tri ukrajinska broda, nakon što je otvorila vatru na njih, ranjavajući tako nekoliko mornara. Ruska federalna bezbednosna služba (FSB) saopštila je da su brodovi ilegalno ušli u njihove teritorijalne vode.

Rusija je optužila Ukrajinu za manevrisanje i ignorisanje njenih uputstava u cilju podsticanja napetosti. Ukrajina je rekla da je obavestila ruske vlasti unapred o kretanjima brodova, u skladu sa sporazumom iz 2003. godine i negirala da su učinili nešto pogrešno.

Saobraćaj kroz Kerčki prolaz nastavljen je u ponedeljak.

Šta se dešava sada

Ukrajina je stavila svoje snage u punu borbenu gotovost, a predsednik Petro Porošenko je zatražio od parlamenta da podrži njegovu odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Poslanici ukrajinske Velike rade podržali su predlog predsednika te zemlje Petra Porošenka o uvođenju vanrednog stanja na period od 30 dana u „oblastima koje su najizloženije eventualnom napadu iz Rusije“.

Ukrajinski predsednik rekao je poslanicima da će vanredno stanje u toj zemlji biti uvedeno samo u regionima koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Pridnjestrovljem.

Vanredno stanje će biti primenjeno u 10 od ukupno 27 regiona Ukrajine. Na snagu stupa 28. novembra u 09:00 sati po lokalnom vremenu.

Međutim, svaki vojni odgovor iz Ukrajine rizikuje snažnu reakciju Rusije, čije je crnomorska flota stacionirana na Krimu i koja nadmašuje ukrajinsku mornaricu.

NATO i EU pozvale su obe strane da se uzdrže i pozvale Rusiju da obnovi pun pristup Azovskom moru za komercijalne brodove.

Ruski političari optužili su Porošenka da je namerno podstakao konflikt kako bi podigao svoju popularnost pred izbore u martu.

Neki ukrajinski opozicioni političari spekulisali su da je uvođenje vanrednog stanja izgovor za odlaganje izbora.

Izvor: IN4S